Da li smo se potpuno otuđili jedni od drugih?

Danas niko nikog ne poštuje.Moj pradjed je kuću napravio za 7 dana.Pola mestana dolazilo na “uzov”(džabe).Sad kada nekog zovnes naplacuje po satu,hahahh.Nekada se zivelo u nemastini i svako gledao rodjaku,komsiji,prijatelju da pomogne.Danas pakost,zavist,zloba,ogovaranje,...

Provozajte se Beogradom i videcete medjuljudske odnose. Svako ko je sebi priustio malo skuplji automobil vec se oseca nedodirljivo i uzviseno i zgazio bi preko mrtvih. E to je nesto sto ovaj narod nije imao.

Telefon nam pomaže da izgledamo "kul" i zauzeti dok u kafiću čekamo drugaricu koja kasni, da "ubijemo" tišinu koja nastupa u razgovoru sa poznanikom ili da se izvučemo iz neprijatne situacije. Sada kada možemo da imamo izvor razonode stalno uz sebe, teže podnosimo dosadu i pojačala se naša želja da budemo neprestano animirani. Gubimo strpljenje i koncentraciju, a u nekim slučajevima i kreativnost. Visoka dostupnost zabave smanjuje našu potrebu da je svojim naporima stvorimo isti.
Održavanje razgovora iziskuje trud, interesovanje za drugu osobu i spremnost da se izloži deo sebe. A telefon ne traži od nas ništa, osim nekoliko pokreta prstima. Što se više navikavamo da tako lako posežemo za njim, manje ćemo pažnje posvetiti drugoj osobi i naše socijalne veštine će bivati slabije.

Totalno, a pogotovo zenska populacija pa to je bolesno zavisno od mobilnih telefona... Samo pazljivo pogledajte kad god odete u neki kafic devojke se uhvate odmah telefona i kada caskaju medjusobno to rade u kontinuitetu sa instagramom dok je kod muskaraca dosta manje toga.

Ja generalno ne volim ljude mnogo tako da mi je ok.

Ne možemo da priznamo da je mobilni uređaj protetika naše prazne duše, uz koji nadomešćujemo tu neprihvatljivu činjenicu. On nas ulepšava u digitalnom, foto i video formatu, tako što nam omogućava da se narcisoidno fiktivno nadograđujemo bez realnih kvaliteta i podloge. U suštini on izaziva inflaciju svih kvaliteta koji se urušavaju i bespovratno gube. Do tačke dok se ne slomi priroda čoveka, drugom krajnošću- suštinskom depresijom.

Pa ne bih ja za to optužio isključivo mobilne telefone. Po meni su se ljudi otuđili jer je dinamika života postala neizdrživa. Ustaneš ujutru kao vampir u 6h juriš na posao, vratiš se kući u 17h. Dođeš kući opet neke obaveze, ili oko auta (daj menjaj gume, servisiraj, popravljaj, registruj) ili oko kuće, plata mala, obaveze prolongiraš one se gomilaju i sve te to kao čoveka steže i pritiska. Trudim se iz petnih žila makar sa rođenim detetom da provodim dovoljno vremena a sa komšijom da pijem kafu e to...kad odem u penziju, možda, ako doživim.

Skromno, moja, familija se nije otudjila.
Vidjamo se na sahranama.
I samo na sahranama.
Bukvalno,
samo na sahranama.

Nažalost, jesmo. Tome su doprinele društvene mreže, a i ovaj sistem u kome živimo nas je upropastio. Postali smo sebični, zavisni i pakosni, nema solidarnosti nimalo. Voleo bih da je drukčije.

Ostavljam kljuc komsiji, i on meni, ne pijem kafu ali pijemo zajedno rakiju, ali ne pozajmljujem secer. To pozajmljivanje je bila posledica nestasice, toliko smo dobro ziveli u ta lepa vremena.

Nije do telefona,do ljudi je! Nisu telefoni pametni nego smo mi zaglupljeni.

Vozim bajs na nbg, i 50m ispred mene ide dečko u mom pravcu, gleda u telefon, slušalice u ušima. Sve se nadam da će podići glavu i videti me jer je uzak taj putic. Sviram ali slaba vajda. Približavam mu se, i da ga zaobidjem on bas krene u pravcu bajsa...udaram ga ramenom i on se zaustavlja i gleda me ljutito.

Zombiji su svuda oko nas.

Tuga ja sta su “pametni” telefoni ucinili medjuljudskim odnosima.

Hodam sad kao zombi.... 🧟♂

Pre se nisu čitale Kijine knjige, gledali smo mnoge kulturne emisije za decu i odrasle.Učili iz tih emisija. Danas imamo 5-6-7 rijalitija, muzička takmičenja na svim jačim tv kanalima,novine pišu o Kiji, Staniji, Soraji, nekom Slobi, Luni, Veljku, Anastasiji, malom Terzi... Deca to ponašanje upijaju i ako se nešto uskoro ne preduzme mi ćemo se izgubiti skroz. Tek te generacije neće znati šta je komšija.Gledam pre neki dan dva momčića na klackalici, 14-15 godina imaju, pričaju o Kristijanu Goluboviću... Kako im serviramo takvi će i postati.

Sa komsijom? U kaficima?
Pa, ja sa zenom ne mogu da popricam od njenog buljenja u telefon i televizor. 'ajde malo, pa i da razumem, ali ceo dan, pretera ga :(

Tuga ja sta su “pametni” telefoni ucinili medjuljudskim odnosima. 

Hodam sad kao zombi.... ??
(Brdjanin, 03. novembar 2018 09:44)

Najsmesniji su mi ljudi koji stvarno veruju da su telefoni krivi za pogorsane medjuljudske odnose,a ne lose vlasti,ratovi,nemastina,jurnjava za novcem za prezivljacanje,nasilje,bezakonje,bahatost odredjenog broja "nedodirljivih",nemoral...

Da, potpuno.

To da je tehnologija kriva za otuđenje kod ljudi je istina koliko i da je oružje krivo što se ljudi ubijaju.

Jesmo. Zgadili smo se jedni drugima, zato i bezimo iz zemlje.

To je fenomen Balkana i istočne Evrope. Pravi normalni obrazovani ljudi to ne rade. Znam o čemu pričam, živim u zemlji gde toga nema osim u siromašnom sloju.

Definitivno je tako.Danas je mnogima najbolji prijatelj mobilni telefon,spavaju sa njime,bleje u njega dok hodaju ulicom..Nema vise pravog druzenja uz kavu,pivo a da bar netko ne uzima mobilni u ruke!Robovobanje tehnologiji.Tuzno.

Zene su posebno navucene. Kada hodam prosto nemam gde da se sklonim i desi se da im zakacim mobilni, kao da se desilo ne znam sta.
Mislim da je otudjenje vec sada potpuno.
Samo sto vise lajkova, sherova, itd.
Komunikacija medju ljudima ne postoji.
Cak je to sada neka retkost da se pita za ulicu, itd, gleda se u telefon.

(the show must go on, 03. novembar 2018 09:08)

Ma da, divna stara vremena, malo sutra. Samo vi krivite mobilne za kriminal, bezakonje i bahatost, sigurno je mobilni kriv sto medicinska sestra na salteru i prodavacica odmah prelazi na "ti" i ne kaze ni "Dobar dan".

Kod nas je otudjenje drustva pocelo kad smo se poceli prepoznavat po autu koje vozimo znaci krajem sezdesetih-pocetkom sedamdesetih proslog vijeka.
Nekad bilo "Jovan Milanov" a onda "Jovan sto vozi ..."

Нажалост,овој теми се премало посвећује пажња у односу на присутност.Мало ко из новијих генерације може да замисли какви су друштвени односи били раније. Ако се овај тренд отуђености буде наставио,људи у некој далекој будућности више уопште неће комуницирати.

jasdf@ Nismo dobro ziveli u tim teskim vremenima ali smo bili vise ljudi.

Moderni se čovek otuđio od sebe, od svoga bližnjega i od prirode. On je transformiran u robu, doživljava svoje životne snage kao investiciju koja mu mora doneti maksimalno mogući profit po postojećim tržišnim uslovima. Ljudske su veze u suštini veze otuđenih automata, od kojih svaki zasniva svoju sigurnost na tome što stoji blizu stada i što se ne razlikuje ni u mislima, ni u osećanju, ni u akciji.

Kapitalizam i njegov tržišni društveni karakter.

Skoro sam video takvu scenu na Adi, dve drugarice u kafiću, jedna preko puta druge, obe gledaju u telefon...debilno. Meni je telefon super zbog muzike, mnogo volim muziku, ne mogu bez nje, stavim slušalice i pičim, pošto ne mogu da slušam ljude šta pričaju, ne želim.

Јесмо, потпуно смо се отуђили!!! Огромна већина више не зна да пише, књиге одавно не чита, људи се више не гледају у очи, сви и свуда блену у телефон, напрасно смо постали толико музикални да су слушалице увек у ушима...!!! Погледајте нпр. рукопис данашњег студента, потпуно је закржљао, тј. изгледа као да је још код учитељице, што значи да се после косе, танке и азбуке прешло на дрндање тастатуре увек и свуда, а то има своју цену, а она је страшно скупа, брутална, јер како се модернизујемо све смо неписменији!!!

25 osoba je komentarisalo ovu vest sedeci u kaficu sa nekim. Ja sam 26.

Некада смо у слободно време узимали књигу у руке. Данас телефон. Ипак је раније било боље..

Nismo, ja inam 1200 prijatelja na fejsu i redovno lajkujemo slike jedni drugima. Ako to nije prijateljstvo,ne znam sta je.

DA, NAZALOST!
Ne samo da su se ljudi otudiji jedan od drugoga, jos je tragicnije to, sto se svaki
dan ubijaju, ako je tacno sto stampa objavljuje.

Meni je tehnologija donela mogućnost da lako i bez kurtoaznih opravdanja izaberem s kim ću se i koliko družiti. Ostavljanje ključeva komšiluku i ispijanja kafice nikad nisu bili na mom repertoaru, pa me i ne asociraju na neka srećnija vremena već pre na palanačko intimiziranje. Tehnologija mi predstavlja štit pre nego prepreku.

Stvar intelekta.nemam drustvene mreze, a gle cuda, u it i online biznisu sam preko 15 godina.

@vreme propasti

To je druzr obostrano, ja sam kupio auto, nije skup, ali nije ni medju jeftinijima, evo za ove dve godine su mi ves slomili sofersajbnu, prosuli mi kantu ulja po desnoj stranu, lupali srafcigrerom u gumu od zadnjeg levog prozora.. Pri tom, ovo je radjeno na vise lokacija, tsko da nije ista grupa ljudi.. Otudjenost i mrznja velika u drustvu

@jasdf
Šećer se nije pozajmljivao zbog nestašice, već zato što prodavnica nije radila ili ti je hitno trebao ili ti nije ni trebao, već si išao da baciš pogled na zgodnu ukućanku.

Primecujem, a vidim nisam jedini, da je zenska populacija mnogo vise navucena na smartfon! Mnogo me vise brine sto to najvise rade za volanom, pa je bukvalno u svakom sudaru, barem jedan vozac zena! Ne znam kako to resiti, ali stvar uopste nije naivna!

Neke delove familije ne želim da vidim ni na sahrani. Daleko im lepa kuća! Odakle su dosli, tamo neka i idu i tamo neka ostanu. Na svu sreću pa postoji izgovor da smo zauzeti, imamo obaveze i ne moramo da se upustamo u nepotrebnu komunikaciju koja smara. Živela tehnologija, čim neko krene sa smaranjem radim sledeće: e izvini, moram poziv da obavim... zauzet sam. Bolje tako a ne da me neko smara. Mada, u zadnje vreme otvoreno kažem: nemoj da me smaraš i nemoj da mi se obraćaš, nemam ja vremena za isprazne priče čoveče. Adios

Nismo se otuđili samo se ne varimo međusobno inače smo super.

Sve je otišlo u pivsku flašu....

Komunizam, socijalizam i prokleti kapitalizam. Sve ima svoju cenu. Kapitalizam otudjenje jedna od pojava.

Prijatelji dodju i odu a telefon je uvek tu cak i dok se u veceu borimo da izbacimo sve iz sebe.

Pa 1991.godine nije bilo telefona pa u Jugoslaviji ubijeno 120 hiljada ljudi a milioni unesreceni. Ali tad je sigurno bilo druzenja i super medjuljudskih odnosa? Hocu da kazem da su ljudi zli i pokvareni, pohlepni gledaju samo sebe, spremni su da ubijaju bez razloga. Samo ne znam ko se vise cudi sto je svet propao. Meni je cudo kako je uopste nesto funkcionise.

Nije ovako sa muskarcima. Evo, moj primer a i drugi koje primecujem - studenti smo, sednemo kao ekipa u kafic ili na klupicu u parku, i fura se prica, sve vreme. Ponekad neko izvadi telefon ako stigne poruka ili da proveri nesto. Ili ako pojedinac ispadne iz razgovora (ne razume se u temu), odluta na telefon. Ali uglavnom, 90% vremena telefoni su u dzepu/na stolu. A i teme za razgovor su nam raznovrsne i uvek zanimljive (sport, politika, filmovi, serije, faks). A grupe devojaka u kaficima - Sve sa telefonima sede u krugu oko stola i cute, u onoj iritantnoj pozi ''telefon drzim obema rukama da bi se videlo da je veliki, a zvaku zvacem glasno i pravim balone dok kolutam ocima''. A i kad zapricaju...bog da te sacuva. Uglavnom ogovaranja i soping.

Doselili su novi komšije ispred moje kuće. Tako se NErado javljaju, tako na silu je to njihovo zdravo. Tako se kroz njihovu oskudnu komunikaciju vidi da su svojeglavi, nepoverljivi, utučeni. Tako da se u današnje vreme sve svodi na to da je komšija dobar ako se ne boji kamiona, ne grize krpu, i ne gađe kamenjem...

Apsolutno je tehnologija zasluzna za otudjenje,pa poredite samo vreme pre pametnih telefona i sada. Ranije se po kafićima zezalo,pricalo, pravili smo fore ,a danas kad izadjes po kaficima mozes da vidis samo mlade kako sede po separeima i bulje u telefone. I to im je izlazak,i onda se slikaju kako se kao"lepo provode". Uzas jedan. Nama nisu trebali lajkovi i drustvene mreze da bi smo se lepo zabavili i zezali.

Odrastao sam u vremenu nastanka "modernih tehnologija". U mojoj generaciji, čak i u slučajevima gde ista igra zavidnu ulogu u pogledu posla ili zabave, u odnosu na današnju "mladež" nema bolesne zavisnosti. Deca su tupa i otuđena, ne javljaju se na ulici, hiperaktivna su u poznatom okruženju, a bez ikakvih socijalnih veština... Dobra stvar je što je sve manje dečijih nestašluka, što mi sa druge strane smeta - nema nikoga da mi ukrade voćku sa drveta :(

Što kaže Peđa, sahrane,slave i poneka svadba. Sve se svodi na "nisam trenutno pri parama".Pusti pare, daj da se ispričamo,družimo..ako je baš do toga, za 100gr kafe uvek se ima, ajde molim te. Još jedan izgovor za apatiju i mrzovolju među ljudima.

Utiče i tehnologija, ali mislim da smo se više otuđilo zbog problema koje svaki od nas kao pojedinac ima. Generalno ljudi su stalno u nekoj sekiraciji, neraspoloženi, stalno u žurbi, pod stresom, uvek u dugovima, loše ekonomsko stanje i nesigurnost egzistencije mnogo više otuđuju čoveka, još i vlast koja nas gleda u oči i pravi nas ba budale, povećava namete, pritiska i cedi...

Meni vise smeta sto moram citavu akciju po ned dana da pravim da bi se ljudi smilovali da idu na kafu ili rucak.Cim izadju s posla trce kuci,kad ih zoves smoreni,ali nigde da se pomere.Nekad je zgodno i sesti sam i na miru popiti kafu,pa makar i sa telefonom u ruci.Telefoni su izgovor,a ne uzrok.

Konkretno, kod mene u selu je svako popodne/ vece vasar od ljudi ispred prodavnice ... nekako narod u gradu je vise ubijen u pojam i zombiran

Sto neko rece, suludo je optuzivati telefone. U svakom zlu ima nesto dobro. Bar ljudi u Srbiji zureci u telefone imaju manje vremena za gledanje u komsijino dvoriste i ogovaranje, sto im je uza specijalnost,

Skoro je moja sestra bila sa prijateljicama na ručku, ostavile su mobilne u jednu činiju i opklada je bila- čiji muž prvi pozove, ta plaća ručak :)) Sjajno, zar ne?

Ostavite mobilni kod kuce.

@ ankona

Ako zivis u Italiji (posto je grad Ankona u Italiji) onda ne govoris istinu. Bio sam u Italiji i jos nekoliko zapadnoevropskih zemalja i situacija je vrlo slicna kao kod nas: ljudi su i tamo navuceni na mobilne.

Ali razlog za otudjenje su vise ljudi nego mobilni sami po sebi. Mi ljudi kreiramo medjusobne odnose - eto vidi se kako smo ih kreirali.

Jesmo ali ruku na srce kakav je bio dijalog svaki dan? Kako si, dobro je, šta ima novo..? ponavljanje svakodnevnog rituala zbog "druženja..?" Verovatno su bili bolji ljudi, odgovorniji, pošteniji. Svaka generacija ima neke prednosti i mane. Niko nikom ne zabranjuje da se druži, pa ipak postaje dosadno posle 10 minuta razgovora, dijaloga, sučeljavanje mišljenja koji se drastično izdvojio u konzumiranju informacija od pojedinca do pojedinca..?

'Nekada je bilo normalno da ostavljamo ključ komšiji, da pozajmuljemo sećer od njega ili pijemo kafu zajedno...' Iz krajnosti u krajnost...

da se ne lazemo, ionako se vecina tih nekadasnjih "toplih ljduskih druzenja" svodila na ogovaranje i mlacenje prazne slame. eto, npr.moja baba, zena starog kova, svakodnevno je pila kafe sa komsinicama, dok na kraju kad je postala bolesna skoro pa nijedna nije dosla ni da je pita kako je a kamoli da joj ponudi pomoc. verujem da svako stariji od 30 godina zna za masu takvih primera, gde su ta nekadasnja druzenja bez telefona bila obicno licemerje, gubljenje vremena i prekracivanje dosade.

Било би тога и раније, али не можеш фиксни да носиш са собом :)

Peđa žao mi je... Pokušaj sam, jer niko neće.

@ Stojko
1200 prijatelja,sta sve necu procitati?

da

Pa ne bih ja za to optužio isključivo mobilne telefone. Po meni su se ljudi otuđili jer je dinamika života postala neizdrživa. Ustaneš ujutru kao vampir u 6h juriš na posao, vratiš se kući u 17h. Dođeš kući opet neke obaveze, ili oko auta (daj menjaj gume, servisiraj, popravljaj, registruj) ili oko kuće, plata mala, obaveze prolongiraš one se gomilaju i sve te to kao čoveka steže i pritiska. Trudim se iz petnih žila makar sa rođenim detetom da provodim dovoljno vremena a sa komšijom da pijem kafu e to...kad odem u penziju, možda, ako doživim.
(Bane, 3. novembar 2018 10:47)

Ne bih rekao da je tako. Možda je kod tebe to slučaj ali U Srbiji generalno je tempo života poprilično spor i ima vremena na pretek. Posla realno nema jer je nezaposlenost ogromna, i onaj ko ga ima manje više ubija vreme i čeka da prođe 8 sati. Malo ovde ljudi imaju osmočasovan i više intenzivan posao.

Jesmo, ali telefoni i tehnologija su samo mali dio uzroka.

Nekad su trčali kući da bi gledali seriju "Dinastija" i nisi mogao nikoga da vidiš na ulici, a danas barem i dok su napolju mogu gledati slične gluposti preko mobilnog .

Telefoni i internet sluze i uglavnom se koriste za komunikaciju. Naravno sa ljudima i to najcesce koje poznajemo i li rodbinom. Otpada ta ideja o otudjenju. Samo se manje obilazimo ali je to prevazidjeno napretkom tehnike. I ucenje citanjem knjiga je orevazidjeno kao i pisanje olovkom, i crtanje skica neceg sto smo videli.

Skičanje retrogradnih likova, mobilní telefoni prosto omogućavaju uporednu komunikaciju na više nivoa, i to je novi standard i način života. Ja lično pogledam mobil kad s nekim sedim svakih petnaestak minuta, kad nešto iskrsne u razgovoru što je zanimljivo proveriti, jer mi je dovoljno godina da ne moram da stalno budem "uključen" i ne osećam tu potrebu, ali potpuno razumem mlađu generaciju, veliki deo njihovih socijalnih života se odvija digitalno i normalno je i zdravo da bulje u telefon, samo što to retro likovi i tehnofobi ne razumeju i tuguju za "dobrim, starrim vremenima" kada su se dovikivali s brda na brdo :)) Sad, naravno, svaka nova i dobra stvar nađe određen procenat budala i adikta koji je zloupotrebljavaju i škode sebi, ali to se zove prirodna selekcija, iz moje perspektive čoveka u petoj deceniji života, ovo je daleko bolji i zanimljiviji svet od onog pre pametnih telefona, mada se nisam žalio ni onda :))

@ sele
mislis da je ovaj clanak o tebi i tvojoj prijateljici?

Ja ne vidim kako smo se otudjili. Ja u svako doba mogu da nazovem moju prijateljicu da dodje na kafu, druženje...ona kad je u prolazu, samo me zvrcne na mob., ako sam kod kuće, svrati, i gde je tu onda otudjenje.

Pa ne bih ja za to optužio isključivo mobilne telefone. Po meni su se ljudi otuđili jer je dinamika života postala neizdrživa. Ustaneš ujutru kao vampir u 6h juriš na posao, vratiš se kući u 17h. Dođeš kući opet neke obaveze, ili oko auta (daj menjaj gume, servisiraj, popravljaj, registruj) ili oko kuće, plata mala, obaveze prolongiraš one se gomilaju i sve te to kao čoveka steže i pritiska. Trudim se iz petnih žila makar sa rođenim detetom da provodim dovoljno vremena a sa komšijom da pijem kafu e to...kad odem u penziju, možda, ako doživim.
(Bane, 3. novembar 2018 10:47)

Ne bih rekao da je tako. Možda je kod tebe to slučaj ali U Srbiji generalno je tempo života poprilično spor i ima vremena na pretek. Posla realno nema jer je nezaposlenost ogromna, i onaj ko ga ima manje više ubija vreme i čeka da prođe 8 sati. Malo ovde ljudi imaju osmočasovan i više intenzivan posao.

Meni je tehnologija donela mogućnost da lako i bez kurtoaznih opravdanja izaberem s kim ću se i koliko družiti. Ostavljanje ključeva komšiluku i ispijanja kafice nikad nisu bili na mom repertoaru, pa me i ne asociraju na neka srećnija vremena već pre na palanačko intimiziranje. Tehnologija mi predstavlja štit pre nego prepreku.

Nismo, ja inam 1200 prijatelja na fejsu i redovno lajkujemo slike jedni drugima. Ako to nije prijateljstvo,ne znam sta je.

Telefoni i internet sluze i uglavnom se koriste za komunikaciju. Naravno sa ljudima i to najcesce koje poznajemo i li rodbinom. Otpada ta ideja o otudjenju. Samo se manje obilazimo ali je to prevazidjeno napretkom tehnike. I ucenje citanjem knjiga je orevazidjeno kao i pisanje olovkom, i crtanje skica neceg sto smo videli.

Neke delove familije ne želim da vidim ni na sahrani. Daleko im lepa kuća! Odakle su dosli, tamo neka i idu i tamo neka ostanu. Na svu sreću pa postoji izgovor da smo zauzeti, imamo obaveze i ne moramo da se upustamo u nepotrebnu komunikaciju koja smara. Živela tehnologija, čim neko krene sa smaranjem radim sledeće: e izvini, moram poziv da obavim... zauzet sam. Bolje tako a ne da me neko smara. Mada, u zadnje vreme otvoreno kažem: nemoj da me smaraš i nemoj da mi se obraćaš, nemam ja vremena za isprazne priče čoveče. Adios

Skičanje retrogradnih likova, mobilní telefoni prosto omogućavaju uporednu komunikaciju na više nivoa, i to je novi standard i način života. Ja lično pogledam mobil kad s nekim sedim svakih petnaestak minuta, kad nešto iskrsne u razgovoru što je zanimljivo proveriti, jer mi je dovoljno godina da ne moram da stalno budem "uključen" i ne osećam tu potrebu, ali potpuno razumem mlađu generaciju, veliki deo njihovih socijalnih života se odvija digitalno i normalno je i zdravo da bulje u telefon, samo što to retro likovi i tehnofobi ne razumeju i tuguju za "dobrim, starrim vremenima" kada su se dovikivali s brda na brdo :)) Sad, naravno, svaka nova i dobra stvar nađe određen procenat budala i adikta koji je zloupotrebljavaju i škode sebi, ali to se zove prirodna selekcija, iz moje perspektive čoveka u petoj deceniji života, ovo je daleko bolji i zanimljiviji svet od onog pre pametnih telefona, mada se nisam žalio ni onda :))

To je fenomen Balkana i istočne Evrope. Pravi normalni obrazovani ljudi to ne rade. Znam o čemu pričam, živim u zemlji gde toga nema osim u siromašnom sloju.

Totalno, a pogotovo zenska populacija pa to je bolesno zavisno od mobilnih telefona... Samo pazljivo pogledajte kad god odete u neki kafic devojke se uhvate odmah telefona i kada caskaju medjusobno to rade u kontinuitetu sa instagramom dok je kod muskaraca dosta manje toga.

Tuga ja sta su “pametni” telefoni ucinili medjuljudskim odnosima. 

Hodam sad kao zombi.... ??
(Brdjanin, 03. novembar 2018 09:44)

Najsmesniji su mi ljudi koji stvarno veruju da su telefoni krivi za pogorsane medjuljudske odnose,a ne lose vlasti,ratovi,nemastina,jurnjava za novcem za prezivljacanje,nasilje,bezakonje,bahatost odredjenog broja "nedodirljivih",nemoral...

Ostavljam kljuc komsiji, i on meni, ne pijem kafu ali pijemo zajedno rakiju, ali ne pozajmljujem secer. To pozajmljivanje je bila posledica nestasice, toliko smo dobro ziveli u ta lepa vremena.

Danas niko nikog ne poštuje.Moj pradjed je kuću napravio za 7 dana.Pola mestana dolazilo na “uzov”(džabe).Sad kada nekog zovnes naplacuje po satu,hahahh.Nekada se zivelo u nemastini i svako gledao rodjaku,komsiji,prijatelju da pomogne.Danas pakost,zavist,zloba,ogovaranje,...

Ja ne vidim kako smo se otudjili. Ja u svako doba mogu da nazovem moju prijateljicu da dodje na kafu, druženje...ona kad je u prolazu, samo me zvrcne na mob., ako sam kod kuće, svrati, i gde je tu onda otudjenje.

Primecujem, a vidim nisam jedini, da je zenska populacija mnogo vise navucena na smartfon! Mnogo me vise brine sto to najvise rade za volanom, pa je bukvalno u svakom sudaru, barem jedan vozac zena! Ne znam kako to resiti, ali stvar uopste nije naivna!

Jesmo ali ruku na srce kakav je bio dijalog svaki dan? Kako si, dobro je, šta ima novo..? ponavljanje svakodnevnog rituala zbog "druženja..?" Verovatno su bili bolji ljudi, odgovorniji, pošteniji. Svaka generacija ima neke prednosti i mane. Niko nikom ne zabranjuje da se druži, pa ipak postaje dosadno posle 10 minuta razgovora, dijaloga, sučeljavanje mišljenja koji se drastično izdvojio u konzumiranju informacija od pojedinca do pojedinca..?

Tuga ja sta su “pametni” telefoni ucinili medjuljudskim odnosima.

Hodam sad kao zombi.... 🧟♂

Ja generalno ne volim ljude mnogo tako da mi je ok.

Ne možemo da priznamo da je mobilni uređaj protetika naše prazne duše, uz koji nadomešćujemo tu neprihvatljivu činjenicu. On nas ulepšava u digitalnom, foto i video formatu, tako što nam omogućava da se narcisoidno fiktivno nadograđujemo bez realnih kvaliteta i podloge. U suštini on izaziva inflaciju svih kvaliteta koji se urušavaju i bespovratno gube. Do tačke dok se ne slomi priroda čoveka, drugom krajnošću- suštinskom depresijom.

Zene su posebno navucene. Kada hodam prosto nemam gde da se sklonim i desi se da im zakacim mobilni, kao da se desilo ne znam sta.
Mislim da je otudjenje vec sada potpuno.
Samo sto vise lajkova, sherova, itd.
Komunikacija medju ljudima ne postoji.
Cak je to sada neka retkost da se pita za ulicu, itd, gleda se u telefon.

Provozajte se Beogradom i videcete medjuljudske odnose. Svako ko je sebi priustio malo skuplji automobil vec se oseca nedodirljivo i uzviseno i zgazio bi preko mrtvih. E to je nesto sto ovaj narod nije imao.

Doselili su novi komšije ispred moje kuće. Tako se NErado javljaju, tako na silu je to njihovo zdravo. Tako se kroz njihovu oskudnu komunikaciju vidi da su svojeglavi, nepoverljivi, utučeni. Tako da se u današnje vreme sve svodi na to da je komšija dobar ako se ne boji kamiona, ne grize krpu, i ne gađe kamenjem...

Prijatelji dodju i odu a telefon je uvek tu cak i dok se u veceu borimo da izbacimo sve iz sebe.

Pre se nisu čitale Kijine knjige, gledali smo mnoge kulturne emisije za decu i odrasle.Učili iz tih emisija. Danas imamo 5-6-7 rijalitija, muzička takmičenja na svim jačim tv kanalima,novine pišu o Kiji, Staniji, Soraji, nekom Slobi, Luni, Veljku, Anastasiji, malom Terzi... Deca to ponašanje upijaju i ako se nešto uskoro ne preduzme mi ćemo se izgubiti skroz. Tek te generacije neće znati šta je komšija.Gledam pre neki dan dva momčića na klackalici, 14-15 godina imaju, pričaju o Kristijanu Goluboviću... Kako im serviramo takvi će i postati.

Jesmo. Zgadili smo se jedni drugima, zato i bezimo iz zemlje.

(the show must go on, 03. novembar 2018 09:08)

Ma da, divna stara vremena, malo sutra. Samo vi krivite mobilne za kriminal, bezakonje i bahatost, sigurno je mobilni kriv sto medicinska sestra na salteru i prodavacica odmah prelazi na "ti" i ne kaze ni "Dobar dan".

To da je tehnologija kriva za otuđenje kod ljudi je istina koliko i da je oružje krivo što se ljudi ubijaju.

Nažalost, jesmo. Tome su doprinele društvene mreže, a i ovaj sistem u kome živimo nas je upropastio. Postali smo sebični, zavisni i pakosni, nema solidarnosti nimalo. Voleo bih da je drukčije.

Skoro sam video takvu scenu na Adi, dve drugarice u kafiću, jedna preko puta druge, obe gledaju u telefon...debilno. Meni je telefon super zbog muzike, mnogo volim muziku, ne mogu bez nje, stavim slušalice i pičim, pošto ne mogu da slušam ljude šta pričaju, ne želim.

Moderni se čovek otuđio od sebe, od svoga bližnjega i od prirode. On je transformiran u robu, doživljava svoje životne snage kao investiciju koja mu mora doneti maksimalno mogući profit po postojećim tržišnim uslovima. Ljudske su veze u suštini veze otuđenih automata, od kojih svaki zasniva svoju sigurnost na tome što stoji blizu stada i što se ne razlikuje ni u mislima, ni u osećanju, ni u akciji.

Kapitalizam i njegov tržišni društveni karakter.

Некада смо у слободно време узимали књигу у руке. Данас телефон. Ипак је раније било боље..

25 osoba je komentarisalo ovu vest sedeci u kaficu sa nekim. Ja sam 26.

Skoro je moja sestra bila sa prijateljicama na ručku, ostavile su mobilne u jednu činiju i opklada je bila- čiji muž prvi pozove, ta plaća ručak :)) Sjajno, zar ne?

Nekad su trčali kući da bi gledali seriju "Dinastija" i nisi mogao nikoga da vidiš na ulici, a danas barem i dok su napolju mogu gledati slične gluposti preko mobilnog .

@jasdf
Šećer se nije pozajmljivao zbog nestašice, već zato što prodavnica nije radila ili ti je hitno trebao ili ti nije ni trebao, već si išao da baciš pogled na zgodnu ukućanku.

Nije ovako sa muskarcima. Evo, moj primer a i drugi koje primecujem - studenti smo, sednemo kao ekipa u kafic ili na klupicu u parku, i fura se prica, sve vreme. Ponekad neko izvadi telefon ako stigne poruka ili da proveri nesto. Ili ako pojedinac ispadne iz razgovora (ne razume se u temu), odluta na telefon. Ali uglavnom, 90% vremena telefoni su u dzepu/na stolu. A i teme za razgovor su nam raznovrsne i uvek zanimljive (sport, politika, filmovi, serije, faks). A grupe devojaka u kaficima - Sve sa telefonima sede u krugu oko stola i cute, u onoj iritantnoj pozi ''telefon drzim obema rukama da bi se videlo da je veliki, a zvaku zvacem glasno i pravim balone dok kolutam ocima''. A i kad zapricaju...bog da te sacuva. Uglavnom ogovaranja i soping.

Telefon nam pomaže da izgledamo "kul" i zauzeti dok u kafiću čekamo drugaricu koja kasni, da "ubijemo" tišinu koja nastupa u razgovoru sa poznanikom ili da se izvučemo iz neprijatne situacije. Sada kada možemo da imamo izvor razonode stalno uz sebe, teže podnosimo dosadu i pojačala se naša želja da budemo neprestano animirani. Gubimo strpljenje i koncentraciju, a u nekim slučajevima i kreativnost. Visoka dostupnost zabave smanjuje našu potrebu da je svojim naporima stvorimo isti.
Održavanje razgovora iziskuje trud, interesovanje za drugu osobu i spremnost da se izloži deo sebe. A telefon ne traži od nas ništa, osim nekoliko pokreta prstima. Što se više navikavamo da tako lako posežemo za njim, manje ćemo pažnje posvetiti drugoj osobi i naše socijalne veštine će bivati slabije.

Ostavite mobilni kod kuce.

Da, potpuno.

Sa komsijom? U kaficima?
Pa, ja sa zenom ne mogu da popricam od njenog buljenja u telefon i televizor. 'ajde malo, pa i da razumem, ali ceo dan, pretera ga :(

Pa ne bih ja za to optužio isključivo mobilne telefone. Po meni su se ljudi otuđili jer je dinamika života postala neizdrživa. Ustaneš ujutru kao vampir u 6h juriš na posao, vratiš se kući u 17h. Dođeš kući opet neke obaveze, ili oko auta (daj menjaj gume, servisiraj, popravljaj, registruj) ili oko kuće, plata mala, obaveze prolongiraš one se gomilaju i sve te to kao čoveka steže i pritiska. Trudim se iz petnih žila makar sa rođenim detetom da provodim dovoljno vremena a sa komšijom da pijem kafu e to...kad odem u penziju, možda, ako doživim.

Sve je otišlo u pivsku flašu....

Nije do telefona,do ljudi je! Nisu telefoni pametni nego smo mi zaglupljeni.

Definitivno je tako.Danas je mnogima najbolji prijatelj mobilni telefon,spavaju sa njime,bleje u njega dok hodaju ulicom..Nema vise pravog druzenja uz kavu,pivo a da bar netko ne uzima mobilni u ruke!Robovobanje tehnologiji.Tuzno.

Komunizam, socijalizam i prokleti kapitalizam. Sve ima svoju cenu. Kapitalizam otudjenje jedna od pojava.

Јесмо, потпуно смо се отуђили!!! Огромна већина више не зна да пише, књиге одавно не чита, људи се више не гледају у очи, сви и свуда блену у телефон, напрасно смо постали толико музикални да су слушалице увек у ушима...!!! Погледајте нпр. рукопис данашњег студента, потпуно је закржљао, тј. изгледа као да је још код учитељице, што значи да се после косе, танке и азбуке прешло на дрндање тастатуре увек и свуда, а то има своју цену, а она је страшно скупа, брутална, јер како се модернизујемо све смо неписменији!!!

Sto neko rece, suludo je optuzivati telefone. U svakom zlu ima nesto dobro. Bar ljudi u Srbiji zureci u telefone imaju manje vremena za gledanje u komsijino dvoriste i ogovaranje, sto im je uza specijalnost,

Нажалост,овој теми се премало посвећује пажња у односу на присутност.Мало ко из новијих генерације може да замисли какви су друштвени односи били раније. Ако се овај тренд отуђености буде наставио,људи у некој далекој будућности више уопште неће комуницирати.

Stvar intelekta.nemam drustvene mreze, a gle cuda, u it i online biznisu sam preko 15 godina.

Kod nas je otudjenje drustva pocelo kad smo se poceli prepoznavat po autu koje vozimo znaci krajem sezdesetih-pocetkom sedamdesetih proslog vijeka.
Nekad bilo "Jovan Milanov" a onda "Jovan sto vozi ..."

'Nekada je bilo normalno da ostavljamo ključ komšiji, da pozajmuljemo sećer od njega ili pijemo kafu zajedno...' Iz krajnosti u krajnost...

Apsolutno je tehnologija zasluzna za otudjenje,pa poredite samo vreme pre pametnih telefona i sada. Ranije se po kafićima zezalo,pricalo, pravili smo fore ,a danas kad izadjes po kaficima mozes da vidis samo mlade kako sede po separeima i bulje u telefone. I to im je izlazak,i onda se slikaju kako se kao"lepo provode". Uzas jedan. Nama nisu trebali lajkovi i drustvene mreze da bi smo se lepo zabavili i zezali.

da se ne lazemo, ionako se vecina tih nekadasnjih "toplih ljduskih druzenja" svodila na ogovaranje i mlacenje prazne slame. eto, npr.moja baba, zena starog kova, svakodnevno je pila kafe sa komsinicama, dok na kraju kad je postala bolesna skoro pa nijedna nije dosla ni da je pita kako je a kamoli da joj ponudi pomoc. verujem da svako stariji od 30 godina zna za masu takvih primera, gde su ta nekadasnja druzenja bez telefona bila obicno licemerje, gubljenje vremena i prekracivanje dosade.

jasdf@ Nismo dobro ziveli u tim teskim vremenima ali smo bili vise ljudi.

Skromno, moja, familija se nije otudjila.
Vidjamo se na sahranama.
I samo na sahranama.
Bukvalno,
samo na sahranama.

Nismo se otuđili samo se ne varimo međusobno inače smo super.

Konkretno, kod mene u selu je svako popodne/ vece vasar od ljudi ispred prodavnice ... nekako narod u gradu je vise ubijen u pojam i zombiran

DA, NAZALOST!
Ne samo da su se ljudi otudiji jedan od drugoga, jos je tragicnije to, sto se svaki
dan ubijaju, ako je tacno sto stampa objavljuje.

da

Vozim bajs na nbg, i 50m ispred mene ide dečko u mom pravcu, gleda u telefon, slušalice u ušima. Sve se nadam da će podići glavu i videti me jer je uzak taj putic. Sviram ali slaba vajda. Približavam mu se, i da ga zaobidjem on bas krene u pravcu bajsa...udaram ga ramenom i on se zaustavlja i gleda me ljutito.

Zombiji su svuda oko nas.

Било би тога и раније, али не можеш фиксни да носиш са собом :)

@vreme propasti

To je druzr obostrano, ja sam kupio auto, nije skup, ali nije ni medju jeftinijima, evo za ove dve godine su mi ves slomili sofersajbnu, prosuli mi kantu ulja po desnoj stranu, lupali srafcigrerom u gumu od zadnjeg levog prozora.. Pri tom, ovo je radjeno na vise lokacija, tsko da nije ista grupa ljudi.. Otudjenost i mrznja velika u drustvu

Pa 1991.godine nije bilo telefona pa u Jugoslaviji ubijeno 120 hiljada ljudi a milioni unesreceni. Ali tad je sigurno bilo druzenja i super medjuljudskih odnosa? Hocu da kazem da su ljudi zli i pokvareni, pohlepni gledaju samo sebe, spremni su da ubijaju bez razloga. Samo ne znam ko se vise cudi sto je svet propao. Meni je cudo kako je uopste nesto funkcionise.

Što kaže Peđa, sahrane,slave i poneka svadba. Sve se svodi na "nisam trenutno pri parama".Pusti pare, daj da se ispričamo,družimo..ako je baš do toga, za 100gr kafe uvek se ima, ajde molim te. Još jedan izgovor za apatiju i mrzovolju među ljudima.

Odrastao sam u vremenu nastanka "modernih tehnologija". U mojoj generaciji, čak i u slučajevima gde ista igra zavidnu ulogu u pogledu posla ili zabave, u odnosu na današnju "mladež" nema bolesne zavisnosti. Deca su tupa i otuđena, ne javljaju se na ulici, hiperaktivna su u poznatom okruženju, a bez ikakvih socijalnih veština... Dobra stvar je što je sve manje dečijih nestašluka, što mi sa druge strane smeta - nema nikoga da mi ukrade voćku sa drveta :(

@ ankona

Ako zivis u Italiji (posto je grad Ankona u Italiji) onda ne govoris istinu. Bio sam u Italiji i jos nekoliko zapadnoevropskih zemalja i situacija je vrlo slicna kao kod nas: ljudi su i tamo navuceni na mobilne.

Ali razlog za otudjenje su vise ljudi nego mobilni sami po sebi. Mi ljudi kreiramo medjusobne odnose - eto vidi se kako smo ih kreirali.

Peđa žao mi je... Pokušaj sam, jer niko neće.

Utiče i tehnologija, ali mislim da smo se više otuđilo zbog problema koje svaki od nas kao pojedinac ima. Generalno ljudi su stalno u nekoj sekiraciji, neraspoloženi, stalno u žurbi, pod stresom, uvek u dugovima, loše ekonomsko stanje i nesigurnost egzistencije mnogo više otuđuju čoveka, još i vlast koja nas gleda u oči i pravi nas ba budale, povećava namete, pritiska i cedi...

@ Stojko
1200 prijatelja,sta sve necu procitati?

Jesmo, ali telefoni i tehnologija su samo mali dio uzroka.

Meni vise smeta sto moram citavu akciju po ned dana da pravim da bi se ljudi smilovali da idu na kafu ili rucak.Cim izadju s posla trce kuci,kad ih zoves smoreni,ali nigde da se pomere.Nekad je zgodno i sesti sam i na miru popiti kafu,pa makar i sa telefonom u ruci.Telefoni su izgovor,a ne uzrok.

@ sele
mislis da je ovaj clanak o tebi i tvojoj prijateljici?