"Ovo su znakovi života koje smo tražili"

Opste je poznato da pozari ‘podmlade’ sume. Tlo zasiceno pepelom je jako plodno. Ne znam u kom procentu ali suma se posle pozara uglavnom oporavi. Zivotinje su vec druga prica...

Pa sto se tice biljaka, pozari i ne moraju da budu kataklizma. Zive biljke ne gore tako lako, a ostane ocuvan i koren. Tako da ce se sume uz malo srece i kise ponov zazeleneti. Problem je sa zivotinjama koje nisu mogle da se sklone i koje su stradale.

U Australiji jedva čekaju da izraste trava, a kod nas samo zalivaju betonom! Raskopali Beograd uzduž i popreko kao termiti. Istu ulicu "rekonstruišu" tri puta godišnje. Ono malo zelenih površina što je ostalo je kontaminirano smećem i zarazom. Na svakih 50 metara penzioneri pljuju i tresu nos po trotoaru, zato pazite kuda idete.

A bio je neki dokumentarac o tome kako su Aboridžani kontrolisanim požarima održavli Australijsku vegetaciju. Na svake tri god su namerno izazivali požare. Oni protutnje ali ne budu veliki. Sve se vrlo brzo oporavi.
Onda su došli belci. Proterali domaće. O vegetaciji se niko nije brinuo i onda se na svakih 20-30 godina dešavao veliki požar.
Zanimljivo mi to. Aboridžani su ustvari bili zemljoradnici na specifičan način.

suze mi teku koliko god to pateticno zvucalo dusa mi place.. vesti ne otvaram u vezi ove mega katastrofe, ali ovu sam morao, zivot uvek pobedjuje!!!

Život je žilav:)

Covek se boji za svoju civilizaciju, nikako za prirodu. Planeta ce opstati i bez ljudske vrste, i verovatno ce procvetati!

Postoji mnogo vrsta drveća kojima se seme otvara usled požara tako da ovo nije ništa čudno, jedino je jadan životinjski svet. Duša me boli.

Čaura sa semenom eukaliptusa se otvara na T=400C. Bez požara nema ni obnavljanja i rasta šuma, nema koala, kengura i ostalih živuljki. Jedino ko ima problem sa požarima tamo jesu ljudi kojima izgore kuće uspit. Ova lažna briga za biljni i životinjski svet je samo jedan veliki spin da se skrene pažnja sa činjenice da se vlada Australije povukla iz klimatskog sporazuma i zauzela stav "bole nas uvo, ima i dalje da pržimo i izvozimo ugalj".

Ja mislio na Marsu kad sam video vest i sliku.

suze mi teku koliko god to pateticno zvucalo dusa mi place.. vesti ne otvaram u vezi ove mega katastrofe, ali ovu sam morao, zivot uvek pobedjuje!!!
jovan

eto, sad si mene rasplako!

Вегетација ће се вероватно обновити, али под условом да није тотално уништена... У већини случајева ће се након пожара десити позитивна сукцесија, али су потребне године да се све обнови. Са обновом вегетације и животиње се враћају.
Међутим, постоји и негативан тренд - деградација, тзв. регресија, када нема природне обнове него све постаје још горе, а то зависи од карактеристика вегетације, геолошке подлоге, климатских услова... на конкретном подручју. Један од примера регресије је Далмација која је пре изградње Венеције била потпуно шумовита. Аутохтони храст је исечен и искоришћен за изградњу носећих конструкција Венеције (али и друге потребе) и некадашње шуме су се претворила у макију, а затим у гариге, на крају је остао само камењар. Киша је спрала оно мало земљишта и остао је камен. На таквим подручјима је потребно 1.000 година да би се створио слој од 1 cm земљишта! Зато су у медитерану пожари знатно већа еколошка катастрофа него на другим подручјима, шуме се тамо веома тешко могу обновити природним путем.
Стручњаци свакако знају да ли да ли ће се у Аустралији десити позитивна природна сукцесија, или је потребно вештачко пошумљавање.

Lako cemo za koale, nego sta cemo s teniserima?

Priroda je čudo ! Malo joj treba da eksplodira.

Ko god je gledao Dejvida Belamia zna da je ovo tipično za Australiji. Biljke oslobađaju seme tek nakon požara jer je tada zemlja bogata mineralima i obično sledi kiša. Dakle uslovi za obnavljanje života su tu. Ponekad seme miruje i desetak godina a iz čaura ga oslobađa toplota. Dakle ništa novo. Tamo vegetacija gori brzo baš kao i makija u primorju da bi se vitalni delovi biljke sačuvali od oštećenja

Pa naravno. To nije nista cudno. Postojao je ovaj svet I pre ljudi.

@munja...Ako mislimo na isti dokumentarac to je jedna epizoda "Botanicar-a" Dejvida Belamija.

Živela Australija.

Jos uvek je ovo manji pozar od onog iz 1974. godine. Znaci opet ce sve da se obnovi.

Lako cemo za koale, nego sta cemo s teniserima?

suze mi teku koliko god to pateticno zvucalo dusa mi place.. vesti ne otvaram u vezi ove mega katastrofe, ali ovu sam morao, zivot uvek pobedjuje!!!

U Australiji jedva čekaju da izraste trava, a kod nas samo zalivaju betonom! Raskopali Beograd uzduž i popreko kao termiti. Istu ulicu "rekonstruišu" tri puta godišnje. Ono malo zelenih površina što je ostalo je kontaminirano smećem i zarazom. Na svakih 50 metara penzioneri pljuju i tresu nos po trotoaru, zato pazite kuda idete.

Čaura sa semenom eukaliptusa se otvara na T=400C. Bez požara nema ni obnavljanja i rasta šuma, nema koala, kengura i ostalih živuljki. Jedino ko ima problem sa požarima tamo jesu ljudi kojima izgore kuće uspit. Ova lažna briga za biljni i životinjski svet je samo jedan veliki spin da se skrene pažnja sa činjenice da se vlada Australije povukla iz klimatskog sporazuma i zauzela stav "bole nas uvo, ima i dalje da pržimo i izvozimo ugalj".

Ja mislio na Marsu kad sam video vest i sliku.

A bio je neki dokumentarac o tome kako su Aboridžani kontrolisanim požarima održavli Australijsku vegetaciju. Na svake tri god su namerno izazivali požare. Oni protutnje ali ne budu veliki. Sve se vrlo brzo oporavi.
Onda su došli belci. Proterali domaće. O vegetaciji se niko nije brinuo i onda se na svakih 20-30 godina dešavao veliki požar.
Zanimljivo mi to. Aboridžani su ustvari bili zemljoradnici na specifičan način.

suze mi teku koliko god to pateticno zvucalo dusa mi place.. vesti ne otvaram u vezi ove mega katastrofe, ali ovu sam morao, zivot uvek pobedjuje!!!
jovan

eto, sad si mene rasplako!

Вегетација ће се вероватно обновити, али под условом да није тотално уништена... У већини случајева ће се након пожара десити позитивна сукцесија, али су потребне године да се све обнови. Са обновом вегетације и животиње се враћају.
Међутим, постоји и негативан тренд - деградација, тзв. регресија, када нема природне обнове него све постаје још горе, а то зависи од карактеристика вегетације, геолошке подлоге, климатских услова... на конкретном подручју. Један од примера регресије је Далмација која је пре изградње Венеције била потпуно шумовита. Аутохтони храст је исечен и искоришћен за изградњу носећих конструкција Венеције (али и друге потребе) и некадашње шуме су се претворила у макију, а затим у гариге, на крају је остао само камењар. Киша је спрала оно мало земљишта и остао је камен. На таквим подручјима је потребно 1.000 година да би се створио слој од 1 cm земљишта! Зато су у медитерану пожари знатно већа еколошка катастрофа него на другим подручјима, шуме се тамо веома тешко могу обновити природним путем.
Стручњаци свакако знају да ли да ли ће се у Аустралији десити позитивна природна сукцесија, или је потребно вештачко пошумљавање.

Opste je poznato da pozari ‘podmlade’ sume. Tlo zasiceno pepelom je jako plodno. Ne znam u kom procentu ali suma se posle pozara uglavnom oporavi. Zivotinje su vec druga prica...

@munja...Ako mislimo na isti dokumentarac to je jedna epizoda "Botanicar-a" Dejvida Belamija.

Pa naravno. To nije nista cudno. Postojao je ovaj svet I pre ljudi.

Pa sto se tice biljaka, pozari i ne moraju da budu kataklizma. Zive biljke ne gore tako lako, a ostane ocuvan i koren. Tako da ce se sume uz malo srece i kise ponov zazeleneti. Problem je sa zivotinjama koje nisu mogle da se sklone i koje su stradale.

Priroda je čudo ! Malo joj treba da eksplodira.

Covek se boji za svoju civilizaciju, nikako za prirodu. Planeta ce opstati i bez ljudske vrste, i verovatno ce procvetati!

Život je žilav:)

Ko god je gledao Dejvida Belamia zna da je ovo tipično za Australiji. Biljke oslobađaju seme tek nakon požara jer je tada zemlja bogata mineralima i obično sledi kiša. Dakle uslovi za obnavljanje života su tu. Ponekad seme miruje i desetak godina a iz čaura ga oslobađa toplota. Dakle ništa novo. Tamo vegetacija gori brzo baš kao i makija u primorju da bi se vitalni delovi biljke sačuvali od oštećenja

Živela Australija.

Postoji mnogo vrsta drveća kojima se seme otvara usled požara tako da ovo nije ništa čudno, jedino je jadan životinjski svet. Duša me boli.

Jos uvek je ovo manji pozar od onog iz 1974. godine. Znaci opet ce sve da se obnovi.