Mitovi srpske istorije: Kraljević Marko vs. Vuk Branković ili između junaštva i izdaje (drugi deo)

Mislim da je u ovom tekstu propušten jedan veoma bitan detalj. "Duga vojna" je završena potpisivanjem desetogodišnjeg mira u Segedinu, između Murata II, Đurađa Brankovića i mađarskog kralja Vladislava. Na nagovor kardinala Cezarinija, Vladislav je pogazio zakletvu i krenuo ponovo u ratni pohod. Taj pohod je završio strahovitim porazom kod Varne, gde su poginuli i kralj Vladisav i kardinal Cezarni, Hunjadi se jedva spasao. Nakon toga, Hunjadi priprema novi pohod protiv Turaka, ali ga ne podržava niko: ni papa, ni Branković, ni drugi evropski vladari. Spremnost da učestvuje je izrazio jedino Skenderbeg.
Mađarska vojska prolazi kroz Srbiju kao kroz neprijateljsku teritoriju, uz pljačku i pretnje. Đurađ na to obaveštava sultana o pravcu kretanja mađarske vojske i dolazi do te "Druge bitke na Kosovu". nakon poraza, Hjunjadi se povlači kroz Srbiju gde ga Branković zarobljava i traži otkup kao nadoknadu štete koju je pretrpeo tokom prolaska vojske kroz Srbiju.

Ono što ste preskočili, a što je, čini mi se, važno, jeste da je u trenutku "izdaje" o kojoj govorite na snazi bio neposredno posle prethodnog ratnog sukoba (u kome je učestvovao i Branković) potpisan desetogodišnji mir. U ugovaranju tog mira učestvovala je (opet ako se ne varam) i Mara Branković. Hiljadu je primera da se neki velikaš ili vladar toga doba zbog "ispražnjenosti državne kase" ili zbog zemlje iznurene ratom ne odazove pozivu na novi rat. Tako nešto ni u jednom drugom slučaju ne proglašava se izdajom. Čak, ima primera u istorijama drugih zemalja da se govori o suprotstavljenosti i sukobu između velikaša, ali se njihove istorijske pozicije vrednuju posebno i tretiraju kroz doprinos nacionalnoj istoriji. Ne pominje se pojam "izdaja" jer je to besmisleno u rascepkanim društvima kakva su društva toga doba često. Na zvanje izdajnika srpski vladari su pretplaćeni, izgleda. Samo je pitanje na koga će pasti izbor u kom periodu.

@Don Kihot

Isto tako su Knez Lazar i ostale velmože izdale Srbe i hrišćanstvo kad se nisu priključili Vukašinu koji je ostavio glavu u bici na Marici protiv Turaka, a sve da bi posle njegovog poraza ili pobede uz velike gubitke mogli da prošire malo svoje posede. A i što neko napisa u komentarima, tad su despoti i knezovi našim precima, običnim ljudima drali kožu s leđa i nisu se baš obazirali na hrišćanska načela.

Nije Djuradj izdao "evropsko hrišćanstvo",nego su "evropski hrišćani" izdali Srbe i Kneza Lazara 1389 god.,kada nisu hteli da pomognu Srbima u boju na Kosovu polju protiv osmanlija!!!
Turaka ne bi bilo na Balkanu i u Evropu,da su tada evropski hrišćani pomogli Srbima!!!
Tada Srbi ne bi bili 500 god. pod osmanlijama,a ne bi imali ni problem šiptara!!!
Srbiju nisu uništile osmanlije,nego dekadentni evropski hrišćani,katolici i Vatikan,to uostalom i danas rade!!!

mi smo stvarno kao narod skloni mazohizmu.... pa mi slavimo ,,despota,, nebitno sam je Branković ili Lazarević ... alo pa to su velmože najgore koje su značile svoj narod, obične ljude kojih je 99% bilo ugnjetavano.... ali ne mi Srbi skloni mitovima volimo da verujem i da smo svi nekakvi potomci kraljeva, careva, knezova i despota... Malo cvrc

Ne mogu taj nivo prevrtljivosti našeg naroda da razumem pa me ubij. Nećeš da pređeš u katoličanstvo, ali stalno, dokle postojiš na mapi, napadaš i potkopavaš svog potencijalno najvećeg pravoslavnog saveznika (Vizantiju). Nećeš konfederaciju velmoža već celu državu za sebe, a kad si sam u stani pani situacijama kao 1389, onda:

"Srbiju na Kosovu nisu pobedili Turci, pobedile su je njene vojvodine, despotovine i kneževine". Nećeš (nezasluženu) pomoć od strane krstaša, a sultan kome služiš ti pogubio oca, razorio zemlju i "tovari" ti sestru. Francuzi su ti loši kad šalju svoje krstaše da te izbave, ali ipak ne do te mere loši da ne uzmeš princezu njihovog porekla za svoju kraljicu. Ono malo ljudi iz tvojih redova, poput Vuka Brankovića, koji su istinski heroji rkneš na smetlište istorije. I dabome, ni za jotu nismo izlečili tu svoju podmuklost, do danas.

"Međutim, usled nesporne činjenice da je prvi Kosovski boj (1389) po svojim posledicama, u viševekovnom razdoblju, bio neuporedivo značajniji i tragičniji po Srbe...

Ma Srbi su vec u to vreme vodili politiku sedenja na 2-3-4 stolice... saradjivali sa svakim ako su videli neku korist od toga. Nista im sveto nije bilo... nikada. Tako su aktivno pomagali Turcima da uniste Vizantiju i osvoje Konstantinopolj, ne racunajuci s tim' da ce i sami postati zrtve turske invazije. Znaci, izdajnistvo medju Srbima nije od juce... od uvek je bilo tu... do danas. Zato imamo toliko prijatelja po svetu... Zna svet da smo "pouzdani", da nam se moze verovati. Kakvi smo, dobro da nas jos ima.

Zanimljivo, a niko ne pominje da je Luj XIV izdao hricsanstvo kad je tursku opsadu Beca iskoristio da preotme neke habzburske posede. Bas me zanima koji francuski istoricar bi izjavio tako nesto.

Gde smo osnovali drzavu dobro smo je i odrzali kakvu takvu do danas.. Odozdo najezde Turaka koje ruse, pale, i sprovode teror, seku glave i nabijaju na kolac, odozgo Madjari i Austrijanci koji citavu istoriju zele da nas osvoje, s istoka Bugari, na zapadu katolicko hriscanstvo koje nam nikad nije pritrcalo u pomoc. Koji god narod da se nasao umesto nas na toj teritoriji i u tim okolnostima, jednako lose bi prosao.

Čisto da rizbijemo mit,ako ovako hronološki navodi bitke na Kosovu, onda ovo nije druga već treća Kosovska bitka. Prva se dogodila između Srpskih velikaša, pa onda sa Turcima pa tek ovaj Mađarski sa turcima.

starleta istoricar...

Interesantno da se istoričar Ristic poziva na Orbinija samo u onoj meri u kojoj mu je to potrebno (kao i vecina svih drugih istoricara) da argumentuje svoju tezu u vezi konkretne teme a da citava struka ukljucujuci istoricara Ristica ignorise ostale delove Orbinijevog dela koji su frapantni a koji se kose sa zvanicnom istoriografijom u vezi "doseljavanja" Slovena, formiranja prvih Srpskih drzava, jednostavno na tako kolosalne tvrdnje Orbinija niko od istoricara u Srbiji koji su formalno deo prosvetnog i obrazovnog sistema ne obraca paznju, bave se uporno samo fragmentima mozaika cak prepotentno odbacujuci nova saznanja ili nanovo obelodanjena stara saznanja kao smesna nudeci jos smesniju formalnu kontra agumentaciju.

Kad neke stvari izvučeš iz konteksta onda dobiješ izdajnika od Despota koji je zarobio neprijateljskog velikaša i naterao ga da plati za svo zlo koje je načinio. Pa odma posle kosovskog boja Mađari su nas napali odozgo i s***ali nas za vek vekova....

Branković je svega nekoliko godina nakon Kosovske bitke zatražio i dobio građanstvo Venecije, a u praksi je to značilo ispovedanje katoličke jeresi.
(Običan pamflet, 1. decembar 2019 14:59)

У пракси је то значило као и данас, купиш пасош и азил.

Bas zanimljiv tekst

Čisto da rizbijemo mit,ako ovako hronološki navodi bitke na Kosovu, onda ovo nije druga već treća Kosovska bitka. Prva se dogodila između Srpskih velikaša, pa onda sa Turcima pa tek ovaj Mađarski sa turcima. (mikac678, 01. decembar 2019 12:46)

A, pa ima još jedno šibanje na Kosovu u tom periodu. Sukob Lazarevića i Brankovića 1403. godine.

Što je sa 1396 godinom i tadašnjom izdajom? Jeli i bitka kod Nikopolja mit?

Tipican "cherrypicking", gde autor namerno izostavlja neke izvore, dogadjaje i tumacenja, koja se ne uklapaju u unapred odredjeno tumacenje istorijskih dogadjaja. No dobro, nismo svi ovcice niti osudjeni na samo jedan izvor informacija ili tendenciozno pisane knjige, vec mozemo sami da donesemo sud, a i mediji (kada ne cenzurisu neistomisljenike ovog gospodina) poneki put pomognu da se cuje i drugaciji glas, sem kad i mediji nemaju istu agendu.

Ne znam da li da verujem svojoj učiteljici koja je pristvovala bici ali je stara i pitanje je koliko se svega seća? Ili da se oslonim na neki stari snimak kosovske bitke sa youtube koji je provereno original? Ja sam rad da sačekam da se izmisli vremeplov (ne vazduhoplov) i da onda turistički prisusvujem bici (ako je moguće sa severne tribine) i saznam pravu istinu.

Ovo su jako dobri tekstovi i mi (ja prvi uvek uz ime Brankovic vezujem izdaju).
Druga cinjenica je i da u to vreme nit je bilo nacionalnih drzava nego veleposjednici koji su otimali jedan od drugog a osmanlije Austrijanci i Ugari su bile sile koje su po potrebi gazile sve redom.
Po meni veca je izdaja koje se desila srpskom narodu sa one strane Drine 1995 jer tad u ovo vreme postoje i nacionalne drzave i srpska prica.
Uvek su vladali interesi u svakom vremenu i u skladu sa tim moje misljenje je da ovek prvenstveno treba da brine o svom zivotu i da zivi sto duze jer u suprotnom glava se izgubi jako lako za nesto sto vec sutra nije aktuelno. Naravno gledajuci sa stanovista istorije.

Po herojskim delima 90-ih sam mislio sam da je Vučić reinkarnacija Miloša Obilića ali po mudrosti koju sada ispoljava siguran sam da je reinkarnacija Cara Lazara.

Ne znam zasto se forsiraju pisanija ovog gospodina, koji ocigledno ima politicku agendu, da precutkuje neke bitne stvari, a da prenaglasava druge ne bi li "raskrinkao mitove". To su komunisti zvali specijalni rat. :)

Branković je svega nekoliko godina nakon Kosovske bitke zatražio i dobio građanstvo Venecije, a u praksi je to značilo ispovedanje katoličke jeresi.

Nisam lično prisustvovao kosovskom boju ali moja nastavnica jeste čim nas je učila sve što znamo.

Ma pusti prošlost. Čitam juče da treba da se radi do 69 godina. Kao osvajač nacionalne penzije vrlo sam zadovoljan što ćemo mi i dalje početi da uzivamo u penziji 110-155K od svoje 40-e. Mi smo junaci novog doba i nema smisla da radimo.

Ja zamišljam ko bi danas bili ti heroji? Obilić bi mogao da bude Vulin, Kraljević Marko Vučić a car Lazar Toma Nikolić. Samo su današnji junaci daleko moćniji.

Svakakvi jadnici {slika govori vise od reci,fuj} koji ne znaju sta ce sa sobom late se olovke i papira da truju narod fratarskim izmisljotinama.

Branković je svega nekoliko godina nakon Kosovske bitke zatražio i dobio građanstvo Venecije, a u praksi je to značilo ispovedanje katoličke jeresi.
(Običan pamflet, 01. decembar 2019 14:59)

Ili je konačno otvorio oči i prešao na jedini ispravan put.

Mante nas vise tog prokletog Kosova!

Ne treba sve ovo uzeti zdravo za gotovo. Prilikom posete kule Janoša Hunadjija u Zemunu koji je u stvari bio Sibinjanić Janko žestoki zemunski momak i vitez kaldrme tog vremena saznao sam da je Janoš u stvari Janko Zemunac.

Заборавио је да смо пре другог косовског боја били између чекића и наковња ( Угарске и Турске) који су нас константно нападали преко сто годин. Час једни, час други а некада и заједно.... Тако да смо били приморани да будемо вазали једнима или другима и да бирамо мање зло.... Када се све погледа поготово и први и други светски рат, Турци су којекуде мање зло.

Jos je Aristotel znao da nas mitovi uce o opstostima, a i istorija samo o pojedinacnostima.Brankovic je za mitopojca izdajnik samim tim sto je preziveo.Mit, u svojoj hriscanskoj osnovi, ili nadogradnji, pokazuje da je nekada bolje ne preziveti, jer smrt nije kraj, kao za nas.Kraljevic Marko koji je zakasnio na boj na Kosovo, osudjen je da vecno okajava taj greh, zato i ne moze da umre, vec samo da spava, dok ponovo ne zatreba Srbiji.Zanimljivo je i spominjanje "obicnih ljudi" u nekim komentarima.Istorije "obicnog zivota" su primeri iskrivljanja istorije i posledica spustanje kulture (kod nas vrlo drasticno jezickom reformom pod parolom "pisi kao sto govoris" koja je jezik svela na komunikaciju, oduzevsi mu svu sakralnost, kao sto i istorija oduzima moc mitskog, a istorija svakodnevnog zivota i "pobicnih ljudi" je svodi na napredak u zivotnim oslovima (od lista palme do toalet papira.

Cim i agje istina.srbi tata ma ipulacije i izmishljotine.odma okrecu istoriju.
Nije postojala 2 boja nego jedan samo.
Hunjadi.kastrioti.ballshaj su bili u ratu a ne krezavi bradati slavo/turci

Nije Djuradj izdao "evropsko hrišćanstvo",nego su "evropski hrišćani" izdali Srbe i Kneza Lazara 1389 god.,kada nisu hteli da pomognu Srbima u boju na Kosovu polju protiv osmanlija!!!
Turaka ne bi bilo na Balkanu i u Evropu,da su tada evropski hrišćani pomogli Srbima!!!
Tada Srbi ne bi bili 500 god. pod osmanlijama,a ne bi imali ni problem šiptara!!!
Srbiju nisu uništile osmanlije,nego dekadentni evropski hrišćani,katolici i Vatikan,to uostalom i danas rade!!!

"Međutim, usled nesporne činjenice da je prvi Kosovski boj (1389) po svojim posledicama, u viševekovnom razdoblju, bio neuporedivo značajniji i tragičniji po Srbe...

Ma Srbi su vec u to vreme vodili politiku sedenja na 2-3-4 stolice... saradjivali sa svakim ako su videli neku korist od toga. Nista im sveto nije bilo... nikada. Tako su aktivno pomagali Turcima da uniste Vizantiju i osvoje Konstantinopolj, ne racunajuci s tim' da ce i sami postati zrtve turske invazije. Znaci, izdajnistvo medju Srbima nije od juce... od uvek je bilo tu... do danas. Zato imamo toliko prijatelja po svetu... Zna svet da smo "pouzdani", da nam se moze verovati. Kakvi smo, dobro da nas jos ima.

Cim i agje istina.srbi tata ma ipulacije i izmishljotine.odma okrecu istoriju.
Nije postojala 2 boja nego jedan samo.
Hunjadi.kastrioti.ballshaj su bili u ratu a ne krezavi bradati slavo/turci

mi smo stvarno kao narod skloni mazohizmu.... pa mi slavimo ,,despota,, nebitno sam je Branković ili Lazarević ... alo pa to su velmože najgore koje su značile svoj narod, obične ljude kojih je 99% bilo ugnjetavano.... ali ne mi Srbi skloni mitovima volimo da verujem i da smo svi nekakvi potomci kraljeva, careva, knezova i despota... Malo cvrc

starleta istoricar...

Branković je svega nekoliko godina nakon Kosovske bitke zatražio i dobio građanstvo Venecije, a u praksi je to značilo ispovedanje katoličke jeresi.
(Običan pamflet, 01. decembar 2019 14:59)

Ili je konačno otvorio oči i prešao na jedini ispravan put.

Branković je svega nekoliko godina nakon Kosovske bitke zatražio i dobio građanstvo Venecije, a u praksi je to značilo ispovedanje katoličke jeresi.

Mante nas vise tog prokletog Kosova!

Ne mogu taj nivo prevrtljivosti našeg naroda da razumem pa me ubij. Nećeš da pređeš u katoličanstvo, ali stalno, dokle postojiš na mapi, napadaš i potkopavaš svog potencijalno najvećeg pravoslavnog saveznika (Vizantiju). Nećeš konfederaciju velmoža već celu državu za sebe, a kad si sam u stani pani situacijama kao 1389, onda:

"Srbiju na Kosovu nisu pobedili Turci, pobedile su je njene vojvodine, despotovine i kneževine". Nećeš (nezasluženu) pomoć od strane krstaša, a sultan kome služiš ti pogubio oca, razorio zemlju i "tovari" ti sestru. Francuzi su ti loši kad šalju svoje krstaše da te izbave, ali ipak ne do te mere loši da ne uzmeš princezu njihovog porekla za svoju kraljicu. Ono malo ljudi iz tvojih redova, poput Vuka Brankovića, koji su istinski heroji rkneš na smetlište istorije. I dabome, ni za jotu nismo izlečili tu svoju podmuklost, do danas.

Gde smo osnovali drzavu dobro smo je i odrzali kakvu takvu do danas.. Odozdo najezde Turaka koje ruse, pale, i sprovode teror, seku glave i nabijaju na kolac, odozgo Madjari i Austrijanci koji citavu istoriju zele da nas osvoje, s istoka Bugari, na zapadu katolicko hriscanstvo koje nam nikad nije pritrcalo u pomoc. Koji god narod da se nasao umesto nas na toj teritoriji i u tim okolnostima, jednako lose bi prosao.

Interesantno da se istoričar Ristic poziva na Orbinija samo u onoj meri u kojoj mu je to potrebno (kao i vecina svih drugih istoricara) da argumentuje svoju tezu u vezi konkretne teme a da citava struka ukljucujuci istoricara Ristica ignorise ostale delove Orbinijevog dela koji su frapantni a koji se kose sa zvanicnom istoriografijom u vezi "doseljavanja" Slovena, formiranja prvih Srpskih drzava, jednostavno na tako kolosalne tvrdnje Orbinija niko od istoricara u Srbiji koji su formalno deo prosvetnog i obrazovnog sistema ne obraca paznju, bave se uporno samo fragmentima mozaika cak prepotentno odbacujuci nova saznanja ili nanovo obelodanjena stara saznanja kao smesna nudeci jos smesniju formalnu kontra agumentaciju.

Zanimljivo, a niko ne pominje da je Luj XIV izdao hricsanstvo kad je tursku opsadu Beca iskoristio da preotme neke habzburske posede. Bas me zanima koji francuski istoricar bi izjavio tako nesto.

Svakakvi jadnici {slika govori vise od reci,fuj} koji ne znaju sta ce sa sobom late se olovke i papira da truju narod fratarskim izmisljotinama.

Ne treba sve ovo uzeti zdravo za gotovo. Prilikom posete kule Janoša Hunadjija u Zemunu koji je u stvari bio Sibinjanić Janko žestoki zemunski momak i vitez kaldrme tog vremena saznao sam da je Janoš u stvari Janko Zemunac.

Tipican "cherrypicking", gde autor namerno izostavlja neke izvore, dogadjaje i tumacenja, koja se ne uklapaju u unapred odredjeno tumacenje istorijskih dogadjaja. No dobro, nismo svi ovcice niti osudjeni na samo jedan izvor informacija ili tendenciozno pisane knjige, vec mozemo sami da donesemo sud, a i mediji (kada ne cenzurisu neistomisljenike ovog gospodina) poneki put pomognu da se cuje i drugaciji glas, sem kad i mediji nemaju istu agendu.

Ne znam zasto se forsiraju pisanija ovog gospodina, koji ocigledno ima politicku agendu, da precutkuje neke bitne stvari, a da prenaglasava druge ne bi li "raskrinkao mitove". To su komunisti zvali specijalni rat. :)

Ja zamišljam ko bi danas bili ti heroji? Obilić bi mogao da bude Vulin, Kraljević Marko Vučić a car Lazar Toma Nikolić. Samo su današnji junaci daleko moćniji.

Što je sa 1396 godinom i tadašnjom izdajom? Jeli i bitka kod Nikopolja mit?

Ovo su jako dobri tekstovi i mi (ja prvi uvek uz ime Brankovic vezujem izdaju).
Druga cinjenica je i da u to vreme nit je bilo nacionalnih drzava nego veleposjednici koji su otimali jedan od drugog a osmanlije Austrijanci i Ugari su bile sile koje su po potrebi gazile sve redom.
Po meni veca je izdaja koje se desila srpskom narodu sa one strane Drine 1995 jer tad u ovo vreme postoje i nacionalne drzave i srpska prica.
Uvek su vladali interesi u svakom vremenu i u skladu sa tim moje misljenje je da ovek prvenstveno treba da brine o svom zivotu i da zivi sto duze jer u suprotnom glava se izgubi jako lako za nesto sto vec sutra nije aktuelno. Naravno gledajuci sa stanovista istorije.

Jos je Aristotel znao da nas mitovi uce o opstostima, a i istorija samo o pojedinacnostima.Brankovic je za mitopojca izdajnik samim tim sto je preziveo.Mit, u svojoj hriscanskoj osnovi, ili nadogradnji, pokazuje da je nekada bolje ne preziveti, jer smrt nije kraj, kao za nas.Kraljevic Marko koji je zakasnio na boj na Kosovo, osudjen je da vecno okajava taj greh, zato i ne moze da umre, vec samo da spava, dok ponovo ne zatreba Srbiji.Zanimljivo je i spominjanje "obicnih ljudi" u nekim komentarima.Istorije "obicnog zivota" su primeri iskrivljanja istorije i posledica spustanje kulture (kod nas vrlo drasticno jezickom reformom pod parolom "pisi kao sto govoris" koja je jezik svela na komunikaciju, oduzevsi mu svu sakralnost, kao sto i istorija oduzima moc mitskog, a istorija svakodnevnog zivota i "pobicnih ljudi" je svodi na napredak u zivotnim oslovima (od lista palme do toalet papira.

Bas zanimljiv tekst

Po herojskim delima 90-ih sam mislio sam da je Vučić reinkarnacija Miloša Obilića ali po mudrosti koju sada ispoljava siguran sam da je reinkarnacija Cara Lazara.

Заборавио је да смо пре другог косовског боја били између чекића и наковња ( Угарске и Турске) који су нас константно нападали преко сто годин. Час једни, час други а некада и заједно.... Тако да смо били приморани да будемо вазали једнима или другима и да бирамо мање зло.... Када се све погледа поготово и први и други светски рат, Турци су којекуде мање зло.

Kad neke stvari izvučeš iz konteksta onda dobiješ izdajnika od Despota koji je zarobio neprijateljskog velikaša i naterao ga da plati za svo zlo koje je načinio. Pa odma posle kosovskog boja Mađari su nas napali odozgo i s***ali nas za vek vekova....

Ne znam da li da verujem svojoj učiteljici koja je pristvovala bici ali je stara i pitanje je koliko se svega seća? Ili da se oslonim na neki stari snimak kosovske bitke sa youtube koji je provereno original? Ja sam rad da sačekam da se izmisli vremeplov (ne vazduhoplov) i da onda turistički prisusvujem bici (ako je moguće sa severne tribine) i saznam pravu istinu.

Čisto da rizbijemo mit,ako ovako hronološki navodi bitke na Kosovu, onda ovo nije druga već treća Kosovska bitka. Prva se dogodila između Srpskih velikaša, pa onda sa Turcima pa tek ovaj Mađarski sa turcima.

Ma pusti prošlost. Čitam juče da treba da se radi do 69 godina. Kao osvajač nacionalne penzije vrlo sam zadovoljan što ćemo mi i dalje početi da uzivamo u penziji 110-155K od svoje 40-e. Mi smo junaci novog doba i nema smisla da radimo.

Mislim da je u ovom tekstu propušten jedan veoma bitan detalj. "Duga vojna" je završena potpisivanjem desetogodišnjeg mira u Segedinu, između Murata II, Đurađa Brankovića i mađarskog kralja Vladislava. Na nagovor kardinala Cezarinija, Vladislav je pogazio zakletvu i krenuo ponovo u ratni pohod. Taj pohod je završio strahovitim porazom kod Varne, gde su poginuli i kralj Vladisav i kardinal Cezarni, Hunjadi se jedva spasao. Nakon toga, Hunjadi priprema novi pohod protiv Turaka, ali ga ne podržava niko: ni papa, ni Branković, ni drugi evropski vladari. Spremnost da učestvuje je izrazio jedino Skenderbeg.
Mađarska vojska prolazi kroz Srbiju kao kroz neprijateljsku teritoriju, uz pljačku i pretnje. Đurađ na to obaveštava sultana o pravcu kretanja mađarske vojske i dolazi do te "Druge bitke na Kosovu". nakon poraza, Hjunjadi se povlači kroz Srbiju gde ga Branković zarobljava i traži otkup kao nadoknadu štete koju je pretrpeo tokom prolaska vojske kroz Srbiju.

@Don Kihot

Isto tako su Knez Lazar i ostale velmože izdale Srbe i hrišćanstvo kad se nisu priključili Vukašinu koji je ostavio glavu u bici na Marici protiv Turaka, a sve da bi posle njegovog poraza ili pobede uz velike gubitke mogli da prošire malo svoje posede. A i što neko napisa u komentarima, tad su despoti i knezovi našim precima, običnim ljudima drali kožu s leđa i nisu se baš obazirali na hrišćanska načela.

Nisam lično prisustvovao kosovskom boju ali moja nastavnica jeste čim nas je učila sve što znamo.

Ono što ste preskočili, a što je, čini mi se, važno, jeste da je u trenutku "izdaje" o kojoj govorite na snazi bio neposredno posle prethodnog ratnog sukoba (u kome je učestvovao i Branković) potpisan desetogodišnji mir. U ugovaranju tog mira učestvovala je (opet ako se ne varam) i Mara Branković. Hiljadu je primera da se neki velikaš ili vladar toga doba zbog "ispražnjenosti državne kase" ili zbog zemlje iznurene ratom ne odazove pozivu na novi rat. Tako nešto ni u jednom drugom slučaju ne proglašava se izdajom. Čak, ima primera u istorijama drugih zemalja da se govori o suprotstavljenosti i sukobu između velikaša, ali se njihove istorijske pozicije vrednuju posebno i tretiraju kroz doprinos nacionalnoj istoriji. Ne pominje se pojam "izdaja" jer je to besmisleno u rascepkanim društvima kakva su društva toga doba često. Na zvanje izdajnika srpski vladari su pretplaćeni, izgleda. Samo je pitanje na koga će pasti izbor u kom periodu.

Čisto da rizbijemo mit,ako ovako hronološki navodi bitke na Kosovu, onda ovo nije druga već treća Kosovska bitka. Prva se dogodila između Srpskih velikaša, pa onda sa Turcima pa tek ovaj Mađarski sa turcima. (mikac678, 01. decembar 2019 12:46)

A, pa ima još jedno šibanje na Kosovu u tom periodu. Sukob Lazarevića i Brankovića 1403. godine.

Branković je svega nekoliko godina nakon Kosovske bitke zatražio i dobio građanstvo Venecije, a u praksi je to značilo ispovedanje katoličke jeresi.
(Običan pamflet, 1. decembar 2019 14:59)

У пракси је то значило као и данас, купиш пасош и азил.