Koriste samo pola godišnjeg odmora, jer ih grize savest

Koliko mentol moras da budes da sve podredis poslu, da ti ceo zivot prodje u poslu radeci za nekog. Ja ne mogu da razumem te ljude.

Japanski radnici kažu da izbegavaju godišnji odmor zbog različitih razloga, uključujući "nedostatak radnika", ali i solidarnost sa kolegama. Takođe, 33 odsto japanskih ispitanika kaže da "ne zna" da li bi njihovi poslodavci odobrili odmor.
Njihovi susedi u Južnoj Koreji i Singapuru su na drugom i trećem mestu sa 61, odnosno 35 odsto.
Japan je, inače, poznat po intenzivnim radnim navikama. Svake godine stotine ljudi se ubije ili umre od moždanog ili srčanog udara usled preopterećenja na poslu.

A kad krenu u rat, onda su spremni na nevidjena zverstva, mozda bas zbog toga, jer su takvi kakvi su. Nista im sveto nije, cak ni deca. Samo iz Kine su oko 5 miliona dece oteli, odveli u Japan i na njima vrsili medicinske eksperimente. Imaju to nesto u sebi sto i Nemci imaju, da misle da su visa rasa, da su tu da bi vladali drugima.

Dzaba im dobar standard kad malo uzivaju u zivotu. Zapadna EU je mnogo bolja po tom pitanju.

Cuj Italija, Spanija, Meksiko... Ocigledno nisu vrsili istrazivanjana Balkanu..

Putovali japanac i crnogorac brodom zajedno. U jednom trenutku brod krene da tone i japanc skoci sav ushicen "Sta cemo da radimo, sta cemo da radimo?" tek ce crnogorav "Vidi ga ovaj, samo bi nesto da radi" hahahaha

Radim već više godina u predstavništvu inostrane firme, u Beogradu. Imam solidnu poziciju i reputaciju. Pa ipak, verovali, ili ne, osećam grižu savesti kada god koristim godišnji odmor. Jer, taj osećaj mi/nam je, od početka, "usadio" vlasnik firme. Zašto je to tako? Možda smo mi zaposleni blesavi, ko zna, ali je zaista tako, na žalost.
(Smuleco, 14. decembar 2017 09:44)

Usadio vam? Ma nije vam on nista usadio, usadili ste sami sebi, bojeci se da ne izgubite posao. Zna on to, i na tu kartu igra. To sto ti radis je nista drugo do dobrovoljno pristajanje na robovanje. I ja radim za jednu stranu firmu, jer zivim u inostranstvu, ali me ni malo ne grize savest jer godisnje uzivam u 34 dana odmora. Ni moj poslodavac ne ocekujeod to od mene. On me cak svake godine u Decembru, podseca da treba da mu dam plan kako planiram odmor sledece godine. Nego Smuleco, mogao bi ti da "skocis" do Japana, mozda bi tamo zaradjivao jos vise nego u BG, a i savest bi te mozda jos vise grizla sto koristis ono sto ti pripada.

Zasto bi nekoga grizla savest jer ide na godisnji odmor? Jel ume neko da mi objasni sta je tu lose?

Koliko ja znam godisnji odmor i sluzi da bi se radnici odmorili od posla, osvezili i uzivali u plodovima svog rada.

Radim već više godina u predstavništvu inostrane firme, u Beogradu. Imam solidnu poziciju i reputaciju. Pa ipak, verovali, ili ne, osećam grižu savesti kada god koristim godišnji odmor. Jer, taj osećaj mi/nam je, od početka, "usadio" vlasnik firme. Zašto je to tako? Možda smo mi zaposleni blesavi, ko zna, ali je zaista tako, na žalost.

Cuo sam za te godisnje odmore ali ih nikad nisam iskusio.

Sta vam to treba u zivotu.... Uzivajte malo...Sta je uopste smisao zivota na ovoj planeti...

Njih od detinstva kroz skolu uce zajednici, pripadnosti kolektivu i zrtvovanju za kolege/saradnike/narod. Kod njih je kolektivizam nacin razmisljanja, na zapadu individualizam a kod nas parola snadji se.

U Kini je jos gore i tu prakticno ne postoji godisnji odmor,a to znaju nasi ljudi koji kod njih rade. Najbolji prostor za zivot u svakom pogledu pa i u tom je Evropa.

@Nemačka,zemlja dembelija:
Nisi dobro čitao moj komentar, jer da jesi, citiraću, rekao sam:" ..možda smo mi zaposleni blesavi..". Pa, možda sam blesav, zar ne?
Znači, sam sam/sami smo krivi, što smo podlegli "psihološkoj igri" vlasnika firme, da osećamo grižu savesti, za nešto, što nam po ugovoru pripada. Ali, tako je.:(
Strah od gubitka dobro plaćenog posla? Čudno? U Srbistanu? Iz perspektive Nemačke, možda ti je čudno, ali gle čuda, ovde itekako postoji taj strah. Jer, ako izgubiš posao, jako teško ćeš, čak i ako imaš dobar CV, preporuke i iskustvo, da dobiješ adekvatan posao zbkg male ponude, ali često, i zbog toga, što si "prekvalifikovan" za neku poziciju. "Skup" si, da bi te neko primio, i ne želi, ili ne može da ti da , adekvatnu
platu. Lako je posmatrati situaciju ovde, iz Nemačke..
E, sada, što nisam otišao odavde na vreme, kada sam mogao, a mogao sam, to je već druga tema, o kojoj razmišljam, kada pravim, u ovim godinama, "bilanse".

Kad bi se japanci ugledali na mog sina ma ni jedan dan ne bi radili.

gledate njih. Drugi univerzum...

To vam je kapitalizam jedan totalitaran sistem, gde se jedni bogate tj. iskorišćavaju rad drugih da bi se obogatili.
Sad Japan je posbeno zastranio u tom sistemu, natalitet im je užas i kupuju sex lutke i sl.
Plaše se odmora a godišnje se 2000 njih ubije na poslu, mnogi rade i po 90h nedeljno. Nekad su bili samuraju a danas totalno suprotnost i to je dokaz koliko jedna nacija može da skrene sa pravog puta.

bravo japanci!

Veoma tesko ce srpski ili evropski mozak moci da "svari" ono sto se mota po glavama Japanaca i, generalno, svih ljudi zute rase. Ono sto je kod nas odmor i hedonizam kod njih su rad i uzdrzavanje u svemu. Nema vece bede, nema veceg poroka nego nista ne raditi. Takvi ljudi se smatraju otpadom. Odanost firmi je duboko usadjena u mentalitet ovih ljudi. Iza toga sledi odanost drzavi, svojoj naciji, svom caru i svojim obicajima. Japanci nemaju nista. Sve uvoze, propuste kroz svoje "zlatne ruke" i potom izvezu. To je narod koji mnogo moze da radi, mnogo da proizvede i sve to uz minimalnu potrosnju. Garantujem da prosecan Japanac manje potrosi od nekog naseg socijalnog slucaja. Za razliku od "amera" koji predstavljaju "Globalne zderonje" Japanci su "Globalni proizvodjaci". Narod, koga obozavam ali, narod medju kojim ne bih mogao da zivim jer im ne bih mogao parirati u bilo kom poslu.

Ma brate, sve su to fanatici.

@smuleco Upravo zbog takvih kao sto si ti, koji se plaše da traže svoja prava, koji pristaju da rade za siću, ne idu na odmor, neplaćeno prekovremeno im je u redu, upravo zato cena naš rada opada i moramo da trpimo samovolju poslodavca.

I dok god trpiš, gazice te. Zašto je teško naći posao? Zbog ljudi koji kao što si ti.

bravo japanci!

Radim već više godina u predstavništvu inostrane firme, u Beogradu. Imam solidnu poziciju i reputaciju. Pa ipak, verovali, ili ne, osećam grižu savesti kada god koristim godišnji odmor. Jer, taj osećaj mi/nam je, od početka, "usadio" vlasnik firme. Zašto je to tako? Možda smo mi zaposleni blesavi, ko zna, ali je zaista tako, na žalost.

gledate njih. Drugi univerzum...

Veoma tesko ce srpski ili evropski mozak moci da "svari" ono sto se mota po glavama Japanaca i, generalno, svih ljudi zute rase. Ono sto je kod nas odmor i hedonizam kod njih su rad i uzdrzavanje u svemu. Nema vece bede, nema veceg poroka nego nista ne raditi. Takvi ljudi se smatraju otpadom. Odanost firmi je duboko usadjena u mentalitet ovih ljudi. Iza toga sledi odanost drzavi, svojoj naciji, svom caru i svojim obicajima. Japanci nemaju nista. Sve uvoze, propuste kroz svoje "zlatne ruke" i potom izvezu. To je narod koji mnogo moze da radi, mnogo da proizvede i sve to uz minimalnu potrosnju. Garantujem da prosecan Japanac manje potrosi od nekog naseg socijalnog slucaja. Za razliku od "amera" koji predstavljaju "Globalne zderonje" Japanci su "Globalni proizvodjaci". Narod, koga obozavam ali, narod medju kojim ne bih mogao da zivim jer im ne bih mogao parirati u bilo kom poslu.

Koliko mentol moras da budes da sve podredis poslu, da ti ceo zivot prodje u poslu radeci za nekog. Ja ne mogu da razumem te ljude.

Japanski radnici kažu da izbegavaju godišnji odmor zbog različitih razloga, uključujući "nedostatak radnika", ali i solidarnost sa kolegama. Takođe, 33 odsto japanskih ispitanika kaže da "ne zna" da li bi njihovi poslodavci odobrili odmor.
Njihovi susedi u Južnoj Koreji i Singapuru su na drugom i trećem mestu sa 61, odnosno 35 odsto.
Japan je, inače, poznat po intenzivnim radnim navikama. Svake godine stotine ljudi se ubije ili umre od moždanog ili srčanog udara usled preopterećenja na poslu.

A kad krenu u rat, onda su spremni na nevidjena zverstva, mozda bas zbog toga, jer su takvi kakvi su. Nista im sveto nije, cak ni deca. Samo iz Kine su oko 5 miliona dece oteli, odveli u Japan i na njima vrsili medicinske eksperimente. Imaju to nesto u sebi sto i Nemci imaju, da misle da su visa rasa, da su tu da bi vladali drugima.

Dzaba im dobar standard kad malo uzivaju u zivotu. Zapadna EU je mnogo bolja po tom pitanju.

Cuo sam za te godisnje odmore ali ih nikad nisam iskusio.

Cuj Italija, Spanija, Meksiko... Ocigledno nisu vrsili istrazivanjana Balkanu..

Sta vam to treba u zivotu.... Uzivajte malo...Sta je uopste smisao zivota na ovoj planeti...

@smuleco Upravo zbog takvih kao sto si ti, koji se plaše da traže svoja prava, koji pristaju da rade za siću, ne idu na odmor, neplaćeno prekovremeno im je u redu, upravo zato cena naš rada opada i moramo da trpimo samovolju poslodavca.

I dok god trpiš, gazice te. Zašto je teško naći posao? Zbog ljudi koji kao što si ti.

Zasto bi nekoga grizla savest jer ide na godisnji odmor? Jel ume neko da mi objasni sta je tu lose?

Koliko ja znam godisnji odmor i sluzi da bi se radnici odmorili od posla, osvezili i uzivali u plodovima svog rada.

Radim već više godina u predstavništvu inostrane firme, u Beogradu. Imam solidnu poziciju i reputaciju. Pa ipak, verovali, ili ne, osećam grižu savesti kada god koristim godišnji odmor. Jer, taj osećaj mi/nam je, od početka, "usadio" vlasnik firme. Zašto je to tako? Možda smo mi zaposleni blesavi, ko zna, ali je zaista tako, na žalost.
(Smuleco, 14. decembar 2017 09:44)

Usadio vam? Ma nije vam on nista usadio, usadili ste sami sebi, bojeci se da ne izgubite posao. Zna on to, i na tu kartu igra. To sto ti radis je nista drugo do dobrovoljno pristajanje na robovanje. I ja radim za jednu stranu firmu, jer zivim u inostranstvu, ali me ni malo ne grize savest jer godisnje uzivam u 34 dana odmora. Ni moj poslodavac ne ocekujeod to od mene. On me cak svake godine u Decembru, podseca da treba da mu dam plan kako planiram odmor sledece godine. Nego Smuleco, mogao bi ti da "skocis" do Japana, mozda bi tamo zaradjivao jos vise nego u BG, a i savest bi te mozda jos vise grizla sto koristis ono sto ti pripada.

Putovali japanac i crnogorac brodom zajedno. U jednom trenutku brod krene da tone i japanc skoci sav ushicen "Sta cemo da radimo, sta cemo da radimo?" tek ce crnogorav "Vidi ga ovaj, samo bi nesto da radi" hahahaha

To vam je kapitalizam jedan totalitaran sistem, gde se jedni bogate tj. iskorišćavaju rad drugih da bi se obogatili.
Sad Japan je posbeno zastranio u tom sistemu, natalitet im je užas i kupuju sex lutke i sl.
Plaše se odmora a godišnje se 2000 njih ubije na poslu, mnogi rade i po 90h nedeljno. Nekad su bili samuraju a danas totalno suprotnost i to je dokaz koliko jedna nacija može da skrene sa pravog puta.

@Nemačka,zemlja dembelija:
Nisi dobro čitao moj komentar, jer da jesi, citiraću, rekao sam:" ..možda smo mi zaposleni blesavi..". Pa, možda sam blesav, zar ne?
Znači, sam sam/sami smo krivi, što smo podlegli "psihološkoj igri" vlasnika firme, da osećamo grižu savesti, za nešto, što nam po ugovoru pripada. Ali, tako je.:(
Strah od gubitka dobro plaćenog posla? Čudno? U Srbistanu? Iz perspektive Nemačke, možda ti je čudno, ali gle čuda, ovde itekako postoji taj strah. Jer, ako izgubiš posao, jako teško ćeš, čak i ako imaš dobar CV, preporuke i iskustvo, da dobiješ adekvatan posao zbkg male ponude, ali često, i zbog toga, što si "prekvalifikovan" za neku poziciju. "Skup" si, da bi te neko primio, i ne želi, ili ne može da ti da , adekvatnu
platu. Lako je posmatrati situaciju ovde, iz Nemačke..
E, sada, što nisam otišao odavde na vreme, kada sam mogao, a mogao sam, to je već druga tema, o kojoj razmišljam, kada pravim, u ovim godinama, "bilanse".

Kad bi se japanci ugledali na mog sina ma ni jedan dan ne bi radili.

U Kini je jos gore i tu prakticno ne postoji godisnji odmor,a to znaju nasi ljudi koji kod njih rade. Najbolji prostor za zivot u svakom pogledu pa i u tom je Evropa.

Njih od detinstva kroz skolu uce zajednici, pripadnosti kolektivu i zrtvovanju za kolege/saradnike/narod. Kod njih je kolektivizam nacin razmisljanja, na zapadu individualizam a kod nas parola snadji se.

Ma brate, sve su to fanatici.