1.000 asteroida blizu Zemlje: Oni su zauvek promenili istoriju naše planete

Zanimljiv tekst. Da li je ili nije bilo tako, pitanje je na koje je tesko dati odgovor. A za kolegu komentatora "leteceg gustera" pitanje: koja je Vasa istina u slucaju Celjabinska?

Vreme je da nas iscepi neki "kapitalac" ?

sto se tice onog celjabinskog, vreme je da neko istinu napise?

Ваља рећи да је изумирање диносауруса пре 66 милиона година заиста било проузроковано ударом астероида, али да они нису изумрли брзо. Изумирали су пуна 2 милиона година.

@leteci guster...Dobro, hajde sada da saznamo tu istinu, ma cija da je.

Sve je iverzibilno. Svako živo biće da bi preživelo mora da izgradi svoju „biološku nišu“. Pauk tu nišu ostvaruje "biološkim-apriori" automatskim pletenjem mreža. Za pra čoveka problem "biološke niše" - krova nad glavom - više nije rešavan biološkim-apriori, njegovo preživljavanje počelo je da zavisi od kulturne evolucije - "nadbiološke" – pomoću koje su naši pra preci "kreiraju" prvo rešenje - "niše" - sklanjaju se u pećinu. Postepeno služeći se "objektivnim istinama" taj naš daleki predak svesno učeći na greškama - uviđa prednosti i mane ovakvog stanovanja, kreira nove i nove niše - zemunicu,...,solitere, svemirske kolonije. Uspešna rešenja dovode do rasta našeg znanja i povećavaju naše šanse da preživimo, naročite nagle promene u okolišu. Kulturna evolucija je Homo sapiensu omogućila, da za razliku od drugih vrsta, može da stvara različite "ekološke niše". Homo sapijens je u kosmosu usamljeno biće; igrom slučajnosti nastao je kao rezultat partije karata u kojoj je njegova karta odigrana jedan jedini put i nikad više. Povratka na početak (u iskon) nema, a mogućnost izbora leži samo u budućnosti, u novim bifukacionim tačkama. U tim tačkama nema orjentira - naše sudbine nigde nisu zapisane, samo od homo sapijensa zavisi šta će izabrati - da učeći na graškama povećava svoje šanse za preživljavanje – ili da predajući se autoritetima završi na putu bez povratka.

Zanimljiv tekst. Da li je ili nije bilo tako, pitanje je na koje je tesko dati odgovor. A za kolegu komentatora "leteceg gustera" pitanje: koja je Vasa istina u slucaju Celjabinska?
(Vesna, 20. oktobar 2019 13:28)

kolegice da budemo odmah na cisto, nije u pitanju nikakva "moja istina"

sto se tice onog celjabinskog, vreme je da neko istinu napise?

Vreme je da nas iscepi neki "kapitalac" ?

Zanimljiv tekst. Da li je ili nije bilo tako, pitanje je na koje je tesko dati odgovor. A za kolegu komentatora "leteceg gustera" pitanje: koja je Vasa istina u slucaju Celjabinska?
(Vesna, 20. oktobar 2019 13:28)

kolegice da budemo odmah na cisto, nije u pitanju nikakva "moja istina"

Ваља рећи да је изумирање диносауруса пре 66 милиона година заиста било проузроковано ударом астероида, али да они нису изумрли брзо. Изумирали су пуна 2 милиона година.

@leteci guster...Dobro, hajde sada da saznamo tu istinu, ma cija da je.

Sve je iverzibilno. Svako živo biće da bi preživelo mora da izgradi svoju „biološku nišu“. Pauk tu nišu ostvaruje "biološkim-apriori" automatskim pletenjem mreža. Za pra čoveka problem "biološke niše" - krova nad glavom - više nije rešavan biološkim-apriori, njegovo preživljavanje počelo je da zavisi od kulturne evolucije - "nadbiološke" – pomoću koje su naši pra preci "kreiraju" prvo rešenje - "niše" - sklanjaju se u pećinu. Postepeno služeći se "objektivnim istinama" taj naš daleki predak svesno učeći na greškama - uviđa prednosti i mane ovakvog stanovanja, kreira nove i nove niše - zemunicu,...,solitere, svemirske kolonije. Uspešna rešenja dovode do rasta našeg znanja i povećavaju naše šanse da preživimo, naročite nagle promene u okolišu. Kulturna evolucija je Homo sapiensu omogućila, da za razliku od drugih vrsta, može da stvara različite "ekološke niše". Homo sapijens je u kosmosu usamljeno biće; igrom slučajnosti nastao je kao rezultat partije karata u kojoj je njegova karta odigrana jedan jedini put i nikad više. Povratka na početak (u iskon) nema, a mogućnost izbora leži samo u budućnosti, u novim bifukacionim tačkama. U tim tačkama nema orjentira - naše sudbine nigde nisu zapisane, samo od homo sapijensa zavisi šta će izabrati - da učeći na graškama povećava svoje šanse za preživljavanje – ili da predajući se autoritetima završi na putu bez povratka.

Zanimljiv tekst. Da li je ili nije bilo tako, pitanje je na koje je tesko dati odgovor. A za kolegu komentatora "leteceg gustera" pitanje: koja je Vasa istina u slucaju Celjabinska?