Zašto je tako teško naći prijatelje posle 30. godine?

Apsolutno tačno. Uzgred, u nekim godinama, umoriš se od ljudi.

Što volim ovakve vesele članke od ujutru.

Imam 40 godina i nemam bliskog prijatelja. Recite da sam papučar, ali to mi je postala žena. Svi ostali su ili mene razočarali ili ja njih. Imam par drugara za gledanje sporta i pijanke i to je to... Tužan sam što je tako, nedostaju mi neki stari drugari, ali su uvek u gužvi, guše ih deca, nikad ne mogu... Vidimo se jednom godišnje na nekom dečjem rođendanu, a sve češće i sahrani, na žalost.

nije mi sto nemam nove prijatelje vec mi zao sto se vise ne smejem.

Posle dođeš do zaključka da se ta nova prijateljstva uglavnom zasnivaju na interesu, manje veruješ ljudima pa ih teže puštaš u život. Da vidimo osobu sa problemom koliko će imati uspeha u sticanju novih prijatelja. Sa druge strane sa uspešnom osobom svi bi hteli da se druže. Manje se gleda da li je neka osoba dobra ili loša, mnogo više njen status.

Evo recimo ja. 34 godina, neozenjen, radim od kuce. Bukvalno nemam sa kime da izadjem na pice/svirku. Retko, bas retko. Vidjam se sa par ljudi a i to sve preko k. Tek sad vidim koliko je lako bilo imati ekipu na faksu/skoli, koliko nisam ni razmisljao o tome, uvek je bila neka ekipa, isto i za devojke. Sad mrka kapa. Mislim da ljudi ne zele da se druze sa nekim koga smatraju da je luzer, prosto osete. Ako je tacno da je covek onoliko bogat koliko ima prijatelja, zasto bi se neko druzio sa nekim od koga nema koristi?

ko to kaze ??? naso sam extra prijatelje sa 35 god ...

Ja ono sto sam imao izgubio sam posle 30. godine, jer su nasli nove prijatelje. neke koji su moderniji, imucniji itd.

Pre bih rekao da je mnogo teze naci devojku posle 30. nego prijatelje, jer si se vec razocarao prethodnim vezama, I ne verujes vise nikom tek tako. Tj, ne dozvoljavas tako lako nekom novom da udje u tvoj zivot a I retko ko vise poseduje normalne osobine

Ovo je mit, mogu i te kako bliski prijatelji da se nadju. Ja sam izmedju 35. i 38. stekao nekoliko bliskih prijatelja/ica. Drugaciji su to odnosi, volimo se na drugaciji nacin, mozda i znamo manje jedni o drugima nego sto je to slucaj medju prijateljima koji se znaju od osnovne ili srednje skole. Ali, ne zbog toga sto smo manje bliski, nego zato sto smo imali manje vremena da se upoznamo.

Sa 35 godina pronašao sam do sada najboljeg prijatelja...Jednog divnog mačka !

Zato sto posle tridesete pocinjes da mrzis samog sebe a kamoli nekog drugog i to sve zbog neispunjenih snova, propustenih sansi, ljubomore zbog tudjeg uspeha, narusenog zdravlja, velikih ocekivanja.

Vau, jel empirijsko istrazivanje..?

Sa 2/3 ljudi sa kojima se druziz od detinjstva se ne bi druzio da si ih upoznao posle 30. Zato sto ti zapravo ne odgovaraju iz milion razloga. Dok si mlad to ti ne smeta, posle ti sve smeta: politicki stavovi, ima/nema para, neuspesan, suvise uspesan, hvalisav, povucen... dok si mlad to sve tolerises, posle toga vise ne. Na ove iz mladosti si se vec navikao.

Prijateljstvo podrazumeva da su ljudi istog pola, jer ako upoznam zenu koja je pametna, moralna i zanimljiva, sa kojom volim da pricam i provodim vreme-sto je preduslov da bi nekog i smatrao prijateljem, vrlo je verovatno da cu prema takvoj zeni gajiti i posebne emocije koje ce se konkretizovati kada se "steknu uslovi". Pravo prijateljstvo se moze ostvariti sa osobom sa kojom ste u najvecem broju stvari potpuno podudarni. Da zivite skoro istim nacinom zivota i sto je jos vaznije da imate iste emocionalne, materijalne i stvaralacke potencijale. Samo tako se nece javiti zavist i kompeticija. Po principu ono sto ti mozes danas ja znam da cu moci sutra i onda se svi radujemo zajednickim uspesima. Zato je tesko naci tako podudarne ljude, zbog situacija i razlicitosti a ne zbog godina.

Imam 40 godina i nemam bliskog prijatelja. Recite da sam papučar, ali to mi je postala žena. Svi ostali su ili mene razočarali ili ja njih.
(Boris, 24. januar 2018 11:31)

Ja cu reci da si se dobro ozenio.

Ljudi, ne piše da je nemoguće, već da je mnogo ređe i teže, što jeste istina.

Ne shvatam opsesiju "prijatelji".
Pre svega sta su prijatelji? Ljudi sa kojima tracis vreme ili neko kome ti pomognes kada zatreba, ili obrnuto?
Ako je ono prvo onda je to potpuno nepotrebno. Za ono drugo razumem ali ako je po cenu cestog druzenja onda ne hvala.
Nikada nisam bio opsednut druzenjem u smislu tracenja vremena. I sada u 70-im mi treba jos manje. Naravno dok sam radio imao sam socijalni kontakt ali samo za posao. Slobodno vreme je bilo samo moje. Sada kao penzioner nekoliko godina zelim svo vreme samo za sebe. Razmisljanje, vezbanje, putovanje, slusanje klasicne muzike... Na kraju dan prosao za tili cas. Ja uzivam i necu iko da me ometa u tome.

Ako zelite da sticete prijatelje i posle cetrdesete jednostavno kupite motorcikl. Garantujem vam da cete steci gomilu novih prijatelja za samo jednu moto sezonu. I to pravih prijatelje, spremnih da vam pomognu u svakoj situaciji.

Realno moderan zivot je postao vrlo nekvalitetan, a sve zbog toga sto smo nekako svi usvojili ideju da moramo dnevno od 16 budnih sati vise od pola da prodajemo i menjamo za nekakve sterilne kancelarije, ekrane, krckanje misem, i prazne watercooler price (a realno sa svim pripremama i posle down time i relaksacijom bude potrošeno i svih 16h na taj 'posao' ) zarad kupovine materijalnih stvari i trke za potrosnjom i svim niskim strastima


Model bi mogso biti sledeci: raditi tih 16h samo 5 godina tokom kojih smanjis potrosnju, stedis, naucis upravljanje novcem, odrastes, smanjis prohteve, zavolis prirodu i jednostavne stvari, zatim prestanes i nadjes svoj mir, prijatelje, jednistavan zivot, i povremeno se vratis ako zatreba u neki temp posao. Ostalo je prodaja vremena zarad plastike i guma.

"Život počinje u tridesetoj".

“Tako smo bliski sa ljudima da pomislimo kako je to veza za ceo život, a onda ih odjednom, preko noći, izgubimo što iz vida, što iz sećanja, to je živa istina.”
T. Bernhard

Sve je u glavi. Meni su 30-te do sad bile najzabavniji i najludji deo zivota. Kako rece Entoni Hopkins, svi se ponasaju kao da ce ziveti zauvek,budi lud,radi uvek nesto blesavo i neocekivano jer realno samo za to i imamo vremena.
Ceo zivot nam prodje u zavrsavanju nekih obaveza. Juris da zavrsis osnovnu pa juris srednju pa onda juris fakulet pa onda juris posao pa onda juris brak pa onda juris decu, pa onda juris oko te dece pa onda juris oko posla za penziju pa dodje penzija i kad si sve konacno obavio vreme za bolest i pod zemlju.

Imao sam mnogo prijatelja, sa posla, iz skole, porodicnih prijatelja.Vremenom neka prijateljstva izblede, ostaju samo ona prava, iz mladosti.

Licno, steceno iskustvo..mudriji si i zahtevniji s godinama... Prijatelji iz detinjstva su ti se desili, a ove koje stices u zrelijim godinama si sam izabrao! Na kraju krajeva sve se avodi na nekakav interes...ipak za prujateljstvo je najvazniji onaj da si okruzen ljudima koji pozitivno, duhovno, fizicki, emotivno...uticu na tebe.

sto neko rece davno,standard,standard je pokvario ljude,danas je manje vise svako sebi dovoljan..

Pa kad se vencaju i zakljucaju u kucu...

niko nije rekao da je nemoguće već da je teže. što se tiče prijateljstva na poslu, to je sve samo ne prijateljstvo, naročito bliskih saradnika. tako da je tu najbolje biti na distanci..najbolje je imati što više poznanika i držati se svoje familije i porodice..

Eh, kažu da život počinje nakon tridesete, ali da li je baš tako? Tu mladost zvanično prestaje. Postaje sve teže steći prijatelje, uživati u hobiju, baviti se sportom jer telo počinje da slabi...Gotovo je nemoguće u Srbiji naći pristojan posao u tom uzrastu jer važi nezvanično pravilo "mlađih od 30", a ni suprotnom polu više niste toliko privlačni. Radi se u to vreme retrospektiva života i dolazi se do shvatanja da li istim jeste ili niste zadovoljni, pa ako niste javlja se i prva egzistencijalna kriza, možda čak i crne misli u najgorem slučaju. Ne znam, bar se ja osećam tako. Nadam se da je drugima bolje.
(Realist, 24. januar 2018 10:40)

Grešiš silno sinko! Sa, 20 je lako dobro izgledati, ali sa 40 samo malo povedi računa o sebi, oblaci se pristojno (ne mora markirano) , tako se i ponašaj i bićeš pozeljan kod puno zena i na puno poslova. Sa 40 ne trebaš nikom ako nisi radio na sebi u međuvremenu, a ako znaš svoj posao neće biti veliki problem naći ga, problem su kolege koje su završile fakultet i misle da, je to to. Ja cak imam 50 godina, ali imam sve zube, uredan sam i pristojan. Nisam neki kobac, ali ako se zainteresujem za neku ženu osvojim je, a to su sve lepe zene od 35 do 40. Oslobodio sam se jako lošeg čoveka od žene, ne očekujem ništa, ne upoređujem sebe sa drugima, naročito ne razmišljam tipa: e da sam tada to i to, sada bi bilo bolje.. Svexsto sam radio ranije radio sam u svom najboljem interesu i znanju, da sam mislio da može bolje uradio bih bolje. Čitam, putujem, samujem, druzim se, a, nisam neki bogataš. Lepše i bolje se osećam u svojoj koži sada nego sa, 25. Jedna šekspirova koja me mnogo inspiriše : ništa samo po sebi nije dobro ni loše, naše razmišljanje ga cini takvim.

Jeste teze, ali ne i nemoguce. Imala sam bas razgovor na tu temu sa ljudima sa kojima se znam celog zivota - da li bismo se druzili i da smo se upoznali sada. Jednostavno, ljudi koje upoznamo u periodu razvoja se razvijaju sa nama i mi sa njima i prihvatamo ih i razumemo na drugacije nacine nego ljude koje upoznamo posle 30-te. Stekla sam nekolicinu prijatelja i posle tog perioda, ali normalno je da je teze uklopiti se sa vec formiranim ljudima i stavovima u odnosu na one koje ste zavoleli dok ste bili mnogo slobodniji u odnosu na vreme koje ste mogli da im posvetite, pa samim tim i da se razumete i uklopite.

Ni moji (novi) prijatelji ni ja se ne bismo uopšte složili.

Zato sto posao preuzima najveci primat u nasem vremenu, dnevno od 10-12 sati, a tu se svakako forsira ta cuvena kompetitivnost, sefovi vole da premestaju ljude, da podizu cuvene targete, da na taj nacin ostvare cilj da ako mogu godisnje zamene 10% ljudi sa nekom novim. I tako iz te svakodnevne preokupiranosti dugim radnim vremenom i zivotom najvecim delom dana krojen po neizvesnosti, naravno da otpadaju druzenja i eventualna prijateljstva. Pri tome u takvim radnim i socijalnim uslovima manja je mogucnost nekakvog slaganja samim tim i opozicicije tom stanju, I plus uvek cuvena slabost i spijuniranje tj ulizistvo, nema pobuna posto niko nikom ne veruje. Ovaj kapitalizam uveden kod nas je realno jos gori, a tek drustveni uslovi ni da ne pricamo.

Пријатељи се стичу у детињству и првој младости, ако контакт преживи до тридесете. После тога човек има само колеге и савезнике.

Nije istina.
Evo, skromno, ja, nasao sam posle 30 te godine
2.365.425
facebooktwiterinstalgram prijatelja.

kakvi depresivni komentari, uh :(

Imam dva prijatelja od družimo se od 13 godine zivota sad imam 33 i poslednjih par godina vidjamo se jednom u šest meseci i to mi je teško jednostavno nije više kao pre narod je totalno puko i to vidjanje mi dodje više kao mucenje iskreno ,sa druge strane naučio sam (nažalost iz mnogo negativnog iskustva) da ljudi koji ti glume prijatelje a uz to nemaju svoj život i smeju se veštački gledaju samo kako da te iskoriste i odbace kao krpu na kraju tako da u život ne puštam nikog posebno ne sa posla TI SU NAJGORI !!!

Zato sto cim se vencaju zatvore se u kucu.Penzioneri imaju bogatiji drustveni zivot.Tesko platiti kafu da popijes po nekad s prijateljima,organizujes neku veceru.Moze i nekud vikendom da se proseta van grada.Ne,lakse sedeti cupav kod kuce i ispred tv-a.Pojedini su mi se zgadili po vencanju.Niti su u nekim posebno srecnim brakovima,a promenili se za 360 st nakon toga.A pre brakova su bili drustveni.To mi nikad nece biti jasno kako se toliko promene.

Zato sto se ostara.

Kazu bogat si koliko prijatelja imas,a ja kazem ako nam na kraju ostane jedan bogati smo.

Za svoje prijatelje sam uvek bila tu kad im je trebala pomoc. Kad je meni trebala pomoc, samo da se razresi nesporazum, nista krupno, naletela sam na zid i od tada sam vrlo, vrlo rezervisana.

Otuđenost, nepoverljivost, nepristajanje na kompromise, brz način života, materijalna ali i kulturna i duhovna beda u kojoj se nalazimo... Ima mnogo toga.

Prvi put u zadnjih 30 godina Kum mi nije cestitao slavu,primetio sam godinu u nazad da me sve redje zove.Ne pamtim kad mi je bio u kuci.A pre nije bilo dana da se necujemo,a o ribolovu da ne govorim svaki slobodni trenutak bili smo na vodi.E sad sta se to desilo sa njim ne znam,ali ja sam vremenom prvo bio tuzan i povredjen,a sad sad sam ravnodusan i tek ponekad ga se setim...Bas tako.

Imam 40 godina i nemam bliskog prijatelja. Recite da sam papučar, ali to mi je postala žena. Svi ostali su ili mene razočarali ili ja njih. Imam par drugara za gledanje sporta i pijanke i to je to... Tužan sam što je tako, nedostaju mi neki stari drugari, ali su uvek u gužvi, guše ih deca, nikad ne mogu... Vidimo se jednom godišnje na nekom dečjem rođendanu, a sve češće i sahrani, na žalost.
(Boris, 24. januar 2018 11:31)

Neko ko razume razliku izmedju prijatelja i drugara.

Zato sto u tridesetoj covek vec zna da su ljudi generalno .... Ostane ti ako si sacuvao ono iz detinjstva, sve posle budu poznanici, ekipa za fudbal, pijanku, izlazak, rostilj. Nema tu pravog prijateljstva, onog nevinog klinackog. Odrastanje...

nemano vremena ni za svoju decu a ne,za druzenja. i kad imamo uvek je neko od dece bolestan

Ja do 20-e i to mi je...

Negde do trideset pete šeste borio sam se kao lav, samo da preživim, da sačuvam glavu na ramenima. Ne bih da tražim stereotipna opravdanja kao što je život u Srbiji, jer i pored svih mogućih i nemogućih gluposti koje nas snalaze ovde ima ljudi koji vode relativno dobar socijalni život. Zato nisam baš sposoban da dobro procenim gde grešim i gde su koreni mog ćorsokaka: odrastanje, vaspitanje, introvertnost. Pokušao sam životu da priđem sa različitih strana, uspeo nekako da odagnam mnoge strahove, ali sam posle svega uspeo samo da zadržim dah, da ostanem na površini i ne potonem. Tada, pre šest sedam godina sam, razočaran u život, svesno odlučio da se okrenem od ljudi i odbijem društvo, muško žensko, svaku varijantu. Danas, sa skoro pune 43 živim sam, bez životnog partnera, bez dece. Povremeno osetim potrebu za prisnošću, ali sam suviše oprezan, a sada se ni prilike ne pojavljuju baš lako kao pre. Ne žalim mnogo, čak bih rekao da više ne dajem ni pet para na sve one poglede, znate na šta mislim.

Meni su tridesete najbolje godine zivota. Dovoljno si odrastao i zreo da znas da proniknes u ljudsku psihu i ko sta zeli od tebe, a sa dr.strane dovoljno si mlad da mozes da izlazis, ides na svirke, kafe, uzivas u zivotu.
Ako si komunikativan uvek ces naci neko drustvo i upoznavati nove ljude. E sad, koliko se ko zadrzi- sve po zaslugama.
A da, mozes naci prave prijatelje i u 30-im, ja jesam!

Kad sam bio na faxu uglavnom sam se druzio sa ljudima koji nisu iz bgd. Posle faxa vecina se vratila kucama. Drustvo iz kraja se rasturilo. Dosta je otislo van. Ja sam ostao. Razradio svoj mali posao. Sad se srecem sa fascinantnom situalcijom da ljudi koje sam smatrao prijateljima me izbegavaju zbog toga sto lepo zaradjujem a oni su postali zavidni. Uzimali su kredite za besna kola a sad kad su dobili decu muce se. Sta sam ja tu kriv. I ja sam se mucio za vreme studiranja. Uzas. Medjutim, upoznao sam dobre ljude u medjuvremenu. Uglavnom preko posla a i preko, verova li ili ne, on line igrica. Jedni odu drugi dodju. Valjda je takav zivot. I dalje sam tuzan i razocaran sto sam izgubio mnoge zbog zavisti. Naravoucenje, koje nikad necu nauciti, je da kukas.tuga.

Citavo istrazivanje stane u par rijeci: sto sam starij sve manje mogu da gutam tudja ...

Ako se izborite za pristojan posao i platu,jos ako imate i stan i pristojno izgledate,pola primitivusa koji zive ovde ne mogu ni da vas gledaju,izjede ih zloba.Npr,moj tata je imao prijatelja iz rata.Bili su jako vezani kad su se vratili,ima decu mladju od nas,zenu.Druzili se,svaki rodjendan,slava,obavezno zajedno.Tata ga je stavljao u celo stola kod nas kuci koliko ga je postovao.Oni su posle jedno 10-ak god imali novcanih problema,decu su malo ispustili i samo jedan dolazak u nas renoviran stan je bio dovoljan da se vise nikad ne jave.Eto,toliko.Moj tata je to bas tesko podneo,jer je valjda mislio da je to prijateljstvo za ceo zivot,kad su vec sve to zajedno preziveli.A da,da im je nesto trebalo,javili bi se,tad se svi "volimo".

Moj poslednji prijatelj je umro krajem prošlog veka.

razlog je vise nego jednostavan, kapitalizam, ljudi vise nemaju vremena da se posvete ni svojoj porodici kako treba a kamoli prijateljima, ko je bio jedan odredjeni period na zapadu zna o cemu pricam, tamo je tako odavno, ljudi su hladni, niko se ni sa kim ne druzi, bitno je samo koliko si zaradio, ovde kod nas jos uvek postoje kakvi takvi socijalni drustveni odnosi, nista drugo nije razlog, ljudi protrace zivot prakticno na nista!! zivite ljudi zivot, nemojte da se gusite u losim brakovima ili vezama, ako vam se jednom u mesec dana izlazi sa prijateljima na pice, izadjite, ako vasa zena ili decko to ne shvataju onda nisu za vas, terajte dalje, ni deca nisu razlog ostajanja u takvim socijalnim zatvorima!!

Eh, kažu da život počinje nakon tridesete, ali da li je baš tako? Tu mladost zvanično prestaje. Postaje sve teže steći prijatelje, uživati u hobiju, baviti se sportom jer telo počinje da slabi...Gotovo je nemoguće u Srbiji naći pristojan posao u tom uzrastu jer važi nezvanično pravilo "mlađih od 30", a ni suprotnom polu više niste toliko privlačni. Radi se u to vreme retrospektiva života i dolazi se do shvatanja da li istim jeste ili niste zadovoljni, pa ako niste javlja se i prva egzistencijalna kriza, možda čak i crne misli u najgorem slučaju. Ne znam, bar se ja osećam tako. Nadam se da je drugima bolje.

Imao sam veliko drustvo i isao srcem. Kako sam napredovao i tezio visem svi su pokazali pravo lice. Niko nije verovao u mene a onda svi u cudu. Otkacio sam skoro sve. Maltene nemam ni jednog prijetelja ne zato sto ne zelim nego su ljudi povrsni, pokvareni, zavidni, i likuju neuspehom a vrlo dobro znaju da nisu bolji i jos te zale. Oni koji nemaju kvaliteta i nesigurni u sebe traze slabu tacku da bi smirili svoj mali mozak. Samo onaj ko tezi visem i bori se dozivi i strasne padove.

Чувај се већма зависти пријатеља него ли од непријатеља, јер непријатељ завиди јавно а пријатељ тајно.

Pravi prijatelji postoje samo u knjigama, sve ostalo su samo drugari. Imam 2 starija brata i oni su mi jedini pravi prijatelji i ne zelim na druge da trosim svoje dragoceno vreme. I da, psi su zaista najbolji covekovi prijatelji. Dajte im malo ljubavi i volece vas iskreno bez obzira na boju koze, socijalni status, bogatstvo, seksualnu opredeljenost, mane, uvrnutosti...

Vi ste svi moji prijatelji i volim vas !


SVE AAAAAAAA SVEEEE !

Ja sam bila vrlo selektivna i sa 12 godina, zato mi prijateljstva traju.

Ma kakvi prijatelji u mladosti, mozda jedan eventualno opstane. Sve ostalo je neka vrsta koristi, za izlaske i provod. Covek treba da nadje prave prijatelje, sa kojima ce imati zajednicke teme, mnogo se smejati i biti jedni drugima od pomoci kada zatreba. Mogu da se pronadju samo ako se traze. Neki ljudi su toliko zauzeti svojim problemima da ni ne zele da se druze i to je velika greska. Svako uvek moze da odvoji vreme za druzenje samo ako zeli.

Išao sam na tango, salsu, klasične plesove, jezike, svugde samo površna druženja, iako nije da nismo našli zajedničkih tema i interesovanja osim onih na koje idemo. Nemam pojma zašto je tako.

Naravno da se ne moze generalizovati, ali psiholoski obrasci koje stoje iza sticanja bliskosti i sklapanja prijateljstava sa drugim ljudima su u ovom tekstu dobro analizirani.

Prijateljstva danas skoro i da ne postoje, samo interesi i iskoriscavanje, lazna prijateljstva i sve je to fenomenalno upakovano, nazalost mnogi to znaju i svesni su toga, ali to je obrazac po kome danas ljudi funkcionisu.Nekada je bilo drugacije, u vreme mojih i vasih roditelja, kazem kao mlad covek, koji ove godine ulazi u 30 tu.Mogao bih da pricam do sutra koji su indikatori i problemi tih medjuljudskih odnosa, od socijalnih, kulturoloskih, sistemskih itd...Znam sta pricam, moj zivot je bio neverovatan, svasta sam ja u zivotu preziveo i video, hvala bogu ne one najgore nezakonske...Bio gore pa dole pa u sredini...i u neverovatnim zivotnim trenucima, odlukama i sudbinama...Borio se herojski, posteno, mentalno, fizicki...zajedno sa mojim roditeljima.Tesko da moze danas da mi bilo ko proda pricu o bilo cemu.Najbitnije je naci svoj mir, srecu i zadovoljstvo...

Nikad nisam imao prave prijatelje, niti su mi potrebni. Imam obicnih drugova i drugarica, vidim se sa njima jednom mesecno i to mi je dovoljno. Na pragu sam 30-ih i meni je tako jos od detinjstva.

Navikne se čovek, ja posle srednje škole u kontaktu samo sa jednim drugom, ovo ostalo se završilo neslavno i okrećemo glavu jedni od drugih. Sad isto na fakultet nemam ni jednog ni prijatelja, ni druga, sve je ograničeno paušalno samo na fakultet, pa ja nemam čak ni sa kim ni da sednem na plato fakulteta. Na žalost ja sam melanholik po prirodi. I nekako se navikne čovek mada mi je jedino žao što mi mladost pa i život niz vetar leti a ja ne radim ništa.

Imao sam mnogo prijatelja, iz srednje i osnovne škole, sa fakulteta, sa sporta i treninga, iz igraonice i blejanja... Od kad nemam pare hoće me samo žena (mukica se prevarila da me zavoli) a od prijatelja nigde nikoga.
Duduše nije da ih krivim i da su oni tu nešto loše uradili, ja sam se sam povukao jer se loše osećam kad para nema.
Oni kad se vide, kafana i restoran, klopa i muzika, alkohol...ja više i ne pijem a o izlasku ne razmišljam.
Sve je to za ljude, svako ima drugačiji životni ritam.

kako tesko,eto ja na fejZbuku ima 359,haha. Salim se naravno,al danas su prijateljstva fiktivna,nazalost

netreba mi ni novi ni stari prijatelji dobro mi je ovako i necete da me prevarite, svi samo hocete da iskoristite moju dobrotu !! svi ste odvratni i radite stvari protov mene!!!svi ste zli samo sam ja dobra svima zelim dobro...to sto nonstop ogovaram nekog,omalovazavam druge to nema veze.misljenje moje svastik.

Moja porodica i još jedna, poznavali smo se bezmalo 25-30 godina, pravi porodični prijatelji, prošli smo sve zajedno, fini ljudi i na kraju je puklo (nije bilo svađe, uvreda), već šest godina te ljude nisam video niti čuo za njih, odnosi zahladneli totalno. Po priči moje majke to je totalno banalan razlog za tako radikalni rez, međutim ja sam dubinu problema video u finansijskoj nestabilnosti te porodice, jer sam ispovezivao neke detalje, pa su valjda sav bes iskalili na nama... Ruku na srce i izgubio sam osećaj zajedništva s njima, sad su za mene samo stranci!

Kod mene je ovo objasnjenje vazilo od 18-te, do 30. jos nisam stigla.

Posle 30. zrelije gledamo na prijateljstvo. Treba nam druga vrsta čopora. Više ne jurimo partnera i porodicu već novac da izdržavamo porodicu.

Sta znam, po sebi gledajuci, smori me prica sa ljudima posle 30te godine. Vecina prijateljstava sticem kroz posao a i cak one koje drugacije upoznam, prica je ista. Samo o poslu i obavezama, dok je pre 25te godine sve bila samo neka zezancija, zurke, izlasci, minimalni racuni koji se placaju, itd. Pa gde nece biti bre bolje!?

Natovarimo na sebe ogroman teret pa se pitamo sto je tesko naci prijatelje? Nije iskreno lako ni naci vremena za nove ljude, pogotovo neko ko ima decu.

Ja sam onaj što mota kablove iz filma Cable guy.

U mom slucaju je tacno. I dobro je objasnjeno u tekstu, recima da za BLISKOST treba vremena, koje smo recimo u skoli i na fakultetu imali na pretek. I u krajnjoj liniji, ljudi do nekih odredjenih godina imaju svojih par prijatelja i neko drustvo koje su stekli, tako da mozda i ne obracaju paznju previse na druge ljude koje kasnije srecu u zivotu. Gradi se brak, porodica. A i covek je u kasnijim godina sve izbirljiviji, odn. zna sta hoce. Licno, imam prijatelje samo iz osnovne i srednje skole, a sad mi je 39. Drustvo za zezanje i poznanici su nesto drugo i izvan te kategorije.

Misljenja sam da ljudi pojam prijateljstva vide zasebno na svoj nacin. Neko pod time smatra nekoga ko ce ga vuci kroz zivot, neko zeli nekog ravnog sebi, neko nekog ko ce ga posavetovati i pomoci kad mu zatreba,... Prava prijateljstva u danasnja vremena su jako retka, a posebno ona od mladosti. Previse je promena oko nas, ocekivanja, izazova, odluka,... Cim neko bude unapredjen, dobije povecanje plate, kupi bolji auto, stan, ode na neko egzoticno putovanje,... odmah se javlja zrnce mrznje i sujete druge strane. Po mom misljenju, ljudi bi trebali da se bore zasebno za sebe sa svim izazovima sa kojima smo svakodnevno okruzeni i da jacaju na svim poljima (psihicki, fizicki, intelektualno, finansijski, emotivno,...). Od prijateljstva nema nista. Druzite se, ugadjate jedni drugom, trudite se da ne dodje do razmirica, gubite vreme i novac na zajednicke aktivnosti,... da biste se jednog dana posvadjali, razisli, a posle i tugovali.

Vrlo iskren ovaj clanak i tó subjektivno opisan.

Papagaji su zakon:)

Imam 45 godina i tri drugara. Dva su iz ranog detinstva,jedan iz srednje skole. Da ih pozovem u pola noci spremni su. Isto vazi I za men,kad su oni u pitanju.

Sto kaze nas narod nesta para nesta prijatelja.

cesto je letva previsoko postavljena,vise nego li i sami mozemo preskociti;)

po ovim komentarima mogu da vidim koliko je nasa drzava ustvari jedba crna rupa! ljudi, krecite se, idite u teretanu..radim u jednoj em sto upoznam brdo novih ljudi em sto posle od te gomile izdvijim neke sa kojina se sprijateljin malo vise. isto tako vidim koliko se njih na taj.nacin upizna dva decka, dve devojke, momak i devojka ali ne znog kres seme nego odgovaraju kao ljudi jedni drugima.

Nije "teško" ali je svakako teže nego za vreme odrastanja ili u ranim dvadesetim. Prvo, većinu ljudi koje upoznajete srećete u poslovnom kontekstu gde nema mnogo vremena za vezivanje. Drugo, vremenom ljudi postaju daleko selektivniji i manje spremni da trpe značajne različitosti - pogledajte svoje društvo iz detinjstva i budite iskreni, da ih danas prvi put srećete da l' biste postali prijatelji? I na kraju, ima se daleko manje vremena za socijalizaciju a stvaranje jakog prijateljstva nije moguće ako se vidiš sa potencijalnim prijateljima na piću jedared mesečno.

No, ne treba očajavati - kad se zađe u tridesete čovek shvati da mu i ne treba velik broj prijatelja. Par njih je sasvim dovoljno za osnovne socijalne potrebe a par prijatelja se uz malo truda može naći u svakom životnom dobu...

Samo ortacima iz rata verujem ostali su izostali.

Zato sto si egoista i stalno uvek gledas sebe na prvo mesto i nisi u mogucnosti da stavis sebe u tudjoj situaciji. Rec izvini vise ne postoji. Cini mi se da su neki ljudi pre spremni glavu sebi da izsecu nego da izgovori tu rec.

@box

Uh, "prioretetna zajednica" i mera (u varanju?)...? Kada se tako sroči..., ostaje isto... - varanje???

A, je l' ti i žena ima "karijeru"? pored "prioritetne zajednice"?

I,... jesi li zaista siguran koja ti je prioritetna?


P.S. Iskreno, zašto uopšte ostajete u braku pod takvim okolnostima - zbog dece, zbog osude okoline...?


I posle, treba neko da se ženi ili udaje pa da mu se to (ili takav neko) dogodi, ko da već ne postoji dovoljno nesigurnosti kod značajnijeg broja mladih?

nemam nj jednog prijatelja i ponosan sam na to

Imao sam širok spektar prijateljstva i mogu reči da sam nekada bio veoma druželjubiv. Vremenom sam počeo da vršim sve veću selekciju shvatajuči da mi nisu potrebni ili da postoji opcija a to je neki vid interesa. Selenje iz jednog okruženju u drugog me je naučilo da se ne vezujem za nikoga. Imam adrese, tel. starih prijatelja ali me ne privlači da se čujemo, bar momentalno. Verovatno je Delon imao širi spektar poznanstava pa se radije okreće svojim vernim ljubimcima pse. Nisam kategoričan i znam da ako želim mogu se prilagoditi svakoj sredini; pitanje je da li hoću. Momentalno je odgovor negativan u maloj sredini gde živim i moguće je da sa poslovne strane počnem da se ponovo družim. Prošao sam sve faze Dučićevih pripovedanja o prijateljstvu, ljubavi i ostalih dogodovština koji čovek prodje kroz život; od "dečka koji obečava" neka vrsta idola, do predmeta mržnje i prezira jer nisam hteo da popustim, da se prilagodim, jer sam procenio da će mi kroz vreme taj oblik socijalne inteligencije naneti više štete nego koristi. Internet će mi omogučiti da se povezujem sa ljudima sa kojom mogu biti iste talasne dužine ako želim. Porodica, posao, interes, kučni ljubimac, hobi su opcije za koje ću se vezivati u budućnosti. Kada te neki prijatelj želi ponovo videti iz prošlosti "drugarica" postoji uvek razlog; interes ili želi da uporedi svoj život sa tvojim i možda da proveri "drugarica" da li je pogrešila..živim u sadašnjost i pomalo u budućnost dok prošlost ostavljam ostalima...i u kontaktu sam sa malo br. ljudi iz prošlosti i to je interes i blizina i ništa više...možda mi mine želja da obnovim neka prijateljstva kroz vreme nikad ne reci nikad i ta opcija ostaje otvorena u pro formi i radi reda...

razlog je vise nego jednostavan, kapitalizam
(...)
(NIKI, 24. januar 2018 16:43)
Kapitalizam ti je kriv sto si nesposoban i lenj da promenis svoj zivot na bolje?
(bojanmacura@gmail.com,

Bojane ti napade covjeka ni kriva ni duzna. Pod rijeci kapitalizam
se smatra trka za novcem. A kad si u toj trci onda nemas vremena za
prijatelje.

Lepše i bolje se osećam u svojoj koži sada nego sa, 25. Jedna šekspirova koja me mnogo inspiriše : ništa samo po sebi nije dobro ni loše, naše razmišljanje ga cini takvim.
(Brutus, 24. januar 2018 14:07)

E, pa grešite silno deko. Ta Šekspirova je, uz dužno poštovanje za vašu životnu inspiraciju i vodilju, jedna od najglupljih izreka koje sam čuo. Naravno da su stvari koje se događaju dobre i loše. Tako svet funkcioniše. Zločini, bolesti, smrt...sve je to u redu, ali mi na pogrešan način razmišljamo o tome? Da, mora da je to u pitanju.
Jedino što u čemu sa 50 godina možete biti dobri je u tome da lažete sebe da se osećate bolje nego kada ste bili u punoj snazi: najjači, najlepši i najpametniji u svom životu. Vredan talenat je to svakako, laganje sebe, ali nedovoljan da dokažete poentu.

Primecujem da ima mnogo negativnih komentara. Moje iskustvo je mnogo drugacije, ali nikad sebe nisam smatrao izuzetkom zbog toga sto imam sirok krug prijatelja i sto su velika vecina njih potpuno OK i dobronamerni ljudi. Mnoge od njih znam jos iz detinjstva, neke sam upoznao baveci se sportom, mnogo njih znam i sa posla, ali nikad nisam pravio razliku izmedju svih njih po tome koga sam kad i gde upoznao. Poenta mog komentara je ta da mislim da nije bitno koga upoznas sa 5 g. a koga sa 35 g., jednostavno sa nekim imas bezbroj tema za razgovor, slicno razmisljas, imas poverenja u nekoga, imas slicne zivotne ciljeve, moze ti mnogo vise prijati kao osoba neko koga upoznas sa 30 g. nego neko koga znas ceo zivot. Ja sam jednog od svojih najboljih i najiskrenijih prijatelja upoznao u 28. godini, do tad smo bili samo poznanici, preko devojaka...

Čitajući ove komentare, imam osecaj da sam ja neki supermen, imam 37 godina, prijatelja imam dosta, nikad jači i spremniji nisam bio, mogu da skočim na drvo iz mesta ali bukvalno.. Izlazim, pijem, mlade ženske 20-25 godina se lepe za mene, stvarno ne znam o čemu vi ljudi pričate. Do duše, čitav život pazim na ishranu i treniram.

@Ivan

U tim godinama se pre traži supruga ili suprug, nego devojka ili momak?

o drugovi jel Vam zao,
jel vam zao, jel Vam zao,
rastanak se primakao...

prijatelji su tu ali nema vise drugova!

Mislim da pravi prijatelji mogu da vam budu oni sa kojima ste odrasli i igrali se kao deca. Mogu i školski drugovi i kolege s'posla. Na poslu provodite mnogo vremena i normalno je da ćete naći nekoga ko će vam postati prijatelj, posebno ako radite u velikoj firmi i sa mnogo ljudi. U ostalo ne verujem. Moguće, ali teško. To mogu biti druženja ali nikada iskrena prijateljstva kao napred pomenuta.

Na poslu svako nadje svalerku ili svalera, pa ima odredjenu dozu bliskosti sa osobom i posle 30. Samo treba naci meru i funkcionalni obrazac da se se stvari ne zakomplikuju i ne ugroze stablilnost zivota i prioritetne zajednice.

razlog je vise nego jednostavan, kapitalizam
(...)
(NIKI, 24. januar 2018 16:43)
Kapitalizam ti je kriv sto si nesposoban i lenj da promenis svoj zivot na bolje?

@Brdjanin

Ma nemoj? A koga voliš najviše, AAAAA, najviše?

Hahahaha.

@ Ivan
Ivane,prijatelju,ima i za to rubrika - "Gospodin covek"

Čitajući ove komentare, imam osecaj da sam ja neki supermen, imam 37 godina, prijatelja imam dosta, nikad jači i spremniji nisam bio, mogu da skočim na drvo iz mesta ali bukvalno.. Izlazim, pijem, mlade ženske 20-25 godina se lepe za mene, stvarno ne znam o čemu vi ljudi pričate. Do duše, čitav život pazim na ishranu i treniram.

Ja sam bila vrlo selektivna i sa 12 godina, zato mi prijateljstva traju.

Lepše i bolje se osećam u svojoj koži sada nego sa, 25. Jedna šekspirova koja me mnogo inspiriše : ništa samo po sebi nije dobro ni loše, naše razmišljanje ga cini takvim.
(Brutus, 24. januar 2018 14:07)

E, pa grešite silno deko. Ta Šekspirova je, uz dužno poštovanje za vašu životnu inspiraciju i vodilju, jedna od najglupljih izreka koje sam čuo. Naravno da su stvari koje se događaju dobre i loše. Tako svet funkcioniše. Zločini, bolesti, smrt...sve je to u redu, ali mi na pogrešan način razmišljamo o tome? Da, mora da je to u pitanju.
Jedino što u čemu sa 50 godina možete biti dobri je u tome da lažete sebe da se osećate bolje nego kada ste bili u punoj snazi: najjači, najlepši i najpametniji u svom životu. Vredan talenat je to svakako, laganje sebe, ali nedovoljan da dokažete poentu.

Ne shvatam opsesiju "prijatelji".
Pre svega sta su prijatelji? Ljudi sa kojima tracis vreme ili neko kome ti pomognes kada zatreba, ili obrnuto?
Ako je ono prvo onda je to potpuno nepotrebno. Za ono drugo razumem ali ako je po cenu cestog druzenja onda ne hvala.
Nikada nisam bio opsednut druzenjem u smislu tracenja vremena. I sada u 70-im mi treba jos manje. Naravno dok sam radio imao sam socijalni kontakt ali samo za posao. Slobodno vreme je bilo samo moje. Sada kao penzioner nekoliko godina zelim svo vreme samo za sebe. Razmisljanje, vezbanje, putovanje, slusanje klasicne muzike... Na kraju dan prosao za tili cas. Ja uzivam i necu iko da me ometa u tome.

Na poslu svako nadje svalerku ili svalera, pa ima odredjenu dozu bliskosti sa osobom i posle 30. Samo treba naci meru i funkcionalni obrazac da se se stvari ne zakomplikuju i ne ugroze stablilnost zivota i prioritetne zajednice.

Eh, kažu da život počinje nakon tridesete, ali da li je baš tako? Tu mladost zvanično prestaje. Postaje sve teže steći prijatelje, uživati u hobiju, baviti se sportom jer telo počinje da slabi...Gotovo je nemoguće u Srbiji naći pristojan posao u tom uzrastu jer važi nezvanično pravilo "mlađih od 30", a ni suprotnom polu više niste toliko privlačni. Radi se u to vreme retrospektiva života i dolazi se do shvatanja da li istim jeste ili niste zadovoljni, pa ako niste javlja se i prva egzistencijalna kriza, možda čak i crne misli u najgorem slučaju. Ne znam, bar se ja osećam tako. Nadam se da je drugima bolje.

ko to kaze ??? naso sam extra prijatelje sa 35 god ...

Zato sto posle tridesete pocinjes da mrzis samog sebe a kamoli nekog drugog i to sve zbog neispunjenih snova, propustenih sansi, ljubomore zbog tudjeg uspeha, narusenog zdravlja, velikih ocekivanja.

razlog je vise nego jednostavan, kapitalizam
(...)
(NIKI, 24. januar 2018 16:43)
Kapitalizam ti je kriv sto si nesposoban i lenj da promenis svoj zivot na bolje?

po ovim komentarima mogu da vidim koliko je nasa drzava ustvari jedba crna rupa! ljudi, krecite se, idite u teretanu..radim u jednoj em sto upoznam brdo novih ljudi em sto posle od te gomile izdvijim neke sa kojina se sprijateljin malo vise. isto tako vidim koliko se njih na taj.nacin upizna dva decka, dve devojke, momak i devojka ali ne znog kres seme nego odgovaraju kao ljudi jedni drugima.

Ovo je mit, mogu i te kako bliski prijatelji da se nadju. Ja sam izmedju 35. i 38. stekao nekoliko bliskih prijatelja/ica. Drugaciji su to odnosi, volimo se na drugaciji nacin, mozda i znamo manje jedni o drugima nego sto je to slucaj medju prijateljima koji se znaju od osnovne ili srednje skole. Ali, ne zbog toga sto smo manje bliski, nego zato sto smo imali manje vremena da se upoznamo.

Ni moji (novi) prijatelji ni ja se ne bismo uopšte složili.

Zato sto se ostara.

Ako zelite da sticete prijatelje i posle cetrdesete jednostavno kupite motorcikl. Garantujem vam da cete steci gomilu novih prijatelja za samo jednu moto sezonu. I to pravih prijatelje, spremnih da vam pomognu u svakoj situaciji.

nemam nj jednog prijatelja i ponosan sam na to

@Ivan

U tim godinama se pre traži supruga ili suprug, nego devojka ili momak?

Prijateljstvo podrazumeva da su ljudi istog pola, jer ako upoznam zenu koja je pametna, moralna i zanimljiva, sa kojom volim da pricam i provodim vreme-sto je preduslov da bi nekog i smatrao prijateljem, vrlo je verovatno da cu prema takvoj zeni gajiti i posebne emocije koje ce se konkretizovati kada se "steknu uslovi". Pravo prijateljstvo se moze ostvariti sa osobom sa kojom ste u najvecem broju stvari potpuno podudarni. Da zivite skoro istim nacinom zivota i sto je jos vaznije da imate iste emocionalne, materijalne i stvaralacke potencijale. Samo tako se nece javiti zavist i kompeticija. Po principu ono sto ti mozes danas ja znam da cu moci sutra i onda se svi radujemo zajednickim uspesima. Zato je tesko naci tako podudarne ljude, zbog situacija i razlicitosti a ne zbog godina.

Ja do 20-e i to mi je...

Nije istina.
Evo, skromno, ja, nasao sam posle 30 te godine
2.365.425
facebooktwiterinstalgram prijatelja.

Eh, kažu da život počinje nakon tridesete, ali da li je baš tako? Tu mladost zvanično prestaje. Postaje sve teže steći prijatelje, uživati u hobiju, baviti se sportom jer telo počinje da slabi...Gotovo je nemoguće u Srbiji naći pristojan posao u tom uzrastu jer važi nezvanično pravilo "mlađih od 30", a ni suprotnom polu više niste toliko privlačni. Radi se u to vreme retrospektiva života i dolazi se do shvatanja da li istim jeste ili niste zadovoljni, pa ako niste javlja se i prva egzistencijalna kriza, možda čak i crne misli u najgorem slučaju. Ne znam, bar se ja osećam tako. Nadam se da je drugima bolje.
(Realist, 24. januar 2018 10:40)

Grešiš silno sinko! Sa, 20 je lako dobro izgledati, ali sa 40 samo malo povedi računa o sebi, oblaci se pristojno (ne mora markirano) , tako se i ponašaj i bićeš pozeljan kod puno zena i na puno poslova. Sa 40 ne trebaš nikom ako nisi radio na sebi u međuvremenu, a ako znaš svoj posao neće biti veliki problem naći ga, problem su kolege koje su završile fakultet i misle da, je to to. Ja cak imam 50 godina, ali imam sve zube, uredan sam i pristojan. Nisam neki kobac, ali ako se zainteresujem za neku ženu osvojim je, a to su sve lepe zene od 35 do 40. Oslobodio sam se jako lošeg čoveka od žene, ne očekujem ništa, ne upoređujem sebe sa drugima, naročito ne razmišljam tipa: e da sam tada to i to, sada bi bilo bolje.. Svexsto sam radio ranije radio sam u svom najboljem interesu i znanju, da sam mislio da može bolje uradio bih bolje. Čitam, putujem, samujem, druzim se, a, nisam neki bogataš. Lepše i bolje se osećam u svojoj koži sada nego sa, 25. Jedna šekspirova koja me mnogo inspiriše : ništa samo po sebi nije dobro ni loše, naše razmišljanje ga cini takvim.

Vau, jel empirijsko istrazivanje..?

Pa kad se vencaju i zakljucaju u kucu...

Pravi prijatelji postoje samo u knjigama, sve ostalo su samo drugari. Imam 2 starija brata i oni su mi jedini pravi prijatelji i ne zelim na druge da trosim svoje dragoceno vreme. I da, psi su zaista najbolji covekovi prijatelji. Dajte im malo ljubavi i volece vas iskreno bez obzira na boju koze, socijalni status, bogatstvo, seksualnu opredeljenost, mane, uvrnutosti...

Realno moderan zivot je postao vrlo nekvalitetan, a sve zbog toga sto smo nekako svi usvojili ideju da moramo dnevno od 16 budnih sati vise od pola da prodajemo i menjamo za nekakve sterilne kancelarije, ekrane, krckanje misem, i prazne watercooler price (a realno sa svim pripremama i posle down time i relaksacijom bude potrošeno i svih 16h na taj 'posao' ) zarad kupovine materijalnih stvari i trke za potrosnjom i svim niskim strastima


Model bi mogso biti sledeci: raditi tih 16h samo 5 godina tokom kojih smanjis potrosnju, stedis, naucis upravljanje novcem, odrastes, smanjis prohteve, zavolis prirodu i jednostavne stvari, zatim prestanes i nadjes svoj mir, prijatelje, jednistavan zivot, i povremeno se vratis ako zatreba u neki temp posao. Ostalo je prodaja vremena zarad plastike i guma.

Sa 35 godina pronašao sam do sada najboljeg prijatelja...Jednog divnog mačka !

Nikad nisam imao prave prijatelje, niti su mi potrebni. Imam obicnih drugova i drugarica, vidim se sa njima jednom mesecno i to mi je dovoljno. Na pragu sam 30-ih i meni je tako jos od detinjstva.

razlog je vise nego jednostavan, kapitalizam, ljudi vise nemaju vremena da se posvete ni svojoj porodici kako treba a kamoli prijateljima, ko je bio jedan odredjeni period na zapadu zna o cemu pricam, tamo je tako odavno, ljudi su hladni, niko se ni sa kim ne druzi, bitno je samo koliko si zaradio, ovde kod nas jos uvek postoje kakvi takvi socijalni drustveni odnosi, nista drugo nije razlog, ljudi protrace zivot prakticno na nista!! zivite ljudi zivot, nemojte da se gusite u losim brakovima ili vezama, ako vam se jednom u mesec dana izlazi sa prijateljima na pice, izadjite, ako vasa zena ili decko to ne shvataju onda nisu za vas, terajte dalje, ni deca nisu razlog ostajanja u takvim socijalnim zatvorima!!

Apsolutno tačno. Uzgred, u nekim godinama, umoriš se od ljudi.

nemano vremena ni za svoju decu a ne,za druzenja. i kad imamo uvek je neko od dece bolestan

Пријатељи се стичу у детињству и првој младости, ако контакт преживи до тридесете. После тога човек има само колеге и савезнике.

Evo recimo ja. 34 godina, neozenjen, radim od kuce. Bukvalno nemam sa kime da izadjem na pice/svirku. Retko, bas retko. Vidjam se sa par ljudi a i to sve preko k. Tek sad vidim koliko je lako bilo imati ekipu na faksu/skoli, koliko nisam ni razmisljao o tome, uvek je bila neka ekipa, isto i za devojke. Sad mrka kapa. Mislim da ljudi ne zele da se druze sa nekim koga smatraju da je luzer, prosto osete. Ako je tacno da je covek onoliko bogat koliko ima prijatelja, zasto bi se neko druzio sa nekim od koga nema koristi?

Pre bih rekao da je mnogo teze naci devojku posle 30. nego prijatelje, jer si se vec razocarao prethodnim vezama, I ne verujes vise nikom tek tako. Tj, ne dozvoljavas tako lako nekom novom da udje u tvoj zivot a I retko ko vise poseduje normalne osobine

netreba mi ni novi ni stari prijatelji dobro mi je ovako i necete da me prevarite, svi samo hocete da iskoristite moju dobrotu !! svi ste odvratni i radite stvari protov mene!!!svi ste zli samo sam ja dobra svima zelim dobro...to sto nonstop ogovaram nekog,omalovazavam druge to nema veze.misljenje moje svastik.

"Život počinje u tridesetoj".

Mislim da pravi prijatelji mogu da vam budu oni sa kojima ste odrasli i igrali se kao deca. Mogu i školski drugovi i kolege s'posla. Na poslu provodite mnogo vremena i normalno je da ćete naći nekoga ko će vam postati prijatelj, posebno ako radite u velikoj firmi i sa mnogo ljudi. U ostalo ne verujem. Moguće, ali teško. To mogu biti druženja ali nikada iskrena prijateljstva kao napred pomenuta.

Kad sam bio na faxu uglavnom sam se druzio sa ljudima koji nisu iz bgd. Posle faxa vecina se vratila kucama. Drustvo iz kraja se rasturilo. Dosta je otislo van. Ja sam ostao. Razradio svoj mali posao. Sad se srecem sa fascinantnom situalcijom da ljudi koje sam smatrao prijateljima me izbegavaju zbog toga sto lepo zaradjujem a oni su postali zavidni. Uzimali su kredite za besna kola a sad kad su dobili decu muce se. Sta sam ja tu kriv. I ja sam se mucio za vreme studiranja. Uzas. Medjutim, upoznao sam dobre ljude u medjuvremenu. Uglavnom preko posla a i preko, verova li ili ne, on line igrica. Jedni odu drugi dodju. Valjda je takav zivot. I dalje sam tuzan i razocaran sto sam izgubio mnoge zbog zavisti. Naravoucenje, koje nikad necu nauciti, je da kukas.tuga.

Imao sam mnogo prijatelja, sa posla, iz skole, porodicnih prijatelja.Vremenom neka prijateljstva izblede, ostaju samo ona prava, iz mladosti.

Negde do trideset pete šeste borio sam se kao lav, samo da preživim, da sačuvam glavu na ramenima. Ne bih da tražim stereotipna opravdanja kao što je život u Srbiji, jer i pored svih mogućih i nemogućih gluposti koje nas snalaze ovde ima ljudi koji vode relativno dobar socijalni život. Zato nisam baš sposoban da dobro procenim gde grešim i gde su koreni mog ćorsokaka: odrastanje, vaspitanje, introvertnost. Pokušao sam životu da priđem sa različitih strana, uspeo nekako da odagnam mnoge strahove, ali sam posle svega uspeo samo da zadržim dah, da ostanem na površini i ne potonem. Tada, pre šest sedam godina sam, razočaran u život, svesno odlučio da se okrenem od ljudi i odbijem društvo, muško žensko, svaku varijantu. Danas, sa skoro pune 43 živim sam, bez životnog partnera, bez dece. Povremeno osetim potrebu za prisnošću, ali sam suviše oprezan, a sada se ni prilike ne pojavljuju baš lako kao pre. Ne žalim mnogo, čak bih rekao da više ne dajem ni pet para na sve one poglede, znate na šta mislim.

Što volim ovakve vesele članke od ujutru.

Ja ono sto sam imao izgubio sam posle 30. godine, jer su nasli nove prijatelje. neke koji su moderniji, imucniji itd.

o drugovi jel Vam zao,
jel vam zao, jel Vam zao,
rastanak se primakao...

prijatelji su tu ali nema vise drugova!

Imao sam širok spektar prijateljstva i mogu reči da sam nekada bio veoma druželjubiv. Vremenom sam počeo da vršim sve veću selekciju shvatajuči da mi nisu potrebni ili da postoji opcija a to je neki vid interesa. Selenje iz jednog okruženju u drugog me je naučilo da se ne vezujem za nikoga. Imam adrese, tel. starih prijatelja ali me ne privlači da se čujemo, bar momentalno. Verovatno je Delon imao širi spektar poznanstava pa se radije okreće svojim vernim ljubimcima pse. Nisam kategoričan i znam da ako želim mogu se prilagoditi svakoj sredini; pitanje je da li hoću. Momentalno je odgovor negativan u maloj sredini gde živim i moguće je da sa poslovne strane počnem da se ponovo družim. Prošao sam sve faze Dučićevih pripovedanja o prijateljstvu, ljubavi i ostalih dogodovština koji čovek prodje kroz život; od "dečka koji obečava" neka vrsta idola, do predmeta mržnje i prezira jer nisam hteo da popustim, da se prilagodim, jer sam procenio da će mi kroz vreme taj oblik socijalne inteligencije naneti više štete nego koristi. Internet će mi omogučiti da se povezujem sa ljudima sa kojom mogu biti iste talasne dužine ako želim. Porodica, posao, interes, kučni ljubimac, hobi su opcije za koje ću se vezivati u budućnosti. Kada te neki prijatelj želi ponovo videti iz prošlosti "drugarica" postoji uvek razlog; interes ili želi da uporedi svoj život sa tvojim i možda da proveri "drugarica" da li je pogrešila..živim u sadašnjost i pomalo u budućnost dok prošlost ostavljam ostalima...i u kontaktu sam sa malo br. ljudi iz prošlosti i to je interes i blizina i ništa više...možda mi mine želja da obnovim neka prijateljstva kroz vreme nikad ne reci nikad i ta opcija ostaje otvorena u pro formi i radi reda...

kakvi depresivni komentari, uh :(

Meni su tridesete najbolje godine zivota. Dovoljno si odrastao i zreo da znas da proniknes u ljudsku psihu i ko sta zeli od tebe, a sa dr.strane dovoljno si mlad da mozes da izlazis, ides na svirke, kafe, uzivas u zivotu.
Ako si komunikativan uvek ces naci neko drustvo i upoznavati nove ljude. E sad, koliko se ko zadrzi- sve po zaslugama.
A da, mozes naci prave prijatelje i u 30-im, ja jesam!

Samo ortacima iz rata verujem ostali su izostali.

Kod mene je ovo objasnjenje vazilo od 18-te, do 30. jos nisam stigla.

Posle dođeš do zaključka da se ta nova prijateljstva uglavnom zasnivaju na interesu, manje veruješ ljudima pa ih teže puštaš u život. Da vidimo osobu sa problemom koliko će imati uspeha u sticanju novih prijatelja. Sa druge strane sa uspešnom osobom svi bi hteli da se druže. Manje se gleda da li je neka osoba dobra ili loša, mnogo više njen status.

Zato sto cim se vencaju zatvore se u kucu.Penzioneri imaju bogatiji drustveni zivot.Tesko platiti kafu da popijes po nekad s prijateljima,organizujes neku veceru.Moze i nekud vikendom da se proseta van grada.Ne,lakse sedeti cupav kod kuce i ispred tv-a.Pojedini su mi se zgadili po vencanju.Niti su u nekim posebno srecnim brakovima,a promenili se za 360 st nakon toga.A pre brakova su bili drustveni.To mi nikad nece biti jasno kako se toliko promene.

sto neko rece davno,standard,standard je pokvario ljude,danas je manje vise svako sebi dovoljan..

Imam 40 godina i nemam bliskog prijatelja. Recite da sam papučar, ali to mi je postala žena. Svi ostali su ili mene razočarali ili ja njih. Imam par drugara za gledanje sporta i pijanke i to je to... Tužan sam što je tako, nedostaju mi neki stari drugari, ali su uvek u gužvi, guše ih deca, nikad ne mogu... Vidimo se jednom godišnje na nekom dečjem rođendanu, a sve češće i sahrani, na žalost.

Posle 30. zrelije gledamo na prijateljstvo. Treba nam druga vrsta čopora. Više ne jurimo partnera i porodicu već novac da izdržavamo porodicu.

Prijateljstva danas skoro i da ne postoje, samo interesi i iskoriscavanje, lazna prijateljstva i sve je to fenomenalno upakovano, nazalost mnogi to znaju i svesni su toga, ali to je obrazac po kome danas ljudi funkcionisu.Nekada je bilo drugacije, u vreme mojih i vasih roditelja, kazem kao mlad covek, koji ove godine ulazi u 30 tu.Mogao bih da pricam do sutra koji su indikatori i problemi tih medjuljudskih odnosa, od socijalnih, kulturoloskih, sistemskih itd...Znam sta pricam, moj zivot je bio neverovatan, svasta sam ja u zivotu preziveo i video, hvala bogu ne one najgore nezakonske...Bio gore pa dole pa u sredini...i u neverovatnim zivotnim trenucima, odlukama i sudbinama...Borio se herojski, posteno, mentalno, fizicki...zajedno sa mojim roditeljima.Tesko da moze danas da mi bilo ko proda pricu o bilo cemu.Najbitnije je naci svoj mir, srecu i zadovoljstvo...

Imao sam veliko drustvo i isao srcem. Kako sam napredovao i tezio visem svi su pokazali pravo lice. Niko nije verovao u mene a onda svi u cudu. Otkacio sam skoro sve. Maltene nemam ni jednog prijetelja ne zato sto ne zelim nego su ljudi povrsni, pokvareni, zavidni, i likuju neuspehom a vrlo dobro znaju da nisu bolji i jos te zale. Oni koji nemaju kvaliteta i nesigurni u sebe traze slabu tacku da bi smirili svoj mali mozak. Samo onaj ko tezi visem i bori se dozivi i strasne padove.

@ Ivan
Ivane,prijatelju,ima i za to rubrika - "Gospodin covek"

Vi ste svi moji prijatelji i volim vas !


SVE AAAAAAAA SVEEEE !

Zato sto u tridesetoj covek vec zna da su ljudi generalno .... Ostane ti ako si sacuvao ono iz detinjstva, sve posle budu poznanici, ekipa za fudbal, pijanku, izlazak, rostilj. Nema tu pravog prijateljstva, onog nevinog klinackog. Odrastanje...

Zato sto si egoista i stalno uvek gledas sebe na prvo mesto i nisi u mogucnosti da stavis sebe u tudjoj situaciji. Rec izvini vise ne postoji. Cini mi se da su neki ljudi pre spremni glavu sebi da izsecu nego da izgovori tu rec.

Ako se izborite za pristojan posao i platu,jos ako imate i stan i pristojno izgledate,pola primitivusa koji zive ovde ne mogu ni da vas gledaju,izjede ih zloba.Npr,moj tata je imao prijatelja iz rata.Bili su jako vezani kad su se vratili,ima decu mladju od nas,zenu.Druzili se,svaki rodjendan,slava,obavezno zajedno.Tata ga je stavljao u celo stola kod nas kuci koliko ga je postovao.Oni su posle jedno 10-ak god imali novcanih problema,decu su malo ispustili i samo jedan dolazak u nas renoviran stan je bio dovoljan da se vise nikad ne jave.Eto,toliko.Moj tata je to bas tesko podneo,jer je valjda mislio da je to prijateljstvo za ceo zivot,kad su vec sve to zajedno preziveli.A da,da im je nesto trebalo,javili bi se,tad se svi "volimo".

Misljenja sam da ljudi pojam prijateljstva vide zasebno na svoj nacin. Neko pod time smatra nekoga ko ce ga vuci kroz zivot, neko zeli nekog ravnog sebi, neko nekog ko ce ga posavetovati i pomoci kad mu zatreba,... Prava prijateljstva u danasnja vremena su jako retka, a posebno ona od mladosti. Previse je promena oko nas, ocekivanja, izazova, odluka,... Cim neko bude unapredjen, dobije povecanje plate, kupi bolji auto, stan, ode na neko egzoticno putovanje,... odmah se javlja zrnce mrznje i sujete druge strane. Po mom misljenju, ljudi bi trebali da se bore zasebno za sebe sa svim izazovima sa kojima smo svakodnevno okruzeni i da jacaju na svim poljima (psihicki, fizicki, intelektualno, finansijski, emotivno,...). Od prijateljstva nema nista. Druzite se, ugadjate jedni drugom, trudite se da ne dodje do razmirica, gubite vreme i novac na zajednicke aktivnosti,... da biste se jednog dana posvadjali, razisli, a posle i tugovali.

Primecujem da ima mnogo negativnih komentara. Moje iskustvo je mnogo drugacije, ali nikad sebe nisam smatrao izuzetkom zbog toga sto imam sirok krug prijatelja i sto su velika vecina njih potpuno OK i dobronamerni ljudi. Mnoge od njih znam jos iz detinjstva, neke sam upoznao baveci se sportom, mnogo njih znam i sa posla, ali nikad nisam pravio razliku izmedju svih njih po tome koga sam kad i gde upoznao. Poenta mog komentara je ta da mislim da nije bitno koga upoznas sa 5 g. a koga sa 35 g., jednostavno sa nekim imas bezbroj tema za razgovor, slicno razmisljas, imas poverenja u nekoga, imas slicne zivotne ciljeve, moze ti mnogo vise prijati kao osoba neko koga upoznas sa 30 g. nego neko koga znas ceo zivot. Ja sam jednog od svojih najboljih i najiskrenijih prijatelja upoznao u 28. godini, do tad smo bili samo poznanici, preko devojaka...

razlog je vise nego jednostavan, kapitalizam
(...)
(NIKI, 24. januar 2018 16:43)
Kapitalizam ti je kriv sto si nesposoban i lenj da promenis svoj zivot na bolje?
(bojanmacura@gmail.com,

Bojane ti napade covjeka ni kriva ni duzna. Pod rijeci kapitalizam
se smatra trka za novcem. A kad si u toj trci onda nemas vremena za
prijatelje.

niko nije rekao da je nemoguće već da je teže. što se tiče prijateljstva na poslu, to je sve samo ne prijateljstvo, naročito bliskih saradnika. tako da je tu najbolje biti na distanci..najbolje je imati što više poznanika i držati se svoje familije i porodice..

Zato sto posao preuzima najveci primat u nasem vremenu, dnevno od 10-12 sati, a tu se svakako forsira ta cuvena kompetitivnost, sefovi vole da premestaju ljude, da podizu cuvene targete, da na taj nacin ostvare cilj da ako mogu godisnje zamene 10% ljudi sa nekom novim. I tako iz te svakodnevne preokupiranosti dugim radnim vremenom i zivotom najvecim delom dana krojen po neizvesnosti, naravno da otpadaju druzenja i eventualna prijateljstva. Pri tome u takvim radnim i socijalnim uslovima manja je mogucnost nekakvog slaganja samim tim i opozicicije tom stanju, I plus uvek cuvena slabost i spijuniranje tj ulizistvo, nema pobuna posto niko nikom ne veruje. Ovaj kapitalizam uveden kod nas je realno jos gori, a tek drustveni uslovi ni da ne pricamo.

Moja porodica i još jedna, poznavali smo se bezmalo 25-30 godina, pravi porodični prijatelji, prošli smo sve zajedno, fini ljudi i na kraju je puklo (nije bilo svađe, uvreda), već šest godina te ljude nisam video niti čuo za njih, odnosi zahladneli totalno. Po priči moje majke to je totalno banalan razlog za tako radikalni rez, međutim ja sam dubinu problema video u finansijskoj nestabilnosti te porodice, jer sam ispovezivao neke detalje, pa su valjda sav bes iskalili na nama... Ruku na srce i izgubio sam osećaj zajedništva s njima, sad su za mene samo stranci!

Чувај се већма зависти пријатеља него ли од непријатеља, јер непријатељ завиди јавно а пријатељ тајно.

@Brdjanin

Ma nemoj? A koga voliš najviše, AAAAA, najviše?

Hahahaha.

Prvi put u zadnjih 30 godina Kum mi nije cestitao slavu,primetio sam godinu u nazad da me sve redje zove.Ne pamtim kad mi je bio u kuci.A pre nije bilo dana da se necujemo,a o ribolovu da ne govorim svaki slobodni trenutak bili smo na vodi.E sad sta se to desilo sa njim ne znam,ali ja sam vremenom prvo bio tuzan i povredjen,a sad sad sam ravnodusan i tek ponekad ga se setim...Bas tako.

Navikne se čovek, ja posle srednje škole u kontaktu samo sa jednim drugom, ovo ostalo se završilo neslavno i okrećemo glavu jedni od drugih. Sad isto na fakultet nemam ni jednog ni prijatelja, ni druga, sve je ograničeno paušalno samo na fakultet, pa ja nemam čak ni sa kim ni da sednem na plato fakulteta. Na žalost ja sam melanholik po prirodi. I nekako se navikne čovek mada mi je jedino žao što mi mladost pa i život niz vetar leti a ja ne radim ništa.

Vrlo iskren ovaj clanak i tó subjektivno opisan.

nije mi sto nemam nove prijatelje vec mi zao sto se vise ne smejem.

Papagaji su zakon:)

Išao sam na tango, salsu, klasične plesove, jezike, svugde samo površna druženja, iako nije da nismo našli zajedničkih tema i interesovanja osim onih na koje idemo. Nemam pojma zašto je tako.

Sa 2/3 ljudi sa kojima se druziz od detinjstva se ne bi druzio da si ih upoznao posle 30. Zato sto ti zapravo ne odgovaraju iz milion razloga. Dok si mlad to ti ne smeta, posle ti sve smeta: politicki stavovi, ima/nema para, neuspesan, suvise uspesan, hvalisav, povucen... dok si mlad to sve tolerises, posle toga vise ne. Na ove iz mladosti si se vec navikao.

Moj poslednji prijatelj je umro krajem prošlog veka.

Jeste teze, ali ne i nemoguce. Imala sam bas razgovor na tu temu sa ljudima sa kojima se znam celog zivota - da li bismo se druzili i da smo se upoznali sada. Jednostavno, ljudi koje upoznamo u periodu razvoja se razvijaju sa nama i mi sa njima i prihvatamo ih i razumemo na drugacije nacine nego ljude koje upoznamo posle 30-te. Stekla sam nekolicinu prijatelja i posle tog perioda, ali normalno je da je teze uklopiti se sa vec formiranim ljudima i stavovima u odnosu na one koje ste zavoleli dok ste bili mnogo slobodniji u odnosu na vreme koje ste mogli da im posvetite, pa samim tim i da se razumete i uklopite.

“Tako smo bliski sa ljudima da pomislimo kako je to veza za ceo život, a onda ih odjednom, preko noći, izgubimo što iz vida, što iz sećanja, to je živa istina.”
T. Bernhard

Sve je u glavi. Meni su 30-te do sad bile najzabavniji i najludji deo zivota. Kako rece Entoni Hopkins, svi se ponasaju kao da ce ziveti zauvek,budi lud,radi uvek nesto blesavo i neocekivano jer realno samo za to i imamo vremena.
Ceo zivot nam prodje u zavrsavanju nekih obaveza. Juris da zavrsis osnovnu pa juris srednju pa onda juris fakulet pa onda juris posao pa onda juris brak pa onda juris decu, pa onda juris oko te dece pa onda juris oko posla za penziju pa dodje penzija i kad si sve konacno obavio vreme za bolest i pod zemlju.

Sta znam, po sebi gledajuci, smori me prica sa ljudima posle 30te godine. Vecina prijateljstava sticem kroz posao a i cak one koje drugacije upoznam, prica je ista. Samo o poslu i obavezama, dok je pre 25te godine sve bila samo neka zezancija, zurke, izlasci, minimalni racuni koji se placaju, itd. Pa gde nece biti bre bolje!?

Natovarimo na sebe ogroman teret pa se pitamo sto je tesko naci prijatelje? Nije iskreno lako ni naci vremena za nove ljude, pogotovo neko ko ima decu.

Imam dva prijatelja od družimo se od 13 godine zivota sad imam 33 i poslednjih par godina vidjamo se jednom u šest meseci i to mi je teško jednostavno nije više kao pre narod je totalno puko i to vidjanje mi dodje više kao mucenje iskreno ,sa druge strane naučio sam (nažalost iz mnogo negativnog iskustva) da ljudi koji ti glume prijatelje a uz to nemaju svoj život i smeju se veštački gledaju samo kako da te iskoriste i odbace kao krpu na kraju tako da u život ne puštam nikog posebno ne sa posla TI SU NAJGORI !!!

@box

Uh, "prioretetna zajednica" i mera (u varanju?)...? Kada se tako sroči..., ostaje isto... - varanje???

A, je l' ti i žena ima "karijeru"? pored "prioritetne zajednice"?

I,... jesi li zaista siguran koja ti je prioritetna?


P.S. Iskreno, zašto uopšte ostajete u braku pod takvim okolnostima - zbog dece, zbog osude okoline...?


I posle, treba neko da se ženi ili udaje pa da mu se to (ili takav neko) dogodi, ko da već ne postoji dovoljno nesigurnosti kod značajnijeg broja mladih?

kako tesko,eto ja na fejZbuku ima 359,haha. Salim se naravno,al danas su prijateljstva fiktivna,nazalost

Imam 40 godina i nemam bliskog prijatelja. Recite da sam papučar, ali to mi je postala žena. Svi ostali su ili mene razočarali ili ja njih.
(Boris, 24. januar 2018 11:31)

Ja cu reci da si se dobro ozenio.

U mom slucaju je tacno. I dobro je objasnjeno u tekstu, recima da za BLISKOST treba vremena, koje smo recimo u skoli i na fakultetu imali na pretek. I u krajnjoj liniji, ljudi do nekih odredjenih godina imaju svojih par prijatelja i neko drustvo koje su stekli, tako da mozda i ne obracaju paznju previse na druge ljude koje kasnije srecu u zivotu. Gradi se brak, porodica. A i covek je u kasnijim godina sve izbirljiviji, odn. zna sta hoce. Licno, imam prijatelje samo iz osnovne i srednje skole, a sad mi je 39. Drustvo za zezanje i poznanici su nesto drugo i izvan te kategorije.

Imam 45 godina i tri drugara. Dva su iz ranog detinstva,jedan iz srednje skole. Da ih pozovem u pola noci spremni su. Isto vazi I za men,kad su oni u pitanju.

Ma kakvi prijatelji u mladosti, mozda jedan eventualno opstane. Sve ostalo je neka vrsta koristi, za izlaske i provod. Covek treba da nadje prave prijatelje, sa kojima ce imati zajednicke teme, mnogo se smejati i biti jedni drugima od pomoci kada zatreba. Mogu da se pronadju samo ako se traze. Neki ljudi su toliko zauzeti svojim problemima da ni ne zele da se druze i to je velika greska. Svako uvek moze da odvoji vreme za druzenje samo ako zeli.

Ljudi, ne piše da je nemoguće, već da je mnogo ređe i teže, što jeste istina.

cesto je letva previsoko postavljena,vise nego li i sami mozemo preskociti;)

Za svoje prijatelje sam uvek bila tu kad im je trebala pomoc. Kad je meni trebala pomoc, samo da se razresi nesporazum, nista krupno, naletela sam na zid i od tada sam vrlo, vrlo rezervisana.

Licno, steceno iskustvo..mudriji si i zahtevniji s godinama... Prijatelji iz detinjstva su ti se desili, a ove koje stices u zrelijim godinama si sam izabrao! Na kraju krajeva sve se avodi na nekakav interes...ipak za prujateljstvo je najvazniji onaj da si okruzen ljudima koji pozitivno, duhovno, fizicki, emotivno...uticu na tebe.

Citavo istrazivanje stane u par rijeci: sto sam starij sve manje mogu da gutam tudja ...

Imam 40 godina i nemam bliskog prijatelja. Recite da sam papučar, ali to mi je postala žena. Svi ostali su ili mene razočarali ili ja njih. Imam par drugara za gledanje sporta i pijanke i to je to... Tužan sam što je tako, nedostaju mi neki stari drugari, ali su uvek u gužvi, guše ih deca, nikad ne mogu... Vidimo se jednom godišnje na nekom dečjem rođendanu, a sve češće i sahrani, na žalost.
(Boris, 24. januar 2018 11:31)

Neko ko razume razliku izmedju prijatelja i drugara.

Ja sam onaj što mota kablove iz filma Cable guy.

Otuđenost, nepoverljivost, nepristajanje na kompromise, brz način života, materijalna ali i kulturna i duhovna beda u kojoj se nalazimo... Ima mnogo toga.

Sto kaze nas narod nesta para nesta prijatelja.

Imao sam mnogo prijatelja, iz srednje i osnovne škole, sa fakulteta, sa sporta i treninga, iz igraonice i blejanja... Od kad nemam pare hoće me samo žena (mukica se prevarila da me zavoli) a od prijatelja nigde nikoga.
Duduše nije da ih krivim i da su oni tu nešto loše uradili, ja sam se sam povukao jer se loše osećam kad para nema.
Oni kad se vide, kafana i restoran, klopa i muzika, alkohol...ja više i ne pijem a o izlasku ne razmišljam.
Sve je to za ljude, svako ima drugačiji životni ritam.

Naravno da se ne moze generalizovati, ali psiholoski obrasci koje stoje iza sticanja bliskosti i sklapanja prijateljstava sa drugim ljudima su u ovom tekstu dobro analizirani.

Kazu bogat si koliko prijatelja imas,a ja kazem ako nam na kraju ostane jedan bogati smo.

Nije "teško" ali je svakako teže nego za vreme odrastanja ili u ranim dvadesetim. Prvo, većinu ljudi koje upoznajete srećete u poslovnom kontekstu gde nema mnogo vremena za vezivanje. Drugo, vremenom ljudi postaju daleko selektivniji i manje spremni da trpe značajne različitosti - pogledajte svoje društvo iz detinjstva i budite iskreni, da ih danas prvi put srećete da l' biste postali prijatelji? I na kraju, ima se daleko manje vremena za socijalizaciju a stvaranje jakog prijateljstva nije moguće ako se vidiš sa potencijalnim prijateljima na piću jedared mesečno.

No, ne treba očajavati - kad se zađe u tridesete čovek shvati da mu i ne treba velik broj prijatelja. Par njih je sasvim dovoljno za osnovne socijalne potrebe a par prijatelja se uz malo truda može naći u svakom životnom dobu...