Umetnica "u egzilu" u potrazi za izgubljenom Jugoslavijom (FOTO)

citiracu corbu : tad smo bili violine, a sada smo trube

Dragana nisi jedina, ima nas još!! :))

dosta bre više lamenta nad yu, trebali ste misliti o tome pre njenog razvaljivanja. sad je kasno, idemo dalje. svako na svoju stranu.

Svaka cast,jednoj divnoj Dragani.

dosta bre više lamenta nad yu, trebali ste misliti o tome pre njenog razvaljivanja. sad je kasno, idemo dalje. svako na svoju stranu.
(vi ste titova deca, 13. septembar 2015 11:59)

mi smo mamini i tatini, a ti?
niko nije lamentirao nad jugoslavijom, ovo je knjiga posvecena zivotu koji je jugoslaviju nadziveo, i koji je njen raspad fala bogu preziveo. kao i mnogi, i ja sam deo toga. verovatno i ti, samo se plasis da priznas.
za razvaljivanje jugoslavije si u pravu. jeste danas neka moda ponosnog secanja na nju - ali ja i dalje pamtim vreme kad su mnogi za sve svoje licne zivotne neuspehe krivili jugoslaviju. kako su se mnogi od tih kasnije proveli, zna se. bas zato se isti ti danas rado secaju jugoslavije, a svoju ljutnju na nju su zaboravili. sad su retroaktivni neformalni jugosloveni... ali dzabe, braco i sestre, kasno je, odavno ste obrali bostan. mada, to je druga prica.
potonji mit o jugoslovenskom el doradu podgrejan je na temelju kasnije (zasluzene) propasti. i kolektivnom osecanju da je sve moglo biti bolje, da je propustena istorijska sansa za istinsku emancipaciju ovih prostora. jer nisu to nikad bili "prostori" - prostor je uvek bio jedan. jedino budale veruju da ih je vise: srpski, hrvatski, bosanski... kad odes sa balkana, prvo zapazis tu vestacku podelu. kad se vratis, prvo te ona zaboli.
u pravu si - svako na svoju stranu, idemo dalje. pa taljigaj kroz istoriju, vrti se i sudaraj, dok ti svi okolo lupaju cvrge ili daju bombonu da zaboravis cvrge. zaboravio si - mi smo sad narodi-patuljci, sluzimo velikima za kusur.
sve u svemu, i ovce su pametnije od nas.

Imao sam tu sreću da živim u toj drzavi.
Tada sam mogao da radim šta hoću, jedino nisam smeo da krikujem državu.
Sada mogu da kritikujem državu koliko hoću, ali ne mogu da radim ništa više.

@ vi ste svi titova deca

Ti mozda mozes na svoju stranu, mi miksani, bas kao i autorka fotografija, mozemo samo da tapkamo u mestu i slusamo poruke mrznje i jedne i druge strane. Zivi spomenici bratstva i jedinstva. Titova deca...

jugoslavije nema samo na njenom podruciju a vani je itekako ziva.

Uvek kada se pomene Jugoslavija,a meni suze u ocima.Otisla sam jako mlada,dok je jos postojala.Mislim da su to secanja na bezbrizne dane,kada se sve cinilo mnogo lepo,kao da smo ziveli u nekoj bajci.A surova realnost,da ne samo da te drzave vise nema,nego da su svi,bas svi mnogo propatili i izgubili sa ovim sto sada imamo.Tuga

Ona je samo nestala politički,administrativno i ideološki, ali oni koji se osećaju kao jugosloveni za njih ne mora nestati i verovatno nije ni nestala.

Gospodo jugosloveni ,jugonostalgirari,jugokomunisti probudite se i zasucite rukave da ucinite drzavu Srbiju boljim mestom za zivot.
(Xepoj, 13. septembar 2015 13:31)



dvedeset pet godina guramo mrcinu uzbrdo... ne vredi, nece pa nece.

Retko pročitam ovako dobar tekst u bilo kom mediju, a posebno na B92 (ne da kaljam, samo kažem da je B92 jedan od retkih koje čitam). Iznenađujuće je koliko dobre kritike stane u ovako mali tekst, verovatno zbog fotografija koje su tu da daju dodatnu snagu autorkinim rečima. Zaista su me kupili ovi sadržaji, jer se prevashodno bave mojom omiljenom temom - Jugoslavijom, koju nikada neću prežaliti. Vrlo rado ću nabaviti knjigu, 1000 hvala autorki.

Imam 25 godina, a ovo me tako rastuzuje. Ni ne secam se Jugoslavije, a njenog raspada malo, i sa diatance. I zasto me je preplavilo toliko emocija dok sam ovo citala? Verovatno zato sto nam je sad super.

Ove fotografije i nisu baš reprezentativne, ako je trebalo da probude neku nostalgiju. Vode, magaraca, kamenja i nesredjenih ulica bilo je i tada i sada.

Slike su loše. Prazne. Treba prvo razumeti temu pa ondak praviti fotke. Šund.

Gospodo jugosloveni ,jugonostalgirari,jugokomunisti probudite se i zasucite rukave da ucinite drzavu Srbiju boljim mestom za zivot.

“Gledam prodavnice pored puta: zavese, baštenske patuljke, gipsane labudove i nadgrobne spomenike. Ova zemlja je sje**na”

Ja nigde nisam video bastenske patuljke u Srbiji, vise sam ih video u Nemackoj i Ceskoj. Kamene i gipsane labudove i lavove naravno jesam ali uglavnom u ruralnim krajevima. Ne kapiram umesto da pomisli da je zemlja sje..na zao sto je svaki besan automobil parkiran nepropisno, ili sto je svaka korpa za smece ili klupa vandalizovana ona obraca paznju na kiceraj. Umetnicka dusa!

voljela bih imati ovu knjigu.

Otisao sam mlad iz Jugoslavije, ne zato sto je nisam voleo. Naprotiv! Secam
se lepog djetinstva, skolskih dana i ekskurzija, bezbriznih putovanja, sigurnog
radnog mesta, sa svim socijalnim pogodnostima, uspeh nasih naroda na mnogim medjunarodnim takmicenjima, medaljama, priredbama, proslavama, veselju....
Uglavnom, svih lepih uspomena u to vreme.
Medjutim, nikada nisam mogao poverovati da ce se naci izdajice u pojedinim
republikama, koje ce uz podrsku imperijalista dovesti do raspada te lepe,
interesantne i jedinstvene zemlje u svetu, sa zivotnim sarenilom u svim njenim
segmentima, od Triglava do Gevgelije. I sta?
Desilo se to prokletstvo koje je unistilo na stotine hiljada zivota, porusilo mukom
izgradjenu infrastrukturu posle 2. svetskog rata, odvojilo mnoge obitelji od svojih
najmilijih i snove mladog narastaja.
I sad kad se vracam i gledam kako ti isti ljudi zive, jedva prezivljavaju od meseca
do meseca i ocekuju nekakvo bolje sutra...., ali bez nade u bolju buducnost.
Eto, to je razlika izmedju nekada slobodne i sigurne zemlje Jugoslavije i danasnjih
nesigurnih i slabih drzavica ovisnih od imperijalnog Zapada, koji im namecu svoju
volju.

Bilo je lepo dok je većina mislila da je lepo ali je većina počela da veruje da tako dalje ne može, "Kritična masa". Sad Sirijci veruju da će im biti bolje u Nemačkoj a za 10 godina će i oni imati svoje nostalgičare...

Sve je ovo lepo, ali pošto je dokazano da se istorija ponavlja i da svakih pedesetak godina dođe do krvavih "bratskih" ratova, bolje nam je da se držimo podalje jedni od drugih.

Bilo bi interesantno vidjeti danas rezulate zamisljenog referenduma sa pitanjem "Da li sacuvati Jugoslaviju". Jasno, sa pravom da na izborima ucestvuju SVI bivsi stanovnici Jugoslavije, ma gdje su danas. Uz postovanje svih demokratskih pravila. Nemoguca misija, ali, jednom, ko zna...?

dirljiv tekst, zaista.

priznajem da mi para uši reč egzil, budući da kažemo izgnanstvo za to, a razlikuje se od izbeglišta u nekoj meri. Ali svakako prihvatam njeno objašnjenje, bez pogovora. strahota je sta smo preziveli devedesetih, diplomatski rat jos uvek traje.

sta reci a ne zaplakati

koja trula priča

Dal' je neko nekad patio za Knezevinom Srbijom?

Zanimljivo je da svi koji pricaju o Yu i ExYu nikada ne pominju Sloveniju ni Kosovo. Dve teritorije gde ne razumemo ni jezik ni obicaje i koje su ocito bile visak i uzrok raspada..

jugoslovenstvo do poslednjeg srbina?

Sladunjavo I prazno, jer:
Ta dicna drzava je napravila generacije neradnika, promovisala nepotizam, zemljacke i partijske veze kao drustvene vrednosti.
Kao u Orvelovoj 1984, prolima su kafane, satre i lokalni nacionalni kiceraj bili glavni izvor zabave i kulture. Tu se racunaju patuljci, lavovi, i ostale estetske nocne more koje je ova zena morala da vidi da je ikada u tom periodu negde isla - a nije.
Zal za mladost je uobicajena pojava, i svaljivati sve na "nekog, negde" je samo izgovor za sopstveni besciljni zivot.
Sve u svemu, ne zali za redom, cistocom, uredjenim zivotom, nego prebire bajku u kojoj je baka najbolje kuvala, jaganjci su sami skakali u tanjir, sverc farmerki je bio vrhunac drustvenog uspeha, blablatruc, sastav za 3.

jugoslavije vise nema.Neko se boji tog imena,neko-ko je taj? Pa ipak mora
da se usredsredim na politicku kartu, prolaznu po svakim strandardima ,i
da se skoncentrisem na podneblje ,nase ili nasko. pa da poricem ideju i
da vidim da Jugoslavija ipak postoji. Ona postoji u mrznji i negativnosti
jer su njeni cinioci sada slobodni da se mrze do beskonacnosti i da svoje
enklave velicaju kao da se radi o Rimskoj imperiji.Oni su mali i neznatni
i pripadaju nekoj od svjetskih sila prema kojoj se pokorno ravnaju. Pa
ipak oni u mrznji i nepodnosljivsti cuvaju uspomene tiho i sakriveno
i stalno govore da su sada slobodni da rade sta hoce ali rada nema.
Onda pricaju o Titu,tom komunistickom razbojniku, radije bi se sjecali
Hitlera i njegovih pristalica i pomagaca.Jugoslavije vise nema,to je
politicka stvarnost koja se ne moze poreci,Ali ljudi postoje,ljudi koji
tu zive i koji su stekli obiljezja jugoslovena od kojih se ne mogu lako
otarasiti.Ta obiljezja su postojala i bez Jugoslavije,ona nijesu stecena
zato sto je ona,zajednicka drzava,postojala.Mi nijesmo Italijani niti
Nijemci ili Turci ,mi smo mi. I ma koliko pokusavali da budemo nesto
drugo,kulturnije i prefinjenije,mi izgledamo smijesni i filmski
izmisljeni."Ostajte ovdje sunce tudjeg neba nee vas grijat' ko sto ovo
grije."
vasilije knezevic 13 sept 2015

"Ovi prostori" , kako odvratno zvuči.

(EU Citizen, 13. septembar 2015 19:46)

nikar ne obracam paznju na greske u tipkanju, ali sad moram da ih primetim, jer pomalo deduciram da se moj dragi poznanik i cesti (ne)istomisljenik sa naseg sajta vrlo iznervirao ovom temom :)
sirota jugoslavija je u oba slucaja bila zasnovana na dobroj ideji ali i ocajnoj realizaciji. sto se tice ove druge, najvise mi je zao sto se nije odrzala posle kraha ideologije na kojoj je zasnovana. i kad je trebalo samo malo zajednickog strpljenja i truda, narodi su se zbirno vratili u predjasnju jugo infantilnost, u druge ideologije, slicne onoj bivsoj - ali ovog puta sa mnogo gorim posledicama. umesto da ideju jugoslovenstva sprovedu kroz ekonomski napredak protkan kapitakistickim reformama, oni su se vrstili u mitove, ovog puta nacionalne, kroz "nova" rukovodstva koja su navijala za sustinski status quo. dakle, nikad se nije racionalno gledalo na pojam i uzrok jugoslavije. zato su izostale dobre posledice, i zato su svi narodi danas zasluzeno siromasniji nego u vreme jugoslavije. njen problem je sto je kroz istoriju bila i desna, i leva - ali nikada demokratska.
ja sam se, kao stari "bakalski jugosloven" (vernik u ekomomsku kao uzrok ostalih dobrih sinergija) mnogo nadao u trzisne reforme anta markovica. ali na zalost, provincijske budale po elitama (i sledbenicima) su pobedile.

Prvo, imenica fotograf u normalnom srpskom jeziku nema ženski rod, već muški rod označava oba roda, ja ću govoriti i pisati jezikom kojim su pisali moj otac i deda, a ne iskvarenim ideološkim pseudosrpskim koji mi nameću neokomunisti u ime ideoloških boleština koje propagiraju. Drugo, hbala bigu da je ono propalo, jer je bilo laž od alfe do omege, neke stvari su danas možda gore, neki možda čak i gore žive, naročito nekvalifikovani i neradnici, za koje, uostalom, i nema nikakvog razloga da žive dobro, države u kokima takvi žive dobro ubrzo odlaze na doboš, pogledajte pola Evrope, ali mislim da je situacija danas ioak nesravnjeno bolja i realnija od one nakarade koja se izdržavala na pljački, milostinji sa Zapada i kreditima. Šteta što ne sarađujemo i ne trgujemo mnogo više i nolje sa našim najbližim rođacima koji ni trebalo i da su nam najbolji prijatelji, ali zajednička država i zajednički novčanik, najnolji način da se ljudi zakrve, naročito kad se doda bolesna i lopovska levičarska idelogija, to nikad više.

Da, Jugoslavija neprezaljena je bila i kazamat, za neupucene. Moj otac je proveo valjda mesec dana sedeci pogrbljen u celiji ispod stepenica u policiji u Smederevu, celija je imala lep nadimak i zvala se "Pascara", a tamo je bio zbog izjave dan "Radnik u socijalizmu ima pravo i da upravlja ali samo kolicima za malter..". Ovo nije bilo nimalo smesno sudiji i javnom tuzilastvu, a o Brozu da ne govorimo, posto je on sa paznjom citao izvestaje iz cele drzave. Ono sto ne valja svakako mora da propadne...

dosta bre više lamenta nad yu, trebali ste misliti o tome pre njenog razvaljivanja. sad je kasno, idemo dalje. svako na svoju stranu.

Gospodo jugosloveni ,jugonostalgirari,jugokomunisti probudite se i zasucite rukave da ucinite drzavu Srbiju boljim mestom za zivot.

Dragana nisi jedina, ima nas još!! :))

koja trula priča

Svaka cast,jednoj divnoj Dragani.

Zanimljivo je da svi koji pricaju o Yu i ExYu nikada ne pominju Sloveniju ni Kosovo. Dve teritorije gde ne razumemo ni jezik ni obicaje i koje su ocito bile visak i uzrok raspada..

Slike su loše. Prazne. Treba prvo razumeti temu pa ondak praviti fotke. Šund.

Prvo, imenica fotograf u normalnom srpskom jeziku nema ženski rod, već muški rod označava oba roda, ja ću govoriti i pisati jezikom kojim su pisali moj otac i deda, a ne iskvarenim ideološkim pseudosrpskim koji mi nameću neokomunisti u ime ideoloških boleština koje propagiraju. Drugo, hbala bigu da je ono propalo, jer je bilo laž od alfe do omege, neke stvari su danas možda gore, neki možda čak i gore žive, naročito nekvalifikovani i neradnici, za koje, uostalom, i nema nikakvog razloga da žive dobro, države u kokima takvi žive dobro ubrzo odlaze na doboš, pogledajte pola Evrope, ali mislim da je situacija danas ioak nesravnjeno bolja i realnija od one nakarade koja se izdržavala na pljački, milostinji sa Zapada i kreditima. Šteta što ne sarađujemo i ne trgujemo mnogo više i nolje sa našim najbližim rođacima koji ni trebalo i da su nam najbolji prijatelji, ali zajednička država i zajednički novčanik, najnolji način da se ljudi zakrve, naročito kad se doda bolesna i lopovska levičarska idelogija, to nikad više.

Sladunjavo I prazno, jer:
Ta dicna drzava je napravila generacije neradnika, promovisala nepotizam, zemljacke i partijske veze kao drustvene vrednosti.
Kao u Orvelovoj 1984, prolima su kafane, satre i lokalni nacionalni kiceraj bili glavni izvor zabave i kulture. Tu se racunaju patuljci, lavovi, i ostale estetske nocne more koje je ova zena morala da vidi da je ikada u tom periodu negde isla - a nije.
Zal za mladost je uobicajena pojava, i svaljivati sve na "nekog, negde" je samo izgovor za sopstveni besciljni zivot.
Sve u svemu, ne zali za redom, cistocom, uredjenim zivotom, nego prebire bajku u kojoj je baka najbolje kuvala, jaganjci su sami skakali u tanjir, sverc farmerki je bio vrhunac drustvenog uspeha, blablatruc, sastav za 3.

Da, Jugoslavija neprezaljena je bila i kazamat, za neupucene. Moj otac je proveo valjda mesec dana sedeci pogrbljen u celiji ispod stepenica u policiji u Smederevu, celija je imala lep nadimak i zvala se "Pascara", a tamo je bio zbog izjave dan "Radnik u socijalizmu ima pravo i da upravlja ali samo kolicima za malter..". Ovo nije bilo nimalo smesno sudiji i javnom tuzilastvu, a o Brozu da ne govorimo, posto je on sa paznjom citao izvestaje iz cele drzave. Ono sto ne valja svakako mora da propadne...

Sve je ovo lepo, ali pošto je dokazano da se istorija ponavlja i da svakih pedesetak godina dođe do krvavih "bratskih" ratova, bolje nam je da se držimo podalje jedni od drugih.

“Gledam prodavnice pored puta: zavese, baštenske patuljke, gipsane labudove i nadgrobne spomenike. Ova zemlja je sje**na”

Ja nigde nisam video bastenske patuljke u Srbiji, vise sam ih video u Nemackoj i Ceskoj. Kamene i gipsane labudove i lavove naravno jesam ali uglavnom u ruralnim krajevima. Ne kapiram umesto da pomisli da je zemlja sje..na zao sto je svaki besan automobil parkiran nepropisno, ili sto je svaka korpa za smece ili klupa vandalizovana ona obraca paznju na kiceraj. Umetnicka dusa!

@ vi ste svi titova deca

Ti mozda mozes na svoju stranu, mi miksani, bas kao i autorka fotografija, mozemo samo da tapkamo u mestu i slusamo poruke mrznje i jedne i druge strane. Zivi spomenici bratstva i jedinstva. Titova deca...

Retko pročitam ovako dobar tekst u bilo kom mediju, a posebno na B92 (ne da kaljam, samo kažem da je B92 jedan od retkih koje čitam). Iznenađujuće je koliko dobre kritike stane u ovako mali tekst, verovatno zbog fotografija koje su tu da daju dodatnu snagu autorkinim rečima. Zaista su me kupili ovi sadržaji, jer se prevashodno bave mojom omiljenom temom - Jugoslavijom, koju nikada neću prežaliti. Vrlo rado ću nabaviti knjigu, 1000 hvala autorki.

jugoslovenstvo do poslednjeg srbina?

citiracu corbu : tad smo bili violine, a sada smo trube

Bilo bi interesantno vidjeti danas rezulate zamisljenog referenduma sa pitanjem "Da li sacuvati Jugoslaviju". Jasno, sa pravom da na izborima ucestvuju SVI bivsi stanovnici Jugoslavije, ma gdje su danas. Uz postovanje svih demokratskih pravila. Nemoguca misija, ali, jednom, ko zna...?

sta reci a ne zaplakati

Uvek kada se pomene Jugoslavija,a meni suze u ocima.Otisla sam jako mlada,dok je jos postojala.Mislim da su to secanja na bezbrizne dane,kada se sve cinilo mnogo lepo,kao da smo ziveli u nekoj bajci.A surova realnost,da ne samo da te drzave vise nema,nego da su svi,bas svi mnogo propatili i izgubili sa ovim sto sada imamo.Tuga

Ove fotografije i nisu baš reprezentativne, ako je trebalo da probude neku nostalgiju. Vode, magaraca, kamenja i nesredjenih ulica bilo je i tada i sada.

Imam 25 godina, a ovo me tako rastuzuje. Ni ne secam se Jugoslavije, a njenog raspada malo, i sa diatance. I zasto me je preplavilo toliko emocija dok sam ovo citala? Verovatno zato sto nam je sad super.

dosta bre više lamenta nad yu, trebali ste misliti o tome pre njenog razvaljivanja. sad je kasno, idemo dalje. svako na svoju stranu.
(vi ste titova deca, 13. septembar 2015 11:59)

mi smo mamini i tatini, a ti?
niko nije lamentirao nad jugoslavijom, ovo je knjiga posvecena zivotu koji je jugoslaviju nadziveo, i koji je njen raspad fala bogu preziveo. kao i mnogi, i ja sam deo toga. verovatno i ti, samo se plasis da priznas.
za razvaljivanje jugoslavije si u pravu. jeste danas neka moda ponosnog secanja na nju - ali ja i dalje pamtim vreme kad su mnogi za sve svoje licne zivotne neuspehe krivili jugoslaviju. kako su se mnogi od tih kasnije proveli, zna se. bas zato se isti ti danas rado secaju jugoslavije, a svoju ljutnju na nju su zaboravili. sad su retroaktivni neformalni jugosloveni... ali dzabe, braco i sestre, kasno je, odavno ste obrali bostan. mada, to je druga prica.
potonji mit o jugoslovenskom el doradu podgrejan je na temelju kasnije (zasluzene) propasti. i kolektivnom osecanju da je sve moglo biti bolje, da je propustena istorijska sansa za istinsku emancipaciju ovih prostora. jer nisu to nikad bili "prostori" - prostor je uvek bio jedan. jedino budale veruju da ih je vise: srpski, hrvatski, bosanski... kad odes sa balkana, prvo zapazis tu vestacku podelu. kad se vratis, prvo te ona zaboli.
u pravu si - svako na svoju stranu, idemo dalje. pa taljigaj kroz istoriju, vrti se i sudaraj, dok ti svi okolo lupaju cvrge ili daju bombonu da zaboravis cvrge. zaboravio si - mi smo sad narodi-patuljci, sluzimo velikima za kusur.
sve u svemu, i ovce su pametnije od nas.

Ona je samo nestala politički,administrativno i ideološki, ali oni koji se osećaju kao jugosloveni za njih ne mora nestati i verovatno nije ni nestala.

jugoslavije vise nema.Neko se boji tog imena,neko-ko je taj? Pa ipak mora
da se usredsredim na politicku kartu, prolaznu po svakim strandardima ,i
da se skoncentrisem na podneblje ,nase ili nasko. pa da poricem ideju i
da vidim da Jugoslavija ipak postoji. Ona postoji u mrznji i negativnosti
jer su njeni cinioci sada slobodni da se mrze do beskonacnosti i da svoje
enklave velicaju kao da se radi o Rimskoj imperiji.Oni su mali i neznatni
i pripadaju nekoj od svjetskih sila prema kojoj se pokorno ravnaju. Pa
ipak oni u mrznji i nepodnosljivsti cuvaju uspomene tiho i sakriveno
i stalno govore da su sada slobodni da rade sta hoce ali rada nema.
Onda pricaju o Titu,tom komunistickom razbojniku, radije bi se sjecali
Hitlera i njegovih pristalica i pomagaca.Jugoslavije vise nema,to je
politicka stvarnost koja se ne moze poreci,Ali ljudi postoje,ljudi koji
tu zive i koji su stekli obiljezja jugoslovena od kojih se ne mogu lako
otarasiti.Ta obiljezja su postojala i bez Jugoslavije,ona nijesu stecena
zato sto je ona,zajednicka drzava,postojala.Mi nijesmo Italijani niti
Nijemci ili Turci ,mi smo mi. I ma koliko pokusavali da budemo nesto
drugo,kulturnije i prefinjenije,mi izgledamo smijesni i filmski
izmisljeni."Ostajte ovdje sunce tudjeg neba nee vas grijat' ko sto ovo
grije."
vasilije knezevic 13 sept 2015

Imao sam tu sreću da živim u toj drzavi.
Tada sam mogao da radim šta hoću, jedino nisam smeo da krikujem državu.
Sada mogu da kritikujem državu koliko hoću, ali ne mogu da radim ništa više.

voljela bih imati ovu knjigu.

Bilo je lepo dok je većina mislila da je lepo ali je većina počela da veruje da tako dalje ne može, "Kritična masa". Sad Sirijci veruju da će im biti bolje u Nemačkoj a za 10 godina će i oni imati svoje nostalgičare...

jugoslavije nema samo na njenom podruciju a vani je itekako ziva.

dirljiv tekst, zaista.

priznajem da mi para uši reč egzil, budući da kažemo izgnanstvo za to, a razlikuje se od izbeglišta u nekoj meri. Ali svakako prihvatam njeno objašnjenje, bez pogovora. strahota je sta smo preziveli devedesetih, diplomatski rat jos uvek traje.

Dal' je neko nekad patio za Knezevinom Srbijom?

Gospodo jugosloveni ,jugonostalgirari,jugokomunisti probudite se i zasucite rukave da ucinite drzavu Srbiju boljim mestom za zivot.
(Xepoj, 13. septembar 2015 13:31)



dvedeset pet godina guramo mrcinu uzbrdo... ne vredi, nece pa nece.

Otisao sam mlad iz Jugoslavije, ne zato sto je nisam voleo. Naprotiv! Secam
se lepog djetinstva, skolskih dana i ekskurzija, bezbriznih putovanja, sigurnog
radnog mesta, sa svim socijalnim pogodnostima, uspeh nasih naroda na mnogim medjunarodnim takmicenjima, medaljama, priredbama, proslavama, veselju....
Uglavnom, svih lepih uspomena u to vreme.
Medjutim, nikada nisam mogao poverovati da ce se naci izdajice u pojedinim
republikama, koje ce uz podrsku imperijalista dovesti do raspada te lepe,
interesantne i jedinstvene zemlje u svetu, sa zivotnim sarenilom u svim njenim
segmentima, od Triglava do Gevgelije. I sta?
Desilo se to prokletstvo koje je unistilo na stotine hiljada zivota, porusilo mukom
izgradjenu infrastrukturu posle 2. svetskog rata, odvojilo mnoge obitelji od svojih
najmilijih i snove mladog narastaja.
I sad kad se vracam i gledam kako ti isti ljudi zive, jedva prezivljavaju od meseca
do meseca i ocekuju nekakvo bolje sutra...., ali bez nade u bolju buducnost.
Eto, to je razlika izmedju nekada slobodne i sigurne zemlje Jugoslavije i danasnjih
nesigurnih i slabih drzavica ovisnih od imperijalnog Zapada, koji im namecu svoju
volju.

"Ovi prostori" , kako odvratno zvuči.

(EU Citizen, 13. septembar 2015 19:46)

nikar ne obracam paznju na greske u tipkanju, ali sad moram da ih primetim, jer pomalo deduciram da se moj dragi poznanik i cesti (ne)istomisljenik sa naseg sajta vrlo iznervirao ovom temom :)
sirota jugoslavija je u oba slucaja bila zasnovana na dobroj ideji ali i ocajnoj realizaciji. sto se tice ove druge, najvise mi je zao sto se nije odrzala posle kraha ideologije na kojoj je zasnovana. i kad je trebalo samo malo zajednickog strpljenja i truda, narodi su se zbirno vratili u predjasnju jugo infantilnost, u druge ideologije, slicne onoj bivsoj - ali ovog puta sa mnogo gorim posledicama. umesto da ideju jugoslovenstva sprovedu kroz ekonomski napredak protkan kapitakistickim reformama, oni su se vrstili u mitove, ovog puta nacionalne, kroz "nova" rukovodstva koja su navijala za sustinski status quo. dakle, nikad se nije racionalno gledalo na pojam i uzrok jugoslavije. zato su izostale dobre posledice, i zato su svi narodi danas zasluzeno siromasniji nego u vreme jugoslavije. njen problem je sto je kroz istoriju bila i desna, i leva - ali nikada demokratska.
ja sam se, kao stari "bakalski jugosloven" (vernik u ekomomsku kao uzrok ostalih dobrih sinergija) mnogo nadao u trzisne reforme anta markovica. ali na zalost, provincijske budale po elitama (i sledbenicima) su pobedile.