- Komentari -

"Ovo nije stvar na koju astronom nabasa svaki dan"

Astronomi su u utorak objavili da su otkrili veliku kosmičku eksploziju umiruće zvezde staru 10,5 milijardi godina, a reč je o najudaljenijoj od svih dosad otkrivenih supernova.

Izvor: hina
Pošaljite komentar
  1. Bolje da zaborave na ubrzavanja i brzinu svetlosti. Resenje je u teleportovanju i kretanju u proslost, sadasnjost i buducnost kroz dimenzije, na isto ili neko drugo mesto u svemiru koji je bezgranicno veliki.
     (trt, 22. februar 2018 10:27)

    # Link komentara

  2. Objekat koji ima masu može da se kreće brže od brzine svetlosti.
     (Laki011, 22. februar 2018 07:50)

    # Link komentara

  3. @ jovan, pošto kažeš "pod predpostavkom da je to moguće", ako bi smo mogli da se krećemo brzinom svetlosti u nekom svemirskom brodu a pri tome se neki drugi svemirski brod kreće ka nama takođe brzinom svetlosti piloti u tim brodovima bi videli da se približavaju jedan drugom BRZINOM SVETLOSTI. Znači vreme teče duplo sporije pri tim brzinama.
    (Živke, 21. februar 2018 23:55)

    # Link komentara

  4. Mene zanima na koji nacin daju imena ovim nebeskim telima kad ih ima beskonacno? (djuradj, 21. februar 2018 19:44)

    Dok covecanstvo nije ovladalo optickim isntrumentima, ljudi su podelili nebo na sazvezdja, i svaka zvezda bi dobila svoje ime. To nije bilo tako tesko zasto sto je golim okom vidljivo svega par hiljada zvezda. Imenovanje zvezda je bilo prisutno u svim, za one prilike, naprednim civilizacijama, kao sto su Egipat, Arabija, Mesopotamija, Kina. Kasnije, pripradnost sazvezdjima odredila je dalju odrednicu. Npr. "Alfa Kentauri" oznacava prvu zvezdu u zasvedju Kentaura, a ostale zvezde dobile bi naziv po ostalim slovima grckog alfabeta. U, uslovno receno, savremenom dobu, francuski astronom Messier, dok je svojim jednostavnim teleskopom "lovio" komete, napravio je katalog od nekih 110 nebeskih objekata, kako ih ne bi zamenio za komete. Njima je davao oznake M1, M2 itd. Npr. medju poznatijim nebeskim objektima, galaksija Andromeda nosi oznaku M31, a Orionova maglina M42. Otkricem snaznijih teleskopa nastala je potreba da se naprave sadrzajniji katalozi od kojih je najvise u upotrebi "New General Catalog" pri cemu objekti na nebu dobijaju oznaku npr. NGC7101, kao i njegov dodatak IC (Index Catalogue). Postoje i drugi katalozi i druge oznake, ali ovi su najcesce u upotrebi.
    (Astronom iz hobija, 21. februar 2018 22:48)

    # Link komentara

  5. @zijad a sto ne bi verovali u ovo? Ajde molim te daj nam strucno misljenje, ako je validno, ako mi das objasnjenje sa argumentima, onda necu verovati. Cekamo svi tvoj odgovor
    (neko, 21. februar 2018 22:41)

    # Link komentara

  6. E da vidim da se i ovde neko razume u ove stvari. Ravnozemljasi ce nas pojesti. Da, jedino fotonpze da se krece brzinom svetlosti. Svako telo sa masom sto se vise priblizava brzini svetlosti, potrebno mu je vise energije da bi dalje ubrzavao. Na kraju, da bi putovao brzinom svetlosti, objektu sa masom je potrebno.vise energije nego sto svemir sadrzi. Tj.beskonacna energija. Jos je Ajnstajn to izracunao. Tako da je covek ogranicen u svojim buducim putovanjima. A i to nije neka brzina za svemirske razmere. Pa ova je eksplodirala pre deset milijardi godina. Ako covek ne izmisli neki brzi nacin putovanja, nikada necemo svemir upoznati. A opet Ajnstajn kaze, a nauka je za sad potvrdila, da se nista ne moze kretati brze od svetlosti.
     (Jos jedan, 21. februar 2018 22:25)

    # Link komentara

  7. Ustvari ona je eksplodirala pre 10 milijardi godina kada nasa zemlja nije ni postojala
    (lol, 21. februar 2018 22:18)

    # Link komentara

  8. @jovan: Zanimljivo je staviti tezu da "vreme usporava kako brzina raste" u kontekst poznatih osmatranja, koja, prividno, ukazuju na suprotno. Na primer, na Svetoj Gori vekovima čitaju iste molitve, a u današnje doba nikako ne uspevaju da iščitaju sve za jednako vreme za koje su mogli pre 800 godina. Može se izračunati da današnji dan traje 17 h onog 24 h dana od pre osam vekova. Takođe, na osnovu pomeraja talasne dužine, naučnici tvrde da se svemir širi, kao i da, čak, ubrzava to širenje. Međutim, trebalo bi da onda da vreme usporava, ali to nije slučaj. Logičko objašnjenje može biti samo jedno: proizvod prostora i vremena je konstantan, odnosno x·t=const. Znači da tzv. velikog praska nije ni bilo, ali će ga biti. Dakle, mi živimo u nazad!!!
     (Ahtung, 21. februar 2018 22:10)

    # Link komentara

  9. Sto se brze kreces vreme teče sporije. Sto si bliži brzini svetlosti vreme teče sporije.
    Brzinu svetlosti nije moguće dostići posto je potrebna beskonacna energija za ubrzanje...
    (pera, 21. februar 2018 21:00)

    # Link komentara

  10. Da li stvarno neko vjeruje u ovo,hahahaha.....
    (Zijad, 21. februar 2018 20:52)

    # Link komentara

  11. @jovan - Nemoguce je da se krecemo brzinom svetlosti, posto telo koje ima masu, pri brzini svetlosti postaj beskonacno tesko. Zato samo foton moze to da postigne, posto mu je masa nula.
    (AnalfaBOTa, 21. februar 2018 20:18)

    # Link komentara

  12. koliko traje ta svetlost da li neko zna? tj taj bljesak, eksplozija...
    (bzz, 21. februar 2018 18:58)

    Mislim da ovo pre svega zavisi od udaljenosti. Godine 1054 uocena je takva eksplozija i po istorijskim izvorima mogla se videti 23 dana tokom dnevne svetlosti i jos 653 dana golim okom nocu. Danas ostatke ove eksplozije poznajemo pod astronomskom oznakom M1 (NGC 1952) odnosno pod imenom "maglina raka" ("crab nebula" za google) u sazvezdju Taurus.
    (Astronom iz hobija, 21. februar 2018 20:09)

    # Link komentara

  13. Mene zanima na koji nacin daju imena ovim nebeskim telima kad ih ima beskonacno?
     (djuradj, 21. februar 2018 19:44)

    # Link komentara

  14. @jovan
    Ne mozemo se kretati brzinom svetlosti jer sa porastom brzine raste i tromost, te pri brzini svetlosti tromost ima beskonacnu vrednost i trebala bi beskonacna sila da se kretanje nastavi. Ukratko nemoguce postici te je pitanje vremena bespredmetno.
     (Posmatrac, 21. februar 2018 19:38)

    # Link komentara

  15. @jovan: kada bi mogao putovati brzinom svetlosti, tvoje vreme putovanja od 3 minuta, za onog koji te ceka da doputujes, tj onog koji stoji ili se krece uobicajenom brzinom, trajalo bi 100 godina! Dakle, nije ista percepcija putnika brzinom svetlosti i posmatraca . Tesko da bi se pri vecim brzinama vratio vremenski unazad, naprotiv otisao bi daleko u buducnost .
     (srbistanac, 21. februar 2018 19:37)

    # Link komentara

  16. svaka čast ovim istraživačima
     (feki, 21. februar 2018 19:11)

    # Link komentara

  17. nastavi li tako sporo,do onih iza nas nece stici ni do uskrsa?
    (vrlo uzbudljivo, 21. februar 2018 19:11)

    # Link komentara

  18. Vreme tece sporije kako se brzina povecava. Da li neko moze da mi objasni sta bi se desilo ako bi uspeli da se krecemo brzinom svetlosti, da li bi onda vreme stalo? I sta bi se desilo ako bi se kretali brze od brzine svetlosti, da li bi onda ustvari ulazili u proslost? Naravno pod pretpostavkom da vreme postoji i da je moguce kretati se tim brzinama.
     (jovan, 21. februar 2018 19:07)

    # Link komentara

  19. koliko traje ta svetlost da li neko zna? tj taj bljesak, eksplozija...
     (bzz, 21. februar 2018 18:58)

    # Link komentara