Počnite da mislite pozitivno: Što više vežbate, bićete sve bolji

Rad coveka spasava!!!

Na edX-u ima odlican kurs koji su uradili naucnici sa Berkeley univerziteta, a zove se "The Science of Happiness". Sve je besplatno, ulogujte se i otvorite kurs. Sreca je jako bitna, a ovaj kurs pruza sasvim drugaciji pogled na srecu od onog kako ga vecina vidi.

To vazi za ljude koji nemaju sopstvenu licnost vec postoje samo kao imitacija drugih. Naravno da je bolje da si raspolozen nego neraspolozen,narocito depresivan, ali ove beskrajne price i "istrazivanja" o "optimizmu i osmehu koji te izvlace iz rupe" su odavno prerasle u teror visokoobrazovanog mediokriteta i nepodnosljivu lakocu povrsnosti. Popeli su mi se na glavu svi ti ljudi sa zalepljenim smajlijima na lice i koji zive "sad i ovde", kao neka zivotinja ili retard. Odvratan trend koji srecom pocinje da prolazi kako teskoce realnog zivota, nazalost, rastu. Pozdrav iz North Carolina.

Naravno da je neko ko je uspesno prosao dresuru ili samodresuru "pozitivnog misljenja" boljeg raspolozenja. Nazalost, preduslov za uspeh je urodjeni koeficijent inteligencije, sto je nemoguce promeniti. Sto si gluplji, to je uspeh izvesniji, i obrnuto.

jednostavna stvar,teba samo preseci zicu koja spaja usi i to je to;)

Ne slusaj pank.

@Natasa
Samo u Srbiji neko tako "nadrndan" kao ti, moze da dobije 85% pluseva. Ljudi se identifikuju sa nesrećom i podsvesno vole i zele da budu takvi, jer ih od rodjenja uce kako je sreca, bogatstvo, ipunjenost rezervisana "za nekog drugog". Zato i pesme u kojima dominira neka tuga, nesreća i bol, kupe najviše simpatija medju siromašnijim i "nesrecnijim" ljudima, jer im je lako da se identifikuju tim tako poznatim stanjem.

Um se trenira kao i telo. Ako hoces da budes izvajan kao statua, moras da vezbas i da se drzis odredjenih pravila. Najlakse je reci "popeli su mi se na glavu ovi sa trbusnjacima" i nastaviti da budes debeo, jer ne zahteva nikakav trud ni promene.

U svakom slucaju, imas jedan zivot, ili budi nesrecan ili se potrudi da budes srecan... nema trece a izbor je na svakom od nas...

Naravno da je u svim situacijama u životu potrebno da čovek sačuva pozitivan stav i pronađe način da zadrži unutrašnji mir, ali život nije romantični filmski "trip" koji se završava hepiendom. Meni je već fizički muka od te dozlaboga površne i prozaične snobovske "religije" pozitivizma - kad god nabasam na njihove beskrajno infantilne i patetične motivacione tirade, zapitam se u kojem to oni paralelnom univerzumu žive i da li uopšte imaju kontakt sa realnošću. Takva priča dolazi od više nego dobro situiranih ljudi koji žive u svojoj samodopadnoj kuli od slonovače, apsolutno neopterećeni mukama i brigama svakodnevne borbe za golu egzistenciju, i sa slabo prikrivenom nadmenošću nastoje da prodaju pamet "neosvešćenim negativcima" i prikažu sebe kao uzorni model neke uzvišene, polubožanske samoostvarenosti. Ali iza te njihove kvazi-mesijanske nametljivosti i ničim osnovanog osećanja "više vrednosti" ne stoji ništa drugo nego primitivna arogancija zaludnih snobova koji panično traže način da ispune svoje isprazne, dosadne živote i zadovolje svoj beskrajno iskompleksirani mali ego. I šta je bolje od toga nego priča kojom sugerišete da ste preosvećeni i prepodobni vlasnik neke uzvišene istine koja je nedostižna većini drugih ljudi (kao, jel'te, "nižih entiteta")? Krajnje bljutava i degutantna kvazi-elitistička licemernost ... neizmerno bih voleo da ih čujem posle nekoliko meseci borbe da sa 200 evra obezbede hleb sebi i svojoj deci.

super vam je

šta vas briga

Ovo vazi samo za ljude koji nemaju prave probleme...

Moć misli je velika jer um, a i telo ne prave razliku između misli i stvarnosti. Paranoja je pravi primer za to. Kad se vraćam uveče sama, svaki muškarac je za mene napasnik. Zašto? Ne znam ni sama, takvo mi je uverenje ceo život. Iako mi nikad, hvala Bogu nije naudio na taj način, kad ih vidim ja se preplašim, paranoja me obuzme, dah mi je kraći i telo mi se grči. Čim prođe, strah me pusti, ali u tom trenutku je mene moj um ubedio u suprotno, a telo, kao sluga uma je poverovao. Prvi Njutnov zakon. Eh sad, zašto je lakše sebe prebaciti u dimenziju straha, a ne ljubavi je već drugo pitanje, verovatno i čitava filozofija.

Moja sestra kako vise trenira sve je vise opterecena treninzima. Cim sedi u kuci duze od sat vremena tripuje kako ce se ugojiti. Svaki cas se gleda u ogledalo i misli kako se goji, a sve je mrsavija. I sad vi meni recite, kako je to bolje da se sto vise vezba??? Valjda je bolje da se vezba onoliko koliko je potrebno a ne sto vise..

(Natasa, 21. april 2017 14:27)

I zasto si napisala to pozdrav iz North Caroline? Da tvoj komentar bude validan?

Sungazing totalno menja coveka na bolje

@ emende
dobar komentar i vise nego dobar..nekad davno posecivao sam iz ciste radoznalosti i takve seminare,sve je to samo biznis i nista vise,kad im se postavi neko nezgodno pitanje koje dira tamo gde najvise boli vidis da ni oni sami ne razume a jos manje veruju u to sto zele da ti verujes

"Nazalost, preduslov za uspeh je urodjeni koeficijent inteligencije, sto je nemoguce promeniti. "

Koeficijent inteligencije jeste promenljiv i na njega utiče više faktora, ne samo genetski. Za neke veće promene istog treba možda više vremena i truda, ali nije nemoguće postati (značajnije) pametniji (bar prema tom IQ-u)..

Postoje i studije čije je zaključak da ljudi koji u velikoj meri konzumiraju brzu hranu su generalno nižeg IQ-a, a to je npr. jedan od faktora na koji je, uz Božje dopuštenje i milost naravno, moguće uticati...

Do skoro smo od ovakvih fora i fazona pravili sprdnju - Svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujem. Gledam taj plasticni americki osmeh i "pozitivne glumce" svaki dan i iskreno mi se gadi. Nije lepo biti namcor ali ne moras ni da se cerekas kao blenta. Nekad smo se cudili onima koji se smeju na brasno a danas se smeju i bez brasna. Holy ... .

@saints
Odgovor zasto je lakse prebaciti se u stanje straha nego ljubavi je zapravo prilicno lak - da bi prezivela. Zamisli da setas mracnom ulicom sama i da nemas osecanje straha - moglo bi ti se veoma lako desiti da ti neko pridje i naudi. A zahvaljujuci strahu ti je suzena paznja - cim nekog primetis sa 100 metara da je krenuo u tvom smeru ti vec mozes da promenis pravac ili da potrcis. A prezivljavanje je u prirodi najvazije - 60% fizicke zapremine mozga sluzi samo da bi se proizvele emocije za prezivljavanje - strah, bes, depresija itd. A pokusaj i ovo -sledeci put kad ti se desi takva situacija kazi sebi ove reci: 'Hvala ti dragi strahu sto me cuvas.', ali nezno, brizno, kao da se nekome istinski zahvaljujes. Pa onda obrati paznju kako ces se osecati - da li je ljubav uspela da ublazi strah?

To vazi za ljude koji nemaju sopstvenu licnost vec postoje samo kao imitacija drugih. Naravno da je bolje da si raspolozen nego neraspolozen,narocito depresivan, ali ove beskrajne price i "istrazivanja" o "optimizmu i osmehu koji te izvlace iz rupe" su odavno prerasle u teror visokoobrazovanog mediokriteta i nepodnosljivu lakocu povrsnosti. Popeli su mi se na glavu svi ti ljudi sa zalepljenim smajlijima na lice i koji zive "sad i ovde", kao neka zivotinja ili retard. Odvratan trend koji srecom pocinje da prolazi kako teskoce realnog zivota, nazalost, rastu. Pozdrav iz North Carolina.

Sungazing totalno menja coveka na bolje

Rad coveka spasava!!!

Naravno da je neko ko je uspesno prosao dresuru ili samodresuru "pozitivnog misljenja" boljeg raspolozenja. Nazalost, preduslov za uspeh je urodjeni koeficijent inteligencije, sto je nemoguce promeniti. Sto si gluplji, to je uspeh izvesniji, i obrnuto.

Na edX-u ima odlican kurs koji su uradili naucnici sa Berkeley univerziteta, a zove se "The Science of Happiness". Sve je besplatno, ulogujte se i otvorite kurs. Sreca je jako bitna, a ovaj kurs pruza sasvim drugaciji pogled na srecu od onog kako ga vecina vidi.

Naravno da je u svim situacijama u životu potrebno da čovek sačuva pozitivan stav i pronađe način da zadrži unutrašnji mir, ali život nije romantični filmski "trip" koji se završava hepiendom. Meni je već fizički muka od te dozlaboga površne i prozaične snobovske "religije" pozitivizma - kad god nabasam na njihove beskrajno infantilne i patetične motivacione tirade, zapitam se u kojem to oni paralelnom univerzumu žive i da li uopšte imaju kontakt sa realnošću. Takva priča dolazi od više nego dobro situiranih ljudi koji žive u svojoj samodopadnoj kuli od slonovače, apsolutno neopterećeni mukama i brigama svakodnevne borbe za golu egzistenciju, i sa slabo prikrivenom nadmenošću nastoje da prodaju pamet "neosvešćenim negativcima" i prikažu sebe kao uzorni model neke uzvišene, polubožanske samoostvarenosti. Ali iza te njihove kvazi-mesijanske nametljivosti i ničim osnovanog osećanja "više vrednosti" ne stoji ništa drugo nego primitivna arogancija zaludnih snobova koji panično traže način da ispune svoje isprazne, dosadne živote i zadovolje svoj beskrajno iskompleksirani mali ego. I šta je bolje od toga nego priča kojom sugerišete da ste preosvećeni i prepodobni vlasnik neke uzvišene istine koja je nedostižna većini drugih ljudi (kao, jel'te, "nižih entiteta")? Krajnje bljutava i degutantna kvazi-elitistička licemernost ... neizmerno bih voleo da ih čujem posle nekoliko meseci borbe da sa 200 evra obezbede hleb sebi i svojoj deci.

Ne slusaj pank.

super vam je

šta vas briga

jednostavna stvar,teba samo preseci zicu koja spaja usi i to je to;)

Ovo vazi samo za ljude koji nemaju prave probleme...

(Natasa, 21. april 2017 14:27)

I zasto si napisala to pozdrav iz North Caroline? Da tvoj komentar bude validan?

@ emende
dobar komentar i vise nego dobar..nekad davno posecivao sam iz ciste radoznalosti i takve seminare,sve je to samo biznis i nista vise,kad im se postavi neko nezgodno pitanje koje dira tamo gde najvise boli vidis da ni oni sami ne razume a jos manje veruju u to sto zele da ti verujes

@Natasa
Samo u Srbiji neko tako "nadrndan" kao ti, moze da dobije 85% pluseva. Ljudi se identifikuju sa nesrećom i podsvesno vole i zele da budu takvi, jer ih od rodjenja uce kako je sreca, bogatstvo, ipunjenost rezervisana "za nekog drugog". Zato i pesme u kojima dominira neka tuga, nesreća i bol, kupe najviše simpatija medju siromašnijim i "nesrecnijim" ljudima, jer im je lako da se identifikuju tim tako poznatim stanjem.

Um se trenira kao i telo. Ako hoces da budes izvajan kao statua, moras da vezbas i da se drzis odredjenih pravila. Najlakse je reci "popeli su mi se na glavu ovi sa trbusnjacima" i nastaviti da budes debeo, jer ne zahteva nikakav trud ni promene.

U svakom slucaju, imas jedan zivot, ili budi nesrecan ili se potrudi da budes srecan... nema trece a izbor je na svakom od nas...

"Nazalost, preduslov za uspeh je urodjeni koeficijent inteligencije, sto je nemoguce promeniti. "

Koeficijent inteligencije jeste promenljiv i na njega utiče više faktora, ne samo genetski. Za neke veće promene istog treba možda više vremena i truda, ali nije nemoguće postati (značajnije) pametniji (bar prema tom IQ-u)..

Postoje i studije čije je zaključak da ljudi koji u velikoj meri konzumiraju brzu hranu su generalno nižeg IQ-a, a to je npr. jedan od faktora na koji je, uz Božje dopuštenje i milost naravno, moguće uticati...

Moja sestra kako vise trenira sve je vise opterecena treninzima. Cim sedi u kuci duze od sat vremena tripuje kako ce se ugojiti. Svaki cas se gleda u ogledalo i misli kako se goji, a sve je mrsavija. I sad vi meni recite, kako je to bolje da se sto vise vezba??? Valjda je bolje da se vezba onoliko koliko je potrebno a ne sto vise..

Do skoro smo od ovakvih fora i fazona pravili sprdnju - Svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujem. Gledam taj plasticni americki osmeh i "pozitivne glumce" svaki dan i iskreno mi se gadi. Nije lepo biti namcor ali ne moras ni da se cerekas kao blenta. Nekad smo se cudili onima koji se smeju na brasno a danas se smeju i bez brasna. Holy ... .

@saints
Odgovor zasto je lakse prebaciti se u stanje straha nego ljubavi je zapravo prilicno lak - da bi prezivela. Zamisli da setas mracnom ulicom sama i da nemas osecanje straha - moglo bi ti se veoma lako desiti da ti neko pridje i naudi. A zahvaljujuci strahu ti je suzena paznja - cim nekog primetis sa 100 metara da je krenuo u tvom smeru ti vec mozes da promenis pravac ili da potrcis. A prezivljavanje je u prirodi najvazije - 60% fizicke zapremine mozga sluzi samo da bi se proizvele emocije za prezivljavanje - strah, bes, depresija itd. A pokusaj i ovo -sledeci put kad ti se desi takva situacija kazi sebi ove reci: 'Hvala ti dragi strahu sto me cuvas.', ali nezno, brizno, kao da se nekome istinski zahvaljujes. Pa onda obrati paznju kako ces se osecati - da li je ljubav uspela da ublazi strah?

Moć misli je velika jer um, a i telo ne prave razliku između misli i stvarnosti. Paranoja je pravi primer za to. Kad se vraćam uveče sama, svaki muškarac je za mene napasnik. Zašto? Ne znam ni sama, takvo mi je uverenje ceo život. Iako mi nikad, hvala Bogu nije naudio na taj način, kad ih vidim ja se preplašim, paranoja me obuzme, dah mi je kraći i telo mi se grči. Čim prođe, strah me pusti, ali u tom trenutku je mene moj um ubedio u suprotno, a telo, kao sluga uma je poverovao. Prvi Njutnov zakon. Eh sad, zašto je lakše sebe prebaciti u dimenziju straha, a ne ljubavi je već drugo pitanje, verovatno i čitava filozofija.