Vaša omiljena muzika otkriva kako funkcioniše vaš mozak

Slušajte bjons, lejdi gagu, kanje vesta, itd. i nećete povećati ni empatiju ni sistematičnost. Garantovano, vraćam pare, ako uspete.

Gluposti! Pravi poznavalac i ljubitelj muzike, koji stvarno razume, voli i ume da prepozna i ceni kvalitetnu muziku, NIKAD ne sluša samo jednu ili vrlo mali broj vrsta muzike! Onaj ko drži pun podrum samo jedne jedine vrste vina, nikad neće saznati šta je dobro vino, ma koliko ga popio!

Koja će mi muzika najbolje pasovati zavisi od trenutka i tekućeg raspoloženja. Ima dana kad mi najbolje odgovara klasika, a od klasike nekih dana me oduševljava Bah, dok drugi put više uživam u Mocartu ili Betovenu. Nekad mi više odgovara barokna muzika, a nekad romantična (Šopen, List).

Međutim, kad nešto radim (a i kad ne radim), najviše volim dobar blues (klavir ili gitara) i klasični rock and roll iz 60-ih, mada priznajem, nije mi mrsko ni prangijanje heavy metalaca, pa čak ni punk/new wave. Recimo, The Clash mogu da slušam u svako doba.

Ponekad mi je kul bluegrass, irski/škotski folk ili stari country (recimo, Carter Family), a u poslednje vreme sve više otkrivam na Youtubeu i slušam muziku koju u nedostatku boljeg imena ja zovem Art Deco muzika, jer je to muzika iz otprilike 30-ih godina prošlog veka.

Da džez ni ne pominjem! Od kad sam počeo da učim klavir, sve više otkrivam lepotu i bogatstvo džeza jer tek sad počinjem da ga stvarno razumem!

I koji je sad moj karakter na osnovu muzike koju slušam, kad bih ja sam daleko lakše nabrojao vrste muzike koje NIKAD NE slušam (domaći turbofolk, repere), nego sve one koje volim da slušam?

Da ovi sa Kembridza cuju JK i slicne, pojeli bi svoje beleske i to neslane! Imali bi ogromnu rupu u istrazivanju... nezakrpivu...

Tačno moje iskustvo sa ljudima, koje me dovelo do toga da na osnovu muzike koju vole da slusaju procenjujem kakvi su u dubini duse, da li su povrsni i sebicni ili empaticni i misaoni. Na primer, moj komsija od 25 godina slusa iskljucivo mantre koje se pustaju u teretani, i naravno o njemu i odnosu prema komsijama sve najgore.

Ja u jednom danu slušam massive attack pa Skrillex pa Game pa Rammstein, kakva li ja cepanja u glavi imam?

Kako li moj mozak funkcionise kad slusam Dubstep, Progresive Trance, Psycho, House, Electronic Rock i Heavy Metal? Turbulentno?! Bavim se programiranjem i bolesno sam analitican i zahtevan od zivota. Ako nema sta da me digne psihicki, od rada nema nista! Droga nije zdrava, a muzika je besplatna...

Znaci moj buraz je empatican jer voli blues, a ja romantican jer volim narodnjake.

Nas dvojica "analitickih" slusamo jedan struju, drugi fank. Hevi metal, pank i hardbrok ne mogu da slusam dok razmisljam.
Glup test

opet "otkrivaju Ameriku" i za taj "project" su uspeli da navuku pare iz fondova, skupljene od obicnih smrtnika kroz poreze. Povrh svega, ti obicni smrtnici (ukljucujuci i mene), imaju odgovore i pre istrazivanja.

Besmisleno. Izgleda kao da su analizirali tekstove pesama, a ne vrstu muzike.

Brate, ujutro mi legne neki chill, liquid dnb, chillstep ili smoot jazz... popodne me iznerviraju na poslu pa ume da zaprsti korn, metallica, rammstein... pa me to malo digne pa predjem na progressive house sa sexy vokalima, mozda se provuce neki progressive trance... predveche deephouse, budha bar fazon, mozda neki ambient ili dzez... ima dana kada prsti ska, punk... nekad brit pop. Ja uzivam u muzici... kada je kvalitet u pitanju, muzicki pravac nije presudan. Tako da odbijam da me uokvire na taj nacin. Jedino sto mrzim narodnjake... od narodnjackog fazona volim jedino horor bisketa (pero deformero).

slayer!

Ne znam da li je bolje kad se naučnik petlja u umetnost ili umetnik u nauku.

Ovo nikako ne može biti tačno. Ja, na primer, slušam mnogo različitih muzičkih žanrova. Obično slušam nu metal, heavy metal, hard rock i punk rock (Linkin Park, Bon Jovi, Audioslave, Three Days Grace, Led Zeppelin, Sum 41, Avenged Sevenfold...), ali kada želim da se opustim slušam pop rock, soft rock pa čak i pop (Sting, Phil Collins, RHCP, Jack Johnson, Coldplay, Robbie Williams...). Ponekad slušam i rap i elektro muziku (50 cent, Outkast, Black Eyed Peas). Stvari koje nikad ne slišam su indie rock, goth, death metal, domaću muziku i sav pop koji je izašao posle 2010.

Iz svega ovog zaklučujem da ovo istraživanje ne može da se primeni na svima, a oni što se ograničavaju žanrovima i onim što je trenutno popularno (a ima ih mnogo) ne treba ni da slušaju muziku.

Thrash till death!

Ja slusam lepog( iza oblaka) hehe

> dok oni koji razmišljaju na analitičniji način više uživaju u intenzivnijim zvukovima poput panka, hevi metala i hard roka.

Pa ljudi sa analitičkom ineligencijom imaju potrebu za tom muzikom upravo zato što ona blokira njihovu analitičku inteligenciju, jer ih ta vrsta inteligencije čini svesnim sopstvene životne odgovornosti i zato opterećeuje u njihovoj neodgovornosti. Videli smo u filmovima kako daju čoveku pred streljanje da zapali cigaretu. Zašto? Zato što duvan i marihuana izazivaju isti efekat kao rok muzika - skok dopamina. Skok dopamina automatski obara nivo prolaktina, hormona brižnosti, pa je čoveka baš briga za sve, i tako razumni ljudi skokom dopamina upravo blokiraju analitičku ulogu razuma, da bi tako sebe rasteretili od susreta sa životnom odgovornoćšću.

Znaci moj buraz je empatican jer voli blues, a ja romantican jer volim narodnjake.

Nas dvojica "analitickih" slusamo jedan struju, drugi fank. Hevi metal, pank i hardbrok ne mogu da slusam dok razmisljam.
Glup test

Gluposti! Pravi poznavalac i ljubitelj muzike, koji stvarno razume, voli i ume da prepozna i ceni kvalitetnu muziku, NIKAD ne sluša samo jednu ili vrlo mali broj vrsta muzike! Onaj ko drži pun podrum samo jedne jedine vrste vina, nikad neće saznati šta je dobro vino, ma koliko ga popio!

Koja će mi muzika najbolje pasovati zavisi od trenutka i tekućeg raspoloženja. Ima dana kad mi najbolje odgovara klasika, a od klasike nekih dana me oduševljava Bah, dok drugi put više uživam u Mocartu ili Betovenu. Nekad mi više odgovara barokna muzika, a nekad romantična (Šopen, List).

Međutim, kad nešto radim (a i kad ne radim), najviše volim dobar blues (klavir ili gitara) i klasični rock and roll iz 60-ih, mada priznajem, nije mi mrsko ni prangijanje heavy metalaca, pa čak ni punk/new wave. Recimo, The Clash mogu da slušam u svako doba.

Ponekad mi je kul bluegrass, irski/škotski folk ili stari country (recimo, Carter Family), a u poslednje vreme sve više otkrivam na Youtubeu i slušam muziku koju u nedostatku boljeg imena ja zovem Art Deco muzika, jer je to muzika iz otprilike 30-ih godina prošlog veka.

Da džez ni ne pominjem! Od kad sam počeo da učim klavir, sve više otkrivam lepotu i bogatstvo džeza jer tek sad počinjem da ga stvarno razumem!

I koji je sad moj karakter na osnovu muzike koju slušam, kad bih ja sam daleko lakše nabrojao vrste muzike koje NIKAD NE slušam (domaći turbofolk, repere), nego sve one koje volim da slušam?

opet "otkrivaju Ameriku" i za taj "project" su uspeli da navuku pare iz fondova, skupljene od obicnih smrtnika kroz poreze. Povrh svega, ti obicni smrtnici (ukljucujuci i mene), imaju odgovore i pre istrazivanja.

Slušajte bjons, lejdi gagu, kanje vesta, itd. i nećete povećati ni empatiju ni sistematičnost. Garantovano, vraćam pare, ako uspete.

Brate, ujutro mi legne neki chill, liquid dnb, chillstep ili smoot jazz... popodne me iznerviraju na poslu pa ume da zaprsti korn, metallica, rammstein... pa me to malo digne pa predjem na progressive house sa sexy vokalima, mozda se provuce neki progressive trance... predveche deephouse, budha bar fazon, mozda neki ambient ili dzez... ima dana kada prsti ska, punk... nekad brit pop. Ja uzivam u muzici... kada je kvalitet u pitanju, muzicki pravac nije presudan. Tako da odbijam da me uokvire na taj nacin. Jedino sto mrzim narodnjake... od narodnjackog fazona volim jedino horor bisketa (pero deformero).

Ja u jednom danu slušam massive attack pa Skrillex pa Game pa Rammstein, kakva li ja cepanja u glavi imam?

Kako li moj mozak funkcionise kad slusam Dubstep, Progresive Trance, Psycho, House, Electronic Rock i Heavy Metal? Turbulentno?! Bavim se programiranjem i bolesno sam analitican i zahtevan od zivota. Ako nema sta da me digne psihicki, od rada nema nista! Droga nije zdrava, a muzika je besplatna...

Besmisleno. Izgleda kao da su analizirali tekstove pesama, a ne vrstu muzike.

Tačno moje iskustvo sa ljudima, koje me dovelo do toga da na osnovu muzike koju vole da slusaju procenjujem kakvi su u dubini duse, da li su povrsni i sebicni ili empaticni i misaoni. Na primer, moj komsija od 25 godina slusa iskljucivo mantre koje se pustaju u teretani, i naravno o njemu i odnosu prema komsijama sve najgore.

Da ovi sa Kembridza cuju JK i slicne, pojeli bi svoje beleske i to neslane! Imali bi ogromnu rupu u istrazivanju... nezakrpivu...

Ovo nikako ne može biti tačno. Ja, na primer, slušam mnogo različitih muzičkih žanrova. Obično slušam nu metal, heavy metal, hard rock i punk rock (Linkin Park, Bon Jovi, Audioslave, Three Days Grace, Led Zeppelin, Sum 41, Avenged Sevenfold...), ali kada želim da se opustim slušam pop rock, soft rock pa čak i pop (Sting, Phil Collins, RHCP, Jack Johnson, Coldplay, Robbie Williams...). Ponekad slušam i rap i elektro muziku (50 cent, Outkast, Black Eyed Peas). Stvari koje nikad ne slišam su indie rock, goth, death metal, domaću muziku i sav pop koji je izašao posle 2010.

Iz svega ovog zaklučujem da ovo istraživanje ne može da se primeni na svima, a oni što se ograničavaju žanrovima i onim što je trenutno popularno (a ima ih mnogo) ne treba ni da slušaju muziku.

Ja slusam lepog( iza oblaka) hehe

slayer!

Ne znam da li je bolje kad se naučnik petlja u umetnost ili umetnik u nauku.

Thrash till death!

> dok oni koji razmišljaju na analitičniji način više uživaju u intenzivnijim zvukovima poput panka, hevi metala i hard roka.

Pa ljudi sa analitičkom ineligencijom imaju potrebu za tom muzikom upravo zato što ona blokira njihovu analitičku inteligenciju, jer ih ta vrsta inteligencije čini svesnim sopstvene životne odgovornosti i zato opterećeuje u njihovoj neodgovornosti. Videli smo u filmovima kako daju čoveku pred streljanje da zapali cigaretu. Zašto? Zato što duvan i marihuana izazivaju isti efekat kao rok muzika - skok dopamina. Skok dopamina automatski obara nivo prolaktina, hormona brižnosti, pa je čoveka baš briga za sve, i tako razumni ljudi skokom dopamina upravo blokiraju analitičku ulogu razuma, da bi tako sebe rasteretili od susreta sa životnom odgovornoćšću.