Fraze kojima nikada ne bi trebalo da počinjete razgovor

Imam koleginicu koja svaki razgovor počinje sa "Ne"! Čak i kad se slaže sa nečim, rečenicu počinje sa "Ne, nego..." pa nastavi da potvrđuje temu. Ljudi moji, to je nasilje nad sagovornicima! Pa ne da je izbegavam nego bežim kad progovori.

Ako kazem "mozda gresim" to znaci da vec nisam siguran u svoj stav, vec dajem predlog koji treba da prodje validaciju sagovornika. Ne vidim problem u toj recenici.

Banalan primer:
-Mozda gresim, ali ta slika bi bolje stajala na ovom delu zida.
Sagovornik: - stajala bi bolje ali su na tom delu zice od struje.

Ti imas svoj stav o polozaju slike, ali jednostavno ne znas sve parametre koji su doveli da ona stoji bas tu, niti da li je moguce pomeriti je.

"Bez uvrede, ali..." je odlican nacin da zapocnete recenicu u kojoj nameravate da sagovorniku kulturno sve natovarite na kamaru.

Recimo, bez uvrede ali Vasa ideja je, da se posluzim recima Vudija Alena, zenit mongoloidnog rasudjivanja.

Po meni, ovo su više floskule koje služe lakšoj i slikovitijoj komunikaciji, a mnogo manje imaju suštinski uticaj na razgovor.

Kada neko zapocinje recenicu recima: ,, Jel ti kapiras...,, ja vise nemam razloga da ga saslusam. Sta god rekao iza ovakvog pocetka, ne zelim da cujem.

Kako je ovo opterecivanje ljudi, kako zapoceti razgovor, kako svoje misli usmeravati, kako energiju najbolje iskoristiti,... Kao prvo kad razgovaram sa nekim obicno i znam kako ce teci razgovor i sta da ocekujem. Drugo, ako ne poznajem coveka ili zenu, pustim razgovor da tece jedno vreme pa procenjujem sta da mislim. Trece, bas ta uniformisanost razgovora kod ljudi me izludjuje, interesuje me sustina a ne da li je neko naucio kako treba da se ophodi.

Meni idu na zivce ljudi koji pocinju recenicu sa 'Alo. Doduse, odmah ti je jasno s kim imaš posla.

Većina poslanika ih koristi u obraćanju... Ali posle ovog upozorenja, će se, još danas, promeniti. Bar nekolicina, koja će pročitati ovu vest, dok im kuca dnevnica, i ako se jave za reč.

Niste u pravu. Pojedini primjeri su divan nacin da pokazete postovanje prema misljenju sagovornika (Mozda gresim, Bez uvrede i sl). Ne vidim problem u ovome, ali vidim u suprotnosti koju predlazete. Cvrst, nedvosmislen, jasno saopsten stav, je divan samo ako ste u pravu i imate sagovornika koji prihvata vase misljenje bez predrasuda. Inace ce te zvucati kao arogantna osoba koja bez anestezije saopstava svima svoje stavove, sto i jeste odlika tvrdoglave i sujetne osobe.

"Da budem iskren/-a…

Sve zavisi od konteksta i za ostale fraze. Žao mi je da ljudi kad se ne izjasne drugi misle da si neiskren. Niko nikom nije duzan da polaze raćune u medjuljudskim odnosima dve odrasle osobe. Da budem iskren, moze da se tumači vreme je da ti kazem ovo, ovu istinu,... dovoljno sam čutao.

haahahahaahah

Sve je tačno

"A zar ne misliš da..." - Ne, to ti misliš i pokušavaš da nametneš svoje mišljenje sagovorniku. Aj' ćao.

@Nindža Da, ali... možda grešim, ali vi ste sasvim razložna i razumna osoba. Bez uvrede, zvučaće glupo, ali tačno znam kako se osećate kad ovo pročitate. Samo da znate, da sam ja na vašem mestu, ja ne bih ovde pisao komentare.

У последње време нешто је у моди рећи "тако је" уместо "јесте" или једноставно "да". Разумем то донекле у неком званичном разговору, али у разговору с познаницима и пријатељима... "Били сте јуче у биоскопу?" "Тако је." Брррр....

Deluju više kao poštapalice nego što će ih neko svesno izgovoriti da baš tom namerom.

Ja obično započinjem rečenicu sa: Devojko mala, pesmo moga grada...



A završavam sa: što mi nisi dala... -___-

Sve je ovo tačno, ali ima još:

- Ono trijumfalno "Znao sam (da će ovako biti)!" u sitaciji kad je nešto krenulo naopako. Pa koga briga što si ti još onda znao?! Što to onda nisi sprečio ako si znao da to nije dobra ideja! I koliko to pomaže u rešavanju posledica loše odluke što si ti "znao" da je loša?!

- Ja najviše pobesnim kad sam u problemu, a neko počne da mi popuje "onda je trebalo da..." pa sledi savršeno rešenje koje je trebalo primeniti ONDA, ali je sada neprimenjivo i nema veze s mozgom! Ma, šta me briga šta je onda TREBALO uraditi?! Ako nemaš pametnu ideju šta SADA može da se uradi, onda bar ćuti i ne ometaj me dok pokušavam da smislim nešto da se izvučem iz ovog čabra!

Pa, od ovoga je verovatno gore početi onim Znači,....
PS.Jjednom sam u prolazu čula dečkića od čeetiri, pet godina kako pita baku: Bako, a šta znači znači.

Kad mi neko kaže "biću brutalno iskren/a...", odmah znam da nije u pitanju njihova želja da budu iskreni, nego to progovara njihov nagon da budu brutalni. Takvi vole da se iživljavaju nad drugima i najbolje se osjećaju kad nekog verbalno ili stvarno šamaraju, ali žele sebi to upakovati kao nešto društveno prihvatljivo i tu svoju odvratnu manu ističu često kao svoju vrlinu.

Ceo tekst je bla bla truć.

A sta je sa najpopularnijim recima u Srbiji...
1.Brate
2.Znaci
3.Znaaash (uz jak prekodrinski akcenat)
4.Lele lele
5.i poslednji uuuuuuughhhh (koju ne znamo ni dal treba klasifikovati kao rec il neprikladni zvuk)

Šta mislite o započinjanju rečenice sa "ja"?

Sve je tačno

Po meni, ovo su više floskule koje služe lakšoj i slikovitijoj komunikaciji, a mnogo manje imaju suštinski uticaj na razgovor.

Ako kazem "mozda gresim" to znaci da vec nisam siguran u svoj stav, vec dajem predlog koji treba da prodje validaciju sagovornika. Ne vidim problem u toj recenici.

Banalan primer:
-Mozda gresim, ali ta slika bi bolje stajala na ovom delu zida.
Sagovornik: - stajala bi bolje ali su na tom delu zice od struje.

Ti imas svoj stav o polozaju slike, ali jednostavno ne znas sve parametre koji su doveli da ona stoji bas tu, niti da li je moguce pomeriti je.

Kada neko zapocinje recenicu recima: ,, Jel ti kapiras...,, ja vise nemam razloga da ga saslusam. Sta god rekao iza ovakvog pocetka, ne zelim da cujem.

haahahahaahah

Ja obično započinjem rečenicu sa: Devojko mala, pesmo moga grada...



A završavam sa: što mi nisi dala... -___-

Imam koleginicu koja svaki razgovor počinje sa "Ne"! Čak i kad se slaže sa nečim, rečenicu počinje sa "Ne, nego..." pa nastavi da potvrđuje temu. Ljudi moji, to je nasilje nad sagovornicima! Pa ne da je izbegavam nego bežim kad progovori.

"Bez uvrede, ali..." je odlican nacin da zapocnete recenicu u kojoj nameravate da sagovorniku kulturno sve natovarite na kamaru.

Recimo, bez uvrede ali Vasa ideja je, da se posluzim recima Vudija Alena, zenit mongoloidnog rasudjivanja.

"Da budem iskren/-a…

Sve zavisi od konteksta i za ostale fraze. Žao mi je da ljudi kad se ne izjasne drugi misle da si neiskren. Niko nikom nije duzan da polaze raćune u medjuljudskim odnosima dve odrasle osobe. Da budem iskren, moze da se tumači vreme je da ti kazem ovo, ovu istinu,... dovoljno sam čutao.

"A zar ne misliš da..." - Ne, to ti misliš i pokušavaš da nametneš svoje mišljenje sagovorniku. Aj' ćao.

Meni idu na zivce ljudi koji pocinju recenicu sa 'Alo. Doduse, odmah ti je jasno s kim imaš posla.

Kako je ovo opterecivanje ljudi, kako zapoceti razgovor, kako svoje misli usmeravati, kako energiju najbolje iskoristiti,... Kao prvo kad razgovaram sa nekim obicno i znam kako ce teci razgovor i sta da ocekujem. Drugo, ako ne poznajem coveka ili zenu, pustim razgovor da tece jedno vreme pa procenjujem sta da mislim. Trece, bas ta uniformisanost razgovora kod ljudi me izludjuje, interesuje me sustina a ne da li je neko naucio kako treba da se ophodi.

Većina poslanika ih koristi u obraćanju... Ali posle ovog upozorenja, će se, još danas, promeniti. Bar nekolicina, koja će pročitati ovu vest, dok im kuca dnevnica, i ako se jave za reč.

Ceo tekst je bla bla truć.

У последње време нешто је у моди рећи "тако је" уместо "јесте" или једноставно "да". Разумем то донекле у неком званичном разговору, али у разговору с познаницима и пријатељима... "Били сте јуче у биоскопу?" "Тако је." Брррр....

Niste u pravu. Pojedini primjeri su divan nacin da pokazete postovanje prema misljenju sagovornika (Mozda gresim, Bez uvrede i sl). Ne vidim problem u ovome, ali vidim u suprotnosti koju predlazete. Cvrst, nedvosmislen, jasno saopsten stav, je divan samo ako ste u pravu i imate sagovornika koji prihvata vase misljenje bez predrasuda. Inace ce te zvucati kao arogantna osoba koja bez anestezije saopstava svima svoje stavove, sto i jeste odlika tvrdoglave i sujetne osobe.

A sta je sa najpopularnijim recima u Srbiji...
1.Brate
2.Znaci
3.Znaaash (uz jak prekodrinski akcenat)
4.Lele lele
5.i poslednji uuuuuuughhhh (koju ne znamo ni dal treba klasifikovati kao rec il neprikladni zvuk)

Kad mi neko kaže "biću brutalno iskren/a...", odmah znam da nije u pitanju njihova želja da budu iskreni, nego to progovara njihov nagon da budu brutalni. Takvi vole da se iživljavaju nad drugima i najbolje se osjećaju kad nekog verbalno ili stvarno šamaraju, ali žele sebi to upakovati kao nešto društveno prihvatljivo i tu svoju odvratnu manu ističu često kao svoju vrlinu.

Deluju više kao poštapalice nego što će ih neko svesno izgovoriti da baš tom namerom.

Sve je ovo tačno, ali ima još:

- Ono trijumfalno "Znao sam (da će ovako biti)!" u sitaciji kad je nešto krenulo naopako. Pa koga briga što si ti još onda znao?! Što to onda nisi sprečio ako si znao da to nije dobra ideja! I koliko to pomaže u rešavanju posledica loše odluke što si ti "znao" da je loša?!

- Ja najviše pobesnim kad sam u problemu, a neko počne da mi popuje "onda je trebalo da..." pa sledi savršeno rešenje koje je trebalo primeniti ONDA, ali je sada neprimenjivo i nema veze s mozgom! Ma, šta me briga šta je onda TREBALO uraditi?! Ako nemaš pametnu ideju šta SADA može da se uradi, onda bar ćuti i ne ometaj me dok pokušavam da smislim nešto da se izvučem iz ovog čabra!

@Nindža Da, ali... možda grešim, ali vi ste sasvim razložna i razumna osoba. Bez uvrede, zvučaće glupo, ali tačno znam kako se osećate kad ovo pročitate. Samo da znate, da sam ja na vašem mestu, ja ne bih ovde pisao komentare.

Pa, od ovoga je verovatno gore početi onim Znači,....
PS.Jjednom sam u prolazu čula dečkića od čeetiri, pet godina kako pita baku: Bako, a šta znači znači.

Šta mislite o započinjanju rečenice sa "ja"?