Najčudnije reči koje su lekari čuli od pacijenata na samrti

Teca mog prijatelja je umirao od raka i zadnje reci su mu bile: "Aj' zdravo, otisao sam..."

Otac jednog mog drugog prijatelja je umirao sklopljenih ociju. Odjednom mu se lice razvuklo u osmeh i rekao je okupljenima: "Ej, malopre sam bio gore! Svi su tamo! Predivno je!" Nekoliko trenutaka kasnije prestao je da dise.

Odavno je poznato u nasem narodu da pred smrt vide svoje bliznje ili ljude koje su dobro poznavali, a preminuli su pre njih. Neki cak kazu da svi bliznji dodju pored samrtnicke postelje da bi ga poveli sa sobom. Licno sam imao takvo iskustvo sa svojim bliznjim. Pokojna supruga pre smrti pricala je sa mojom majkom koja je preminula 7 god.pre nje, a na samrti me je pitala zasto sedi onaj na lusteru. Znao sam da ce ubrzo izdahnuti. Umrla je posle pola sata.

Normalno da imaju halucinacije, oslabađa se velika količina DMT, a mnogi od njih su i često na jakim analgeticima ili sedativima.

Kako je tuzna smrt djecaka i kako je tuzno sto je otisao u strahu da ce se majka ljutiti na njega! Kako je samo tuzno toj majci koja zna da dijete nije otislo s mislju da je voljeno, vec u strahu zbog tako trivijalne stvari! Kako nas ovakve stvari natjeraju da razmisljamo o tome kako nebitnim stvarima pridajemo ogromnu vrijednost i znacaj, dok za stvarno bitne stvari podrazumjevamo da se znaju! Svojoj djeci svaki dan nebrojeno puta pokazem i kazem da ih volim i opet se stalno pitam da li su oni toga svjesni. Beskrajno me je rastuzila ova prica. Mislim da bi me smrt djeteta ubila, ali s ovom ili ovakvom recenicom tek ne bih mogla da zivim ni sekund. Citav odnos, sva ljubav, strijepnja, briga, sva sreca, osmijesi, zagrljaji, poljupci, sve je nestalo u strahu zbog odjece. A ta jadna majka bi dala svoj zivot za samo jos jedan njegov osmjeh.

Kada sam se pomirio sa time da će moj otac umreti otišao sam u bolnicu i doslovce mu rekao "Tata ajmo mi kući da umremo" kao da je to jedva čekao i potpuno smireno je rekao da je baš to i on hteo da predloži.
Pitao sa doktora koliko misli da imamo vremena dok ne umre, rekao mi je mesec dva. To sam pitao da bih se spremio i preselio kod oca da bih svo vreme bio uz njega.
Moj otac je bio ponosan čovek i nikako nije mogao da se pomiri s tim da ga ja vidim golog, kupam i menjam mu pelene to mu je padalo teže od same smrti.
Kada smo stigli kući okupao sam ga i promenio pelene. Tada mi je potpuno svestan rekao "ja više neću jesti hranu ni piti vodu, pa guramo dokle telo izdrži neće biti duže od par dana" tim načinom je hteo sebi skrati muke. Bio je svestan i pričali smo taj dan, pitao sam ga da li je možda nekome dužan ili je nekog za života uvredio da li nekome želi nešto da oprosti i slično-rekao je samo "ne nikom ništa potpuno sam spokojan" za mene je imao jednu poruku, molbu lične prirode sve to sam mu obećao i bio je potpuno zadovoljan. Sutra dan popodne je zaspao, spavao je ceo jedan dan i noć - mislim da to nije bilo spavanje već neka vrsta kome i tako u snu je i umro. Tokom tog spavanja sedeo sam pored njega i jasno čuo da spominje svog pokojnog brata i pokojnu suprugu-moju majku. Pokušao sam da ga probudim i glasno sam ga pitao da li ih možda vidi jesu možda došli po njega ali nije se budio to je izgovorio u snu, koji sat posle toga je i umro, samo sam primetio da je prestalo disanje i napravio je jednu grimasu na licu nešto kao iznenadna bol.
I dan danas se čudim kako je tako hrabro i dostojanstvo potpuno svestan dočekao smrt.

ovo sa ljudima u sobi jezivo bas

Bivsa devojka je "umrla" na kratko u Sr.Kamenici i pricala mi je kako je "potonula u srce" a zatim je "videla" kako je lekari reanimiraju. Za to vreme se osecala bozanstveno spokojno i mirno. U momentu kada je videla kako lekari ubrizgavaju nesto u krv osetila je kako je "srce vuce na gore" i ponovo se "vratila u telo". Prva misao joj je bila: "Oh ne, zar opet?". Od tog dana, zivotna filozofija joj vise nije bila da ima, da se pokazuje i da se hvali nego je uzela da cita, saznaje i uci.

Za coveka u crnom: ovo je cesta tema, i vidjaju ih i zivi i zdravi ljudi. Zovu ih "shadow people".

Ovaj sa hrastom je trol svih trolova.

Jedan vic na temu članka-razgovaraju Mujo i Haso kako li je na onom svetu i dogovore se ko prvi umre, da se vrati posle izvesnog vremena i ispriča jednu dobru i jednu losu vest. Umre Mujo, ode na onaj svet i vraća se posle mesec dana. Upita ga Haso-"deder Mujo ispričaj mi prvo lepu vest"
-A jarane moj, fudbal se igra svaki dan.
-Ispricaj mi sada losu vest.
-A jarane moj, igraš u nedelju.

najjaci je ovaj sto je ljut do kraja :)

Najjace je iz Otpisanih. Recite Prletu da mi duguje kantu masti i dzak brasna.

Kažu da je moj pradeda koji je ležao danima, ustao, umio se, obrijao, doterao, obukao i obuo, seo za sto, tražio rakiju, rekao "živeli" i popio je veoma polako držeći prababu za ruku. Ništa više nije pričao, prababa je nemo plakala a ostali koji su ga pitali bilo šta nisu dobili odgovor. I vratio se u krevet onako obučen i obuven - legao i umro tog trenutka. Solunac...

ne treba se plasiti, smrt je isto kao i rodjenje, samo obrnuto. pre rodjenja isto nismo postojali kao sto necemo ni posle smrti. razlika je samo u tome sto smo umiranja svesni jer se mozak razvio, a kod rodjenja smo tabula raza

@Ljudi na samrti cesto vide u sobi umrlu rodbinu. Oni dolaze da ga odvedu na onaj svet.
(Sr, 30. maj 2017 10:02)


Ne da bog da je istina?? jer, ako mi dodju bivše djevojke, ljubavnice i žene, pored rodbine,, pa krene upoznavanje i ko je ko, kakva ludnica i haos će da nastane!!? neće mi dati ni da umrem, ili će me mrtva udaviti !!?? :-D

Decakova prica je dokaz da je sve onako kako dozivljavas u zivotu i kakvu svest izgradis! Ako ste bili u sumi izgubljeni kao beba, tamo odrastete medju simpanzama, zmijama i ostalim zverima, onda bi na samrti videli majmuna ili nekog slona, odnosno bice prema kome ste imali najvise straho-postovanja. Sigurno ne biste videli Isusa! Nas indoktriniraju za zivota pa kad umiremo svi vidimo isto... Koliko vam je dusa pozitivna, u tom pravcu ce ici i vase podsvesne misli na kvantnom nivou. Ako si los, sam znas da si los i sam sebe stavljas gde ti je i mesto. Kada ljudi umiru, mozak podize brzinu rada vise broja puta pa u tom trenutku sve vazne i nevazne stvari i informacije bivaju procesuirane, sortirane i donosi se zakljucak. Taj trenutak odredjuje vas dalji put duse. Ljudi koji su imali takav sok, tojest bili na samrti, taj trenutak svakog preobrati ako je bio los covek, a od dobrog napravi jos boljeg. Bezbroj je klipova na netu ljudi koji su od serijskih ubica postali ljudi koji se kaju, placu, mole se i traze spasenje i oprostaj. Sve je to iz razloga tih nekoliko sekundi sazimanja i svesnosti na vecem nivou. Fenomen povecanog rada mozga u trenutku samrti jos nije objasnjen.

Za coveka u crnom: ovo je cesta tema, i vidjaju ih i zivi i zdravi ljudi. Zovu ih "shadow people".
(Pyrex, 30. maj 2017 08:00)

Da, isto ko i deda mraza, a sve u produkciji Holivuda.

ova dva decaka sa teskim opekotinama.....mnogo tuzna prica!!

Hoću da me pamte kao Šredera.

moj je deda preminuo sa "ovim ljudi u sobi."

ima ovde posla koje ne shvacamo. druga dimenzija.

Normalno da imaju halucinacije, oslabađa se velika količina DMT, a mnogi od njih su i često na jakim analgeticima ili sedativima.
(bravo za crvenu i sendvič, 29. maj 2017)
A jel normalno da sve halucinacije imaju istu tematiku.

Moj komšija u selu je pred samrt pričao sa mojim pradedom koji je umro 5 godina pre njega. Moja prababa je pak pred smrt samo tiho gledala po ćoškovima sobe gde je boravila. Dok recimo meni deda i baba pričaju za jednog čoveka iz sela da je ustajući iz kreveta samo rekao svojoj supruzi "Ženo ja ću da umrem" i čovek je u isti tren preminuo. Čudni su putevi Gospodnji, što se kaže.

"I'm Going Away Tonight"
James Brown

Predlazem da svi iskopiramo ovoga sa telom pored hrasta. Cisto da malo zamajavamo pandure.

Objasnite pacijente koji su tokom kliničke smrti tačno videli odozgo šta se sve događalo tokom intervencije i detaljno to kasnije prepričali. To je najčešći slučaj i nikakvom hipoksijom se ne može objasniti.

Odavno je poznato u nasem narodu da pred smrt vide svoje bliznje ili ljude koje su dobro poznavali, a preminuli su pre njih. Neki cak kazu da svi bliznji dodju pored samrtnicke postelje da bi ga poveli sa sobom. Licno sam imao takvo iskustvo sa svojim bliznjim. Pokojna supruga pre smrti pricala je sa mojom majkom koja je preminula 7 god.pre nje, a na samrti me je pitala zasto sedi onaj na lusteru. Znao sam da ce ubrzo izdahnuti. Umrla je posle pola sata.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Dagon, 29. maj 2017 22:27)

Искрено, много бих волео да нисам прочитао овај текст као и коментаре!
Више не знам шта да мислим!

I moj cale i moj deda su pred smrt vidjali neku decu, devojcice. Obojica. A deda je video i 60(??) ljudi koji su se skupili zbog njega. Cak mi se i hvalio zbog toga i dan dva kasnije je otisao.

Ja kad sam se probudio iz tromjesečne kome kažu mi da sam u tančine opisao kako su me moj prijatelj iz djetinjstva i njegov otac pokušali ubiti, ja se toga uopće ne sjećam!

Sta ako mi haluciniramo a oni konacno vide?

Ljudi na samrti cesto vide u sobi umrlu rodbinu. Oni dolaze da ga odvedu na onaj svet.

Za mene je smrt najstrašnija stvar na svetu i još me niko ne može ubediti u suprotno iako se nadam...Sve i kad bi me negde tamo čekali med i mleko, raj, i svi dragi pokojnici, sad kada bi mi se nešto desio, morao bih da napustim svoju malu decu, ženu, širu porodicu... a to je za mene dovoljno strašno

Kako je tuzna smrt djecaka i kako je tuzno sto je otisao u strahu da ce se majka ljutiti na njega! Kako je samo tuzno toj majci koja zna da dijete nije otislo s mislju da je voljeno, vec u strahu zbog tako trivijalne stvari! Kako nas ovakve stvari natjeraju da razmisljamo o tome kako nebitnim stvarima pridajemo ogromnu vrijednost i znacaj, dok za stvarno bitne stvari podrazumjevamo da se znaju! Svojoj djeci svaki dan nebrojeno puta pokazem i kazem da ih volim i opet se stalno pitam da li su oni toga svjesni. Beskrajno me je rastuzila ova prica. Mislim da bi me smrt djeteta ubila, ali s ovom ili ovakvom recenicom tek ne bih mogla da zivim ni sekund. Citav odnos, sva ljubav, strijepnja, briga, sva sreca, osmijesi, zagrljaji, poljupci, sve je nestalo u strahu zbog odjece. A ta jadna majka bi dala svoj zivot za samo jos jedan njegov osmjeh.
(zena-zmaj, 30. maj 2017 11:16)

TUŽNA PRIČA, MOJE MIŠLJENJE JE DA NIJE DETE OTISLO SA MIŠLJU DA NIJE VOLJENO. VEĆ JE POKAZALO EMOCIJU PREMA SVOJOJ MAJKI POŠTOVANJA. ONA GA SIGURNO NAJVIŠE VOLI KAO I SVAKA NORMALNA MAJKA SVOJE DETE. TO SAMO JE POKAZALO KOLIKO JE DETE BIĆE NEVINO, NEISKVARENO I FASCINANTNO. ON SE VIŠE BRINUO ZA ODEĆU NEGO ZA SVOJE POVREDE I ŽIVOT JER NIJE SEBIČAN.

"Stariji čovek leži u samrtnoj, bolesničkoj postelji. U polumraku sobe, čuje se samo pištanje bolničkih aparata. Starca iz dremeža prenu neka graja ljudi. Soba se ispuni svetlošću. Deca, odrasli, smeju se, pricaju, stoje pored njegovog kreveta. Starac, pomalo uplasen i zbunjen prozbori:
- Ko ste vi?
- Mi smo tvoja deca, unuci, praunuci. Mi smo tvoje želje, tvoji snovi. Mi smo sve ono što si hteo da imaš u životu a nisi u tome uspeo. - reče mu jedan muškarac iz mase.
Starac bolno uzdahnu te opet reče:
- Deco moja! Srećan sam i tužan u istom trenutku. Srećan; jer ste došli da me ispratite na ovo zadnje putovanje. A tužan; jer sam vas sve razočarao...
- Nismo mi došli da te ispratimo, deko. - reče devojčica koja je do pre nekoliko trenutaka veselo skakutala oko kreveta. Mi smo došli da umremo sa tobom!"

Ovaj sa telom u sumi je sigureno neki za..bant, a ovaj ljut do kraja je najveci car od svih. Nije to ljut do kraja, nego dosledan. Zbog cega bi neko u poslednjim trenucima trazio veru, kad mu nikad nije bila potrebna? Nisu mi jasni oni koji se toliko utronjaju na kraju da se polome iduci u crkve i na slicna mesta. Ono sto mi nije jasno je, čega se toliko plaše?

Lično mislim da je pristup koji ljudi imaju prema svom kraju potpuno pogresan. Mislim da je priroda uredila da ne kraju dodje depresija, da bi umiruci prizeljkivao smrt kao olaksanje i da bi se pripremio za smrt. Davanje antidepresiva terminalnim pacijentrima je po meni stetno i cak surovo i nehumano. Sta ce im? Da budu veseli kad umiru? Priroda ne radi slucajno te stvari, nego postoji razlog. Umiruci i treba da budu tuzni i depresivni, i onda treba da smrt docekaju kao izlaz, sa smeškom, tome sluzi depresija kod umirucih.

@kaokao. Otac mi je umro prosle godine i par dana prije smrti dok je lezao u bolnickom krevetu pokazuje mi rukom na covjeka u crnom kako stoji u sobi i igra se sa psom (covjek je bio mentalno potpuno zdrav). Mislio sam da je to od jakih lijekova kako su mi doktori rekli, a po njihovom tad nije bio ni zivotno ugrozen. Par dana nakon toga stanje mu se jako pogorsalo i umro je. To sa crnim covjekom sam zaguglao na internetu i ostao sam u soku koliko ljudi je napisalo da im se isto desilo sa bliznjima. Prema nekim znanstvenicima proces umiranja je vec zapoceo kad im se pocnu prividjati ljudi. Slobodno zaguglajte pa sami provjerite. Pozdrav

Moja baka je pred smrt rekla da joj dolazi pokojni brat i zove je da podje s njim. Inače, bila je pri zdravom razumu pred smrt.
Neznas sta da misliš.

Ovi sto su pod lekovima imaju halucinacije, ovi sto umiru od kardiovaskularnih incidenata nemaju, jedan deda je u trku do hitne samo uspeo da opsuje pre nego sto je pomodrio, a drugi koji je isto imao nesto iz spektra kardiovaskularnih napada (doktor ga je poslusao i rekao da je blizu kraj) je zmureo i cekao, otvorio jedno oko, pogledao sve oko sebe, zatvorio i kraj..

Moj pokojni otac je danima pre smrti pricao sa raznim pokojnicima,odnosno vidjao ih je(majku,rodbinu,komsije)ali je bio svestan.

Nedavno sam cuo pricu o dedi (kog zna moj poznanik) koji kad je umirao pre nekolko godina je poceo da bunca i izgovorio:
"Ajde kolji ga, sta ne mozes! Kolji ga! Eto, vidis da nije nista strasno..."

Moja baba je pricala kako je "bila umrla" od neke epidemije kad joj je bilo oko 18 godina. Kaze da su dosla po nju dvojica sa dugim bradama i negde je odveli. Tamo je bilo mnogo lepo, sedela je kod neke vatre a okolo se igralo mnogo dece. Nako nekog vremena su ponovo dosli po nju i "vratili je". Pored nje je bila zapaljena sveca i svi su plakali.

Normalno da imaju halucinacije, oslabađa se velika količina DMT, a mnogi od njih su i često na jakim analgeticima ili sedativima.
(bravo za crvenu i sendvič, 29. maj 2017 22:06)


Halucinacije ne postoje. Sve sto moze da se vidi realno je. Mozak u budnom stanju blokira sve te stvari, ali u odredjenim altetivnim stanjima i pod dejstvom nekih narkotika filteri popustaju. Pogledajte TED govor "My stroke of insight" o zeni neurohirurgu koja je imala mozdani udar i njene zakljucke povodom toga. "Halucinacije" koje su joj se desavale su realne.

Treba istaci da na redditu svako moze da napise sta god hoce, tako da je verodostojnost upitna.

Moja prababa je u 90-toj godini, u svojoj sobi umrla mirnom prirodnom smrcu, a posledne sto je rekla je da upada u tamni bunar.

Moj deda je zbog morfijuma pred smrt sanjao crtane filmove. A baba u snu.

a ciciban?

srbija je najbogatija zemlja u evropi

Moj pokojni otac je takodje nekoliko dana prije smrti pricao sa svojom pokojnom majkom, bratom i ocem, kada sam ga upitao gdje su oni rekao je, pa eto sjede tu u sobi, najezio sam se sav.

Мој деда је дан пред смрт разговарао са две жене, једна је била његова мајка, а другу није препознао. Када је питао мајку ко је то, она му је рекла: "Зар не препознајеш своју сестру"? Иначе, сестру никада није упознао, јер је умрла као беба, а он није био рођен. Рекле су му да су дошле по њега. Иначе је човек био ментално здрав.

@Rade - depersonalizacija, eto sta je. To dozivljavaju i zivi ljudi s nekim laksim psihickim poremecajima. Ljudi dozivljavaju otudjenje ili od dijela tijela, ili od citavog tijela - te se centar svijesti pomijera izvan. Takav je dozivljaj. Neurolozi, istrazivaci na tu temu, su uspjeli provocirati magnetnim poljem slicne pojave - od onih koje osjecaju epilepticari prije napada (prisustvo neke natprirodne sile u blizini), pa do ovog da izlazis iz tijela i posmatras spolja stvari. Zasto bi to uostalom cudilo? Mozdak moze transformisati percepciju, ocigledno. Kao i kad spavamo, pa vidimo nesto sto navodno nismo nikad vidjeli. Mnogi ljudi kazu "ja planetu Zemlju nikad nisam vidio iz svemira, a sanjao sam je" :D Tako i ovo, covjek vjerovatno u tom stanju na neki nacin i dalje cuje, osjeca, percipira, i to sve izmjesti izvan sebe i dopuni vizuelnom halucinacijom.

"Drino, je**m ti!"

@ Liga Sampiona
jeste posto od ranog detinjstva slusamo svi slicne price, bajke i mitove. Kosac je uvek prilika u crnom uz neke razlike po regijama. Svi se isto nadaju da ce ih docekati neko kada preminu(po mogucstvu neko voljen ili neka visa sila).

@zlackB
Jeste objasnjen. Za sve je kriv molekul duse ili NN dimetil triptamin

(Liga šampiona, 30. maj 2017 11:05)

Kao što možeš da pročitaš u tesktu - nemaju istu temu

Znam ko će doći po mene.I to mi je dovoljno da budem spokojna.

Meni je supruga pricala da nekoliko dana pre smrti njenog oca je posecivala neka Bozanstvena devojka plave kose i svaki put kad bi je video on bu bio razdragan i nasmejan . Ona se pojavljivala pored jednog drveta ispred kuce i on bi stalno gledao u tom pravcu kad bi mu se pojavila razdragan i nasmejan. Inace on je za zivota volio mnogo da brine o mackama lutalicama , kad sd upokojio sutradan u dvoristu se pojavilo mnostvo macaka koje su mirno sedele. Inace njegov kucni macak nakon upokojenja nije se odvajao od njegovih stvari. Mojoj supruzi se javio u snu nakon 8 mesevi rekavsi " ne brini se nista ja sam sretan !



Pozdrav

ahahaha, pitajte mene ja radim u Gerontoloskom centru! Sve je istina, vide ljude, vide svoju decu i svoje roditelje. A za nekog ispod ko je napisao da to nisu halucinacije nego realnost neka se pozabavi definicjijom halucinacije. To je realnost za osobu koja halucinira. Put do smrti moze biti strasan ali sama smrt nije, samo treba razmisliti da joj se ne moze pobeci (niti bi trebalo!)

trebalo bi to pitati popove,ako iko,oni znaju;)

Strasno,neki se ne promene cak ni na samrti.

Deda mi je umro tako reci od starosti, posle 2 sloga. Doktor nas je sve pozvao da ga vidimo poslednji put, jer su mu bubrezi otkazali. Samo je rekao: "Odoh ja, deco. Vida me trazi". Vida je bila moja baba koja je umrla nekoliko meseci ranije. Na samrti se bojala da ce se "baba" (tako je njena generacija zvala oca) ljutiti jer se kasno vratila kuci. Mislim da bi poslednje reci pacijenata trebale da budu predmet lekarske tajne, kao i sve u odnosu doktor-pacijent.

(3210, 30. maj 2017 14:06)
Mogu se ovde zakleti da se slicno desilo i sa mojim pokojnim ocem! Sestra je bila uz njega, usled zastoja celog organizma pao je u jednu vrstu kome, gde je na jasan glas dozivao i razgovarao sa pokojnim sestrama, bratom, i njegovom pokojnom majkom, mojom babom, na par sati pred smrt. Ja sam religiozan i duboko verujem u besmrtnost duše, i apsolutno sam uveren u to. Ne zameram onima koji drugacije razmisljaju...

JAO!

Privatno poznajem neke veoma cenjene patologe koji se bave sudskom medicinom. Uopste nemaju dilemu da je fizicka smrt samo promena forme...

Toliko me fascinira ova tema da se pitam da li sam normalan.

Moja baka je 1993 lezala u bolnici u Osijeku i pred smrt je rekla mami kako "je juce bio parastos (za nekoga) i bio je pravoslavni svestenik, bas je lepo pevao". I mama je pokusala umiriti, da ne prica glasno (ratno vreme u Hrvatskoj), ali ona je bila uporna - da da, bio je svestenik, sa dugom bradom. Mama misli da se setila necega iz detinjstva....

@3210 Otac ti je bio ljudina!

bizarno. prvo im nakljukas lekove u vec urusen organizam i um, pa posle trazis znacenja u buncanju - kao da im samrt vec nije dovoljan stres.

Za 3210
Oprosti, greskom minus.

za mog djeda su "dosli svatovi", umro je nekoliko sati kasnije

@3210 Otac ti je bio ljudina!
(jao, 30. maj 2017 15:48)

Hvala puno

@Dusan R, Čoveče dete je umrlo u strahu, plašeći se majke, a ne tražeći njen zagrljaj ili bilo šta slično! Zar ne vidiš koliko je to pogrešno i strašno na više nivoa!? Zar ne vidiš da je moglo u miru da umre a ne u strahu i da mu je taj mir majka oduzela svojim ponašanjem, vaspitanjem, nazorima?
Ne znam kako ovo drugačije da ti kažem , ali mislim da ne bi bilo loše da popričaš sa nekim psihoterapeutom.

Moj tata je umro prije 8 mjeseci, sam je umrou bolnici nakon teske bolesti u 63oj god. Ne znam kako su mu prosli zadnji sati zivota nazalost. Ali nakon sto je umro prve sedmice ga nisam sanjala,sanjala ga je sestra, govorio joj je da nije umro i pitao zasto smo u crnini, nakon 7 dana sam ga ja pocela sanjati,isti snovi u kojima govori da nije umro,rekao mi je u snu nisam umro i ja njemu na to kazem ali jesi tata,kaze on ne nisam ljudi misle da sam umro ali ustvari nisam. Par puta mi se tako obratio u snu. Vidjela sam ga mrtvog i lice mu je bilo blazeno sa nekim polu osmjehom. Mnogo sam se molila za njegovu dusu, posebno jer nije bio religiozan mnogo,radila sam sve da mu Bog sve grehe oprosti.Onda sam ga prestala sanjati,nakon par mjeseci sam otisla na operaciju,kad su me probudili samo sam rekla o ne ipak sam ovde i operisala sam se,vidjela sam tatu u snu,vodio me za ruku imala sam u snu 10god,setali smo na nekom divnom mjestu ,i onda su me probudili iz anestezije a ja sam bila razocarana. Sta god da je posle,ja cu svakako se truditi da budem bolji covek,vernik,i da zivim po Bozijim pravilima onda nece ni biti straha sta me ceka posle. A i Bog ce se smilovati na tatinu dusu ako sam ja dobra. Ovo je materijalan svet i mi verujemo samo.u ono sto vidimo a to je pogresno, ko zna gde smo bili pre rodjenja mi se ne secamo i ko zna gdje idemo posle smrti ali verujem da idemo.negdje.Inace zivot na zemlji nema smisla ako posle nema nista. Mora biti nesto posle inace nista nema smisla

Pre cetiri godine imao sam tesku saobracajnu nesrecu, ja i moj kolega u kolima. Srce otkazalo, mozak otkazao, dozivim ono sto vi zovete "klinicka smrt".
Dusa mi odvoji od tela. Lebdim iznad mog kreveta i gledam kolegu u krevetu pored, tj njegovu dusu. U tom se otvaraju vrata sobe ali ja ne vidim hodnik vec zaslepljujuce svetlo koje uvlaci mog kolegu unutra. Onako prestrasen lebdim iznad kreveta kad odjednom andjeo izadje iz svetlosti i rece mi da se ne plasim. Pitam ga sta mi je sa kolegom, kaze umro jer je bio gresan. Kazem kako bio je dobar covek, andjeo kaze nije postio praznike i radio na crveno slovo.
Kaze, ali ti si dobar pravoslavac koji posti i ide u crkvu ti ces ziveti. Sutradan se probudim iz kome, doktori ne veruju svojim ocima, kazu ovako nesto se nikada nije desilo.

Evo i par mojih zapazanja na temu smrti u sekciji zivot. :) Elem:

Moja majka mi je jednom pricala kako je neka starija zena u njenom mestu umrla odnosno dozivela klinicku smrt posle koje se vratila medju zive. Ta zena je potom govorila: "ne bojte se, tamo je sve lepo, livade, cvece, deca se smeju i igraju...". Uvek se najezim kad se setim toga.

Smatram da nas mozak vidi samo deo realnost. Zna se da koristimo manje od 10 posto mozga. Vrlo je moguce da mozak ima, kao sto neko lepo rece, filtere za neke stvari. Pod uticajem nekih narkotika, oslobadjanjem supstanci u mozgu pred smrt itd. ti filteri "popustaju" i vidi se veci delovi realnosti.

Sto ce reci, DMT omogucava da mozak vidi vise realnosti, a ne da kreira neke nestvarne slike kako to neki povrsno shvataju. Ima slucajeva klinicke smrti na operacionom stolu da ljudi vide pa potom detaljno opisu tok operacije. To je nemoguce ako su halucinacije samo nestvarne slike.

Svestenici kazu kad neko umre: "za pokoj duse". Pokoj znaci mir. To znaci da dusa/bice covekova tada treba da nadje mir, a ne da luta kao sto to cine demoni koje ljudi vide pred smrt. Pretpostavljam do Drugog Hristovog Dolaska. Biblija otvoreno kaze da nema besmrtne duse. Od momenta potpune mozdane smrti, do momenta Drugog Hristovog Dolaska svi mrtvi su nesvesni. Posle Vaskrsenja bice dobija vecni zivot.

Ja razumem sve koji ovde pise stvari kao sto su:dolazak preminulih u san,klinicka smrt ali moram da im kazem nesto vezano za to.
Vecina ljudi ovde su hriscani,ali niko ne cita Bibliju,ona jednostavno objasnjava ovakve stvari.
Ukratko za veliku vecinu koji je nisu citali:
1)Ne mozete se moliti za preminulu osobu
-U teoriji mozete vi da se molite,ali to nema nikakvog uticaja,kao sto postoji grob za nase telo,tako postoji grob za nas duh.Svako ce dobiti po delima svojim,neko u 1. a neko u 2. vaskrsenju.
2)Preminuli se ne mogu javiti u snovima.
-Obicno ljudi koji nemaju minimalno znanje o teologiji i religiji veruju da im se stvarno javila njihova draga preminula osoba.To je nemoguce,dusa preminulog se nalazi u duhovnom grobu i ne moze se izadji iz njega sve do vaskrsenja.To sto ljudi vidjaju u snovima su demoni,ma koliko lepo im se taj san cinio.Cesto ti snovi guraju ljude u fanatizam.
3)Klinicka smrt-demoni
-Ne postoji klinicka smrt,klinicka smrt moze da se koristi jedino kao termin kada demoni stave coveka u privremeno stanje smrti,prikazuju mu vizije itd...
-----Ovakve stvari kao i prikazivanje demona se desavaju ljudima zbog nemoralnog zivota.Dolazimo do pitanja sta je moral ?Da bi smo to zasnali trebamo citati Bibliju.

Ovaj sa telom u sumi je sigureno neki za..bant, a ovaj ljut do kraja je najveci car od svih. Nije to ljut do kraja, nego dosledan. Zbog cega bi neko u poslednjim trenucima trazio veru, kad mu nikad nije bila potrebna? Nisu mi jasni oni koji se toliko utronjaju na kraju da se polome iduci u crkve i na slicna mesta. Ono sto mi nije jasno je, čega se toliko plaše?

Lično mislim da je pristup koji ljudi imaju prema svom kraju potpuno pogresan. Mislim da je priroda uredila da ne kraju dodje depresija, da bi umiruci prizeljkivao smrt kao olaksanje i da bi se pripremio za smrt. Davanje antidepresiva terminalnim pacijentrima je po meni stetno i cak surovo i nehumano. Sta ce im? Da budu veseli kad umiru? Priroda ne radi slucajno te stvari, nego postoji razlog. Umiruci i treba da budu tuzni i depresivni, i onda treba da smrt docekaju kao izlaz, sa smeškom, tome sluzi depresija kod umirucih.

Decakova prica je dokaz da je sve onako kako dozivljavas u zivotu i kakvu svest izgradis! Ako ste bili u sumi izgubljeni kao beba, tamo odrastete medju simpanzama, zmijama i ostalim zverima, onda bi na samrti videli majmuna ili nekog slona, odnosno bice prema kome ste imali najvise straho-postovanja. Sigurno ne biste videli Isusa! Nas indoktriniraju za zivota pa kad umiremo svi vidimo isto... Koliko vam je dusa pozitivna, u tom pravcu ce ici i vase podsvesne misli na kvantnom nivou. Ako si los, sam znas da si los i sam sebe stavljas gde ti je i mesto. Kada ljudi umiru, mozak podize brzinu rada vise broja puta pa u tom trenutku sve vazne i nevazne stvari i informacije bivaju procesuirane, sortirane i donosi se zakljucak. Taj trenutak odredjuje vas dalji put duse. Ljudi koji su imali takav sok, tojest bili na samrti, taj trenutak svakog preobrati ako je bio los covek, a od dobrog napravi jos boljeg. Bezbroj je klipova na netu ljudi koji su od serijskih ubica postali ljudi koji se kaju, placu, mole se i traze spasenje i oprostaj. Sve je to iz razloga tih nekoliko sekundi sazimanja i svesnosti na vecem nivou. Fenomen povecanog rada mozga u trenutku samrti jos nije objasnjen.

Normalno da imaju halucinacije, oslabađa se velika količina DMT, a mnogi od njih su i često na jakim analgeticima ili sedativima.

trebalo bi to pitati popove,ako iko,oni znaju;)

Normalno da imaju halucinacije, oslabađa se velika količina DMT, a mnogi od njih su i često na jakim analgeticima ili sedativima.
(bravo za crvenu i sendvič, 29. maj 2017)
A jel normalno da sve halucinacije imaju istu tematiku.

najjaci je ovaj sto je ljut do kraja :)

Za coveka u crnom: ovo je cesta tema, i vidjaju ih i zivi i zdravi ljudi. Zovu ih "shadow people".
(Pyrex, 30. maj 2017 08:00)

Da, isto ko i deda mraza, a sve u produkciji Holivuda.

@zlackB
Jeste objasnjen. Za sve je kriv molekul duse ili NN dimetil triptamin

ne treba se plasiti, smrt je isto kao i rodjenje, samo obrnuto. pre rodjenja isto nismo postojali kao sto necemo ni posle smrti. razlika je samo u tome sto smo umiranja svesni jer se mozak razvio, a kod rodjenja smo tabula raza

Za coveka u crnom: ovo je cesta tema, i vidjaju ih i zivi i zdravi ljudi. Zovu ih "shadow people".

Pre cetiri godine imao sam tesku saobracajnu nesrecu, ja i moj kolega u kolima. Srce otkazalo, mozak otkazao, dozivim ono sto vi zovete "klinicka smrt".
Dusa mi odvoji od tela. Lebdim iznad mog kreveta i gledam kolegu u krevetu pored, tj njegovu dusu. U tom se otvaraju vrata sobe ali ja ne vidim hodnik vec zaslepljujuce svetlo koje uvlaci mog kolegu unutra. Onako prestrasen lebdim iznad kreveta kad odjednom andjeo izadje iz svetlosti i rece mi da se ne plasim. Pitam ga sta mi je sa kolegom, kaze umro jer je bio gresan. Kazem kako bio je dobar covek, andjeo kaze nije postio praznike i radio na crveno slovo.
Kaze, ali ti si dobar pravoslavac koji posti i ide u crkvu ti ces ziveti. Sutradan se probudim iz kome, doktori ne veruju svojim ocima, kazu ovako nesto se nikada nije desilo.

Normalno da imaju halucinacije, oslabađa se velika količina DMT, a mnogi od njih su i često na jakim analgeticima ili sedativima.
(bravo za crvenu i sendvič, 29. maj 2017 22:06)


Halucinacije ne postoje. Sve sto moze da se vidi realno je. Mozak u budnom stanju blokira sve te stvari, ali u odredjenim altetivnim stanjima i pod dejstvom nekih narkotika filteri popustaju. Pogledajte TED govor "My stroke of insight" o zeni neurohirurgu koja je imala mozdani udar i njene zakljucke povodom toga. "Halucinacije" koje su joj se desavale su realne.

bizarno. prvo im nakljukas lekove u vec urusen organizam i um, pa posle trazis znacenja u buncanju - kao da im samrt vec nije dovoljan stres.

@Ljudi na samrti cesto vide u sobi umrlu rodbinu. Oni dolaze da ga odvedu na onaj svet.
(Sr, 30. maj 2017 10:02)


Ne da bog da je istina?? jer, ako mi dodju bivše djevojke, ljubavnice i žene, pored rodbine,, pa krene upoznavanje i ko je ko, kakva ludnica i haos će da nastane!!? neće mi dati ni da umrem, ili će me mrtva udaviti !!?? :-D

Teca mog prijatelja je umirao od raka i zadnje reci su mu bile: "Aj' zdravo, otisao sam..."

Otac jednog mog drugog prijatelja je umirao sklopljenih ociju. Odjednom mu se lice razvuklo u osmeh i rekao je okupljenima: "Ej, malopre sam bio gore! Svi su tamo! Predivno je!" Nekoliko trenutaka kasnije prestao je da dise.

Nedavno sam cuo pricu o dedi (kog zna moj poznanik) koji kad je umirao pre nekolko godina je poceo da bunca i izgovorio:
"Ajde kolji ga, sta ne mozes! Kolji ga! Eto, vidis da nije nista strasno..."

Objasnite pacijente koji su tokom kliničke smrti tačno videli odozgo šta se sve događalo tokom intervencije i detaljno to kasnije prepričali. To je najčešći slučaj i nikakvom hipoksijom se ne može objasniti.

ovo sa ljudima u sobi jezivo bas

Kako je tuzna smrt djecaka i kako je tuzno sto je otisao u strahu da ce se majka ljutiti na njega! Kako je samo tuzno toj majci koja zna da dijete nije otislo s mislju da je voljeno, vec u strahu zbog tako trivijalne stvari! Kako nas ovakve stvari natjeraju da razmisljamo o tome kako nebitnim stvarima pridajemo ogromnu vrijednost i znacaj, dok za stvarno bitne stvari podrazumjevamo da se znaju! Svojoj djeci svaki dan nebrojeno puta pokazem i kazem da ih volim i opet se stalno pitam da li su oni toga svjesni. Beskrajno me je rastuzila ova prica. Mislim da bi me smrt djeteta ubila, ali s ovom ili ovakvom recenicom tek ne bih mogla da zivim ni sekund. Citav odnos, sva ljubav, strijepnja, briga, sva sreca, osmijesi, zagrljaji, poljupci, sve je nestalo u strahu zbog odjece. A ta jadna majka bi dala svoj zivot za samo jos jedan njegov osmjeh.

@Rade - depersonalizacija, eto sta je. To dozivljavaju i zivi ljudi s nekim laksim psihickim poremecajima. Ljudi dozivljavaju otudjenje ili od dijela tijela, ili od citavog tijela - te se centar svijesti pomijera izvan. Takav je dozivljaj. Neurolozi, istrazivaci na tu temu, su uspjeli provocirati magnetnim poljem slicne pojave - od onih koje osjecaju epilepticari prije napada (prisustvo neke natprirodne sile u blizini), pa do ovog da izlazis iz tijela i posmatras spolja stvari. Zasto bi to uostalom cudilo? Mozdak moze transformisati percepciju, ocigledno. Kao i kad spavamo, pa vidimo nesto sto navodno nismo nikad vidjeli. Mnogi ljudi kazu "ja planetu Zemlju nikad nisam vidio iz svemira, a sanjao sam je" :D Tako i ovo, covjek vjerovatno u tom stanju na neki nacin i dalje cuje, osjeca, percipira, i to sve izmjesti izvan sebe i dopuni vizuelnom halucinacijom.

Odavno je poznato u nasem narodu da pred smrt vide svoje bliznje ili ljude koje su dobro poznavali, a preminuli su pre njih. Neki cak kazu da svi bliznji dodju pored samrtnicke postelje da bi ga poveli sa sobom. Licno sam imao takvo iskustvo sa svojim bliznjim. Pokojna supruga pre smrti pricala je sa mojom majkom koja je preminula 7 god.pre nje, a na samrti me je pitala zasto sedi onaj na lusteru. Znao sam da ce ubrzo izdahnuti. Umrla je posle pola sata.

srbija je najbogatija zemlja u evropi

Za mene je smrt najstrašnija stvar na svetu i još me niko ne može ubediti u suprotno iako se nadam...Sve i kad bi me negde tamo čekali med i mleko, raj, i svi dragi pokojnici, sad kada bi mi se nešto desio, morao bih da napustim svoju malu decu, ženu, širu porodicu... a to je za mene dovoljno strašno

Predlazem da svi iskopiramo ovoga sa telom pored hrasta. Cisto da malo zamajavamo pandure.

Strasno,neki se ne promene cak ni na samrti.

moj je deda preminuo sa "ovim ljudi u sobi."

ima ovde posla koje ne shvacamo. druga dimenzija.

Odavno je poznato u nasem narodu da pred smrt vide svoje bliznje ili ljude koje su dobro poznavali, a preminuli su pre njih. Neki cak kazu da svi bliznji dodju pored samrtnicke postelje da bi ga poveli sa sobom. Licno sam imao takvo iskustvo sa svojim bliznjim. Pokojna supruga pre smrti pricala je sa mojom majkom koja je preminula 7 god.pre nje, a na samrti me je pitala zasto sedi onaj na lusteru. Znao sam da ce ubrzo izdahnuti. Umrla je posle pola sata.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Dagon, 29. maj 2017 22:27)

Искрено, много бих волео да нисам прочитао овај текст као и коментаре!
Више не знам шта да мислим!

Ljudi na samrti cesto vide u sobi umrlu rodbinu. Oni dolaze da ga odvedu na onaj svet.

a ciciban?

"Stariji čovek leži u samrtnoj, bolesničkoj postelji. U polumraku sobe, čuje se samo pištanje bolničkih aparata. Starca iz dremeža prenu neka graja ljudi. Soba se ispuni svetlošću. Deca, odrasli, smeju se, pricaju, stoje pored njegovog kreveta. Starac, pomalo uplasen i zbunjen prozbori:
- Ko ste vi?
- Mi smo tvoja deca, unuci, praunuci. Mi smo tvoje želje, tvoji snovi. Mi smo sve ono što si hteo da imaš u životu a nisi u tome uspeo. - reče mu jedan muškarac iz mase.
Starac bolno uzdahnu te opet reče:
- Deco moja! Srećan sam i tužan u istom trenutku. Srećan; jer ste došli da me ispratite na ovo zadnje putovanje. A tužan; jer sam vas sve razočarao...
- Nismo mi došli da te ispratimo, deko. - reče devojčica koja je do pre nekoliko trenutaka veselo skakutala oko kreveta. Mi smo došli da umremo sa tobom!"

Kako je tuzna smrt djecaka i kako je tuzno sto je otisao u strahu da ce se majka ljutiti na njega! Kako je samo tuzno toj majci koja zna da dijete nije otislo s mislju da je voljeno, vec u strahu zbog tako trivijalne stvari! Kako nas ovakve stvari natjeraju da razmisljamo o tome kako nebitnim stvarima pridajemo ogromnu vrijednost i znacaj, dok za stvarno bitne stvari podrazumjevamo da se znaju! Svojoj djeci svaki dan nebrojeno puta pokazem i kazem da ih volim i opet se stalno pitam da li su oni toga svjesni. Beskrajno me je rastuzila ova prica. Mislim da bi me smrt djeteta ubila, ali s ovom ili ovakvom recenicom tek ne bih mogla da zivim ni sekund. Citav odnos, sva ljubav, strijepnja, briga, sva sreca, osmijesi, zagrljaji, poljupci, sve je nestalo u strahu zbog odjece. A ta jadna majka bi dala svoj zivot za samo jos jedan njegov osmjeh.
(zena-zmaj, 30. maj 2017 11:16)

TUŽNA PRIČA, MOJE MIŠLJENJE JE DA NIJE DETE OTISLO SA MIŠLJU DA NIJE VOLJENO. VEĆ JE POKAZALO EMOCIJU PREMA SVOJOJ MAJKI POŠTOVANJA. ONA GA SIGURNO NAJVIŠE VOLI KAO I SVAKA NORMALNA MAJKA SVOJE DETE. TO SAMO JE POKAZALO KOLIKO JE DETE BIĆE NEVINO, NEISKVARENO I FASCINANTNO. ON SE VIŠE BRINUO ZA ODEĆU NEGO ZA SVOJE POVREDE I ŽIVOT JER NIJE SEBIČAN.

Hoću da me pamte kao Šredera.

@Dusan R, Čoveče dete je umrlo u strahu, plašeći se majke, a ne tražeći njen zagrljaj ili bilo šta slično! Zar ne vidiš koliko je to pogrešno i strašno na više nivoa!? Zar ne vidiš da je moglo u miru da umre a ne u strahu i da mu je taj mir majka oduzela svojim ponašanjem, vaspitanjem, nazorima?
Ne znam kako ovo drugačije da ti kažem , ali mislim da ne bi bilo loše da popričaš sa nekim psihoterapeutom.

"I'm Going Away Tonight"
James Brown

Bivsa devojka je "umrla" na kratko u Sr.Kamenici i pricala mi je kako je "potonula u srce" a zatim je "videla" kako je lekari reanimiraju. Za to vreme se osecala bozanstveno spokojno i mirno. U momentu kada je videla kako lekari ubrizgavaju nesto u krv osetila je kako je "srce vuce na gore" i ponovo se "vratila u telo". Prva misao joj je bila: "Oh ne, zar opet?". Od tog dana, zivotna filozofija joj vise nije bila da ima, da se pokazuje i da se hvali nego je uzela da cita, saznaje i uci.

Moj komšija u selu je pred samrt pričao sa mojim pradedom koji je umro 5 godina pre njega. Moja prababa je pak pred smrt samo tiho gledala po ćoškovima sobe gde je boravila. Dok recimo meni deda i baba pričaju za jednog čoveka iz sela da je ustajući iz kreveta samo rekao svojoj supruzi "Ženo ja ću da umrem" i čovek je u isti tren preminuo. Čudni su putevi Gospodnji, što se kaže.

Ja razumem sve koji ovde pise stvari kao sto su:dolazak preminulih u san,klinicka smrt ali moram da im kazem nesto vezano za to.
Vecina ljudi ovde su hriscani,ali niko ne cita Bibliju,ona jednostavno objasnjava ovakve stvari.
Ukratko za veliku vecinu koji je nisu citali:
1)Ne mozete se moliti za preminulu osobu
-U teoriji mozete vi da se molite,ali to nema nikakvog uticaja,kao sto postoji grob za nase telo,tako postoji grob za nas duh.Svako ce dobiti po delima svojim,neko u 1. a neko u 2. vaskrsenju.
2)Preminuli se ne mogu javiti u snovima.
-Obicno ljudi koji nemaju minimalno znanje o teologiji i religiji veruju da im se stvarno javila njihova draga preminula osoba.To je nemoguce,dusa preminulog se nalazi u duhovnom grobu i ne moze se izadji iz njega sve do vaskrsenja.To sto ljudi vidjaju u snovima su demoni,ma koliko lepo im se taj san cinio.Cesto ti snovi guraju ljude u fanatizam.
3)Klinicka smrt-demoni
-Ne postoji klinicka smrt,klinicka smrt moze da se koristi jedino kao termin kada demoni stave coveka u privremeno stanje smrti,prikazuju mu vizije itd...
-----Ovakve stvari kao i prikazivanje demona se desavaju ljudima zbog nemoralnog zivota.Dolazimo do pitanja sta je moral ?Da bi smo to zasnali trebamo citati Bibliju.

Ovaj sa hrastom je trol svih trolova.

@ Liga Sampiona
jeste posto od ranog detinjstva slusamo svi slicne price, bajke i mitove. Kosac je uvek prilika u crnom uz neke razlike po regijama. Svi se isto nadaju da ce ih docekati neko kada preminu(po mogucstvu neko voljen ili neka visa sila).

Evo i par mojih zapazanja na temu smrti u sekciji zivot. :) Elem:

Moja majka mi je jednom pricala kako je neka starija zena u njenom mestu umrla odnosno dozivela klinicku smrt posle koje se vratila medju zive. Ta zena je potom govorila: "ne bojte se, tamo je sve lepo, livade, cvece, deca se smeju i igraju...". Uvek se najezim kad se setim toga.

Smatram da nas mozak vidi samo deo realnost. Zna se da koristimo manje od 10 posto mozga. Vrlo je moguce da mozak ima, kao sto neko lepo rece, filtere za neke stvari. Pod uticajem nekih narkotika, oslobadjanjem supstanci u mozgu pred smrt itd. ti filteri "popustaju" i vidi se veci delovi realnosti.

Sto ce reci, DMT omogucava da mozak vidi vise realnosti, a ne da kreira neke nestvarne slike kako to neki povrsno shvataju. Ima slucajeva klinicke smrti na operacionom stolu da ljudi vide pa potom detaljno opisu tok operacije. To je nemoguce ako su halucinacije samo nestvarne slike.

Svestenici kazu kad neko umre: "za pokoj duse". Pokoj znaci mir. To znaci da dusa/bice covekova tada treba da nadje mir, a ne da luta kao sto to cine demoni koje ljudi vide pred smrt. Pretpostavljam do Drugog Hristovog Dolaska. Biblija otvoreno kaze da nema besmrtne duse. Od momenta potpune mozdane smrti, do momenta Drugog Hristovog Dolaska svi mrtvi su nesvesni. Posle Vaskrsenja bice dobija vecni zivot.

Ja kad sam se probudio iz tromjesečne kome kažu mi da sam u tančine opisao kako su me moj prijatelj iz djetinjstva i njegov otac pokušali ubiti, ja se toga uopće ne sjećam!

@kaokao. Otac mi je umro prosle godine i par dana prije smrti dok je lezao u bolnickom krevetu pokazuje mi rukom na covjeka u crnom kako stoji u sobi i igra se sa psom (covjek je bio mentalno potpuno zdrav). Mislio sam da je to od jakih lijekova kako su mi doktori rekli, a po njihovom tad nije bio ni zivotno ugrozen. Par dana nakon toga stanje mu se jako pogorsalo i umro je. To sa crnim covjekom sam zaguglao na internetu i ostao sam u soku koliko ljudi je napisalo da im se isto desilo sa bliznjima. Prema nekim znanstvenicima proces umiranja je vec zapoceo kad im se pocnu prividjati ljudi. Slobodno zaguglajte pa sami provjerite. Pozdrav

I moj cale i moj deda su pred smrt vidjali neku decu, devojcice. Obojica. A deda je video i 60(??) ljudi koji su se skupili zbog njega. Cak mi se i hvalio zbog toga i dan dva kasnije je otisao.

Najjace je iz Otpisanih. Recite Prletu da mi duguje kantu masti i dzak brasna.

Moj deda je zbog morfijuma pred smrt sanjao crtane filmove. A baba u snu.

ahahaha, pitajte mene ja radim u Gerontoloskom centru! Sve je istina, vide ljude, vide svoju decu i svoje roditelje. A za nekog ispod ko je napisao da to nisu halucinacije nego realnost neka se pozabavi definicjijom halucinacije. To je realnost za osobu koja halucinira. Put do smrti moze biti strasan ali sama smrt nije, samo treba razmisliti da joj se ne moze pobeci (niti bi trebalo!)

ova dva decaka sa teskim opekotinama.....mnogo tuzna prica!!

Treba istaci da na redditu svako moze da napise sta god hoce, tako da je verodostojnost upitna.

Moja baka je pred smrt rekla da joj dolazi pokojni brat i zove je da podje s njim. Inače, bila je pri zdravom razumu pred smrt.
Neznas sta da misliš.

Moja baba je pricala kako je "bila umrla" od neke epidemije kad joj je bilo oko 18 godina. Kaze da su dosla po nju dvojica sa dugim bradama i negde je odveli. Tamo je bilo mnogo lepo, sedela je kod neke vatre a okolo se igralo mnogo dece. Nako nekog vremena su ponovo dosli po nju i "vratili je". Pored nje je bila zapaljena sveca i svi su plakali.

Kada sam se pomirio sa time da će moj otac umreti otišao sam u bolnicu i doslovce mu rekao "Tata ajmo mi kući da umremo" kao da je to jedva čekao i potpuno smireno je rekao da je baš to i on hteo da predloži.
Pitao sa doktora koliko misli da imamo vremena dok ne umre, rekao mi je mesec dva. To sam pitao da bih se spremio i preselio kod oca da bih svo vreme bio uz njega.
Moj otac je bio ponosan čovek i nikako nije mogao da se pomiri s tim da ga ja vidim golog, kupam i menjam mu pelene to mu je padalo teže od same smrti.
Kada smo stigli kući okupao sam ga i promenio pelene. Tada mi je potpuno svestan rekao "ja više neću jesti hranu ni piti vodu, pa guramo dokle telo izdrži neće biti duže od par dana" tim načinom je hteo sebi skrati muke. Bio je svestan i pričali smo taj dan, pitao sam ga da li je možda nekome dužan ili je nekog za života uvredio da li nekome želi nešto da oprosti i slično-rekao je samo "ne nikom ništa potpuno sam spokojan" za mene je imao jednu poruku, molbu lične prirode sve to sam mu obećao i bio je potpuno zadovoljan. Sutra dan popodne je zaspao, spavao je ceo jedan dan i noć - mislim da to nije bilo spavanje već neka vrsta kome i tako u snu je i umro. Tokom tog spavanja sedeo sam pored njega i jasno čuo da spominje svog pokojnog brata i pokojnu suprugu-moju majku. Pokušao sam da ga probudim i glasno sam ga pitao da li ih možda vidi jesu možda došli po njega ali nije se budio to je izgovorio u snu, koji sat posle toga je i umro, samo sam primetio da je prestalo disanje i napravio je jednu grimasu na licu nešto kao iznenadna bol.
I dan danas se čudim kako je tako hrabro i dostojanstvo potpuno svestan dočekao smrt.

Ovi sto su pod lekovima imaju halucinacije, ovi sto umiru od kardiovaskularnih incidenata nemaju, jedan deda je u trku do hitne samo uspeo da opsuje pre nego sto je pomodrio, a drugi koji je isto imao nesto iz spektra kardiovaskularnih napada (doktor ga je poslusao i rekao da je blizu kraj) je zmureo i cekao, otvorio jedno oko, pogledao sve oko sebe, zatvorio i kraj..

Sta ako mi haluciniramo a oni konacno vide?

JAO!

Znam ko će doći po mene.I to mi je dovoljno da budem spokojna.

Jedan vic na temu članka-razgovaraju Mujo i Haso kako li je na onom svetu i dogovore se ko prvi umre, da se vrati posle izvesnog vremena i ispriča jednu dobru i jednu losu vest. Umre Mujo, ode na onaj svet i vraća se posle mesec dana. Upita ga Haso-"deder Mujo ispričaj mi prvo lepu vest"
-A jarane moj, fudbal se igra svaki dan.
-Ispricaj mi sada losu vest.
-A jarane moj, igraš u nedelju.

Kažu da je moj pradeda koji je ležao danima, ustao, umio se, obrijao, doterao, obukao i obuo, seo za sto, tražio rakiju, rekao "živeli" i popio je veoma polako držeći prababu za ruku. Ništa više nije pričao, prababa je nemo plakala a ostali koji su ga pitali bilo šta nisu dobili odgovor. I vratio se u krevet onako obučen i obuven - legao i umro tog trenutka. Solunac...

(Liga šampiona, 30. maj 2017 11:05)

Kao što možeš da pročitaš u tesktu - nemaju istu temu

Мој деда је дан пред смрт разговарао са две жене, једна је била његова мајка, а другу није препознао. Када је питао мајку ко је то, она му је рекла: "Зар не препознајеш своју сестру"? Иначе, сестру никада није упознао, јер је умрла као беба, а он није био рођен. Рекле су му да су дошле по њега. Иначе је човек био ментално здрав.

(3210, 30. maj 2017 14:06)
Mogu se ovde zakleti da se slicno desilo i sa mojim pokojnim ocem! Sestra je bila uz njega, usled zastoja celog organizma pao je u jednu vrstu kome, gde je na jasan glas dozivao i razgovarao sa pokojnim sestrama, bratom, i njegovom pokojnom majkom, mojom babom, na par sati pred smrt. Ja sam religiozan i duboko verujem u besmrtnost duše, i apsolutno sam uveren u to. Ne zameram onima koji drugacije razmisljaju...

Moj pokojni otac je danima pre smrti pricao sa raznim pokojnicima,odnosno vidjao ih je(majku,rodbinu,komsije)ali je bio svestan.

Moja baka je 1993 lezala u bolnici u Osijeku i pred smrt je rekla mami kako "je juce bio parastos (za nekoga) i bio je pravoslavni svestenik, bas je lepo pevao". I mama je pokusala umiriti, da ne prica glasno (ratno vreme u Hrvatskoj), ali ona je bila uporna - da da, bio je svestenik, sa dugom bradom. Mama misli da se setila necega iz detinjstva....

Privatno poznajem neke veoma cenjene patologe koji se bave sudskom medicinom. Uopste nemaju dilemu da je fizicka smrt samo promena forme...

Deda mi je umro tako reci od starosti, posle 2 sloga. Doktor nas je sve pozvao da ga vidimo poslednji put, jer su mu bubrezi otkazali. Samo je rekao: "Odoh ja, deco. Vida me trazi". Vida je bila moja baba koja je umrla nekoliko meseci ranije. Na samrti se bojala da ce se "baba" (tako je njena generacija zvala oca) ljutiti jer se kasno vratila kuci. Mislim da bi poslednje reci pacijenata trebale da budu predmet lekarske tajne, kao i sve u odnosu doktor-pacijent.

Za 3210
Oprosti, greskom minus.

Moja prababa je u 90-toj godini, u svojoj sobi umrla mirnom prirodnom smrcu, a posledne sto je rekla je da upada u tamni bunar.

Meni je supruga pricala da nekoliko dana pre smrti njenog oca je posecivala neka Bozanstvena devojka plave kose i svaki put kad bi je video on bu bio razdragan i nasmejan . Ona se pojavljivala pored jednog drveta ispred kuce i on bi stalno gledao u tom pravcu kad bi mu se pojavila razdragan i nasmejan. Inace on je za zivota volio mnogo da brine o mackama lutalicama , kad sd upokojio sutradan u dvoristu se pojavilo mnostvo macaka koje su mirno sedele. Inace njegov kucni macak nakon upokojenja nije se odvajao od njegovih stvari. Mojoj supruzi se javio u snu nakon 8 mesevi rekavsi " ne brini se nista ja sam sretan !



Pozdrav

"Drino, je**m ti!"

Moj tata je umro prije 8 mjeseci, sam je umrou bolnici nakon teske bolesti u 63oj god. Ne znam kako su mu prosli zadnji sati zivota nazalost. Ali nakon sto je umro prve sedmice ga nisam sanjala,sanjala ga je sestra, govorio joj je da nije umro i pitao zasto smo u crnini, nakon 7 dana sam ga ja pocela sanjati,isti snovi u kojima govori da nije umro,rekao mi je u snu nisam umro i ja njemu na to kazem ali jesi tata,kaze on ne nisam ljudi misle da sam umro ali ustvari nisam. Par puta mi se tako obratio u snu. Vidjela sam ga mrtvog i lice mu je bilo blazeno sa nekim polu osmjehom. Mnogo sam se molila za njegovu dusu, posebno jer nije bio religiozan mnogo,radila sam sve da mu Bog sve grehe oprosti.Onda sam ga prestala sanjati,nakon par mjeseci sam otisla na operaciju,kad su me probudili samo sam rekla o ne ipak sam ovde i operisala sam se,vidjela sam tatu u snu,vodio me za ruku imala sam u snu 10god,setali smo na nekom divnom mjestu ,i onda su me probudili iz anestezije a ja sam bila razocarana. Sta god da je posle,ja cu svakako se truditi da budem bolji covek,vernik,i da zivim po Bozijim pravilima onda nece ni biti straha sta me ceka posle. A i Bog ce se smilovati na tatinu dusu ako sam ja dobra. Ovo je materijalan svet i mi verujemo samo.u ono sto vidimo a to je pogresno, ko zna gde smo bili pre rodjenja mi se ne secamo i ko zna gdje idemo posle smrti ali verujem da idemo.negdje.Inace zivot na zemlji nema smisla ako posle nema nista. Mora biti nesto posle inace nista nema smisla

Moj pokojni otac je takodje nekoliko dana prije smrti pricao sa svojom pokojnom majkom, bratom i ocem, kada sam ga upitao gdje su oni rekao je, pa eto sjede tu u sobi, najezio sam se sav.

za mog djeda su "dosli svatovi", umro je nekoliko sati kasnije

Toliko me fascinira ova tema da se pitam da li sam normalan.

@3210 Otac ti je bio ljudina!

@3210 Otac ti je bio ljudina!
(jao, 30. maj 2017 15:48)

Hvala puno