Zen kuhinja: Monahinja koja je "zaludela" najveće kuvare sveta

Ona je budistička monahinja, ali sve više i jedan od najtraženijih kuvara na planeti. Dragoceno parče zemlje na obroncima brda Južne Koreje ona u miru neguje i stvara sve ono što će kasnije staviti na tanjir: patlidžane, paradajz, krastavac, bosiljak, čili papričice, divlji susam i još mnogo toga.

Njene gastronomske kreacije koje zbog svoje vere pravi isključivo od biljaka toliko su zadivile svet, da je kritičar hrane "Njujork tajmsa" pošao na 18-časovno putovanje u Seul, a onda na truckavu četvoročasovnu vožnju autobusom do Bekjangse hrama, koji Kvan zove domom, kako bi ih probao.

Ovo ekstravagantno putovanje se isplatilo. "Njujork tajms" je opisao monahinjinu kuhinju kao “najfiniju hranu na svetu”, a nju nazvao “kuvarom filozofom”.

Svi su poželeli da jedu kod Kvan.

Ova 59-godišnjakinja, međutim, nikad nije radila u restoranu, a kamoli bila vlasnik nekog. Nije prošla čak ni zvaničnu obuku, niti je objavila kuvar. Ona ne koristi crni i beli luk u svojim strogo veganskim obrocima, jer neki budisti veruju da te namirnice stimulišu libido. Ali Kvan je zablistala na njujorškoj gastronomskoj sceni, iako je u njemu bila samo dva puta i to na poziv slavnog kuvara Erika Ripera, vlasnika kultnog restorana “La Bernardin”.

Slavni kuvari, novinari i urednici gotovo hodočasnički prolaze prašnjavim putevima od sela do hrama koji Kvan deli sa još dve monahinje.

Iako je njoj sve to pomalo smešno, ipak smatra da je korisno i važno da sa svetom podeli svoju perspektivu o pripremi hrane.

Za nju, kuvanje ne sme biti stvar pohlepe. Jela treba da imaju viši smisao: da pročiste telo i um.

“Hrana treba da nahrani vaše telo i pomogne umu da nađe prosvetljenje”, kaže ona. “To je način da se ljudi vrate prirodi, da pročistimo um za meditaciju. Tako se razvijamo i rastemo.”

“Ti si tlo. Hrana je seme.”

Foto: YouTube Screenshot

Kvon često koristi reč “prevazilaženje”. Glad je nešto što čovek treba da “prevaziđe”. Smena godišnjih doba i njihov uticaj na njenu baštu su takođe nešto što treba “prevazići”, kao i njenu hranu.

Prevazilaženje alavosti u svim njenim oblicima i ishrana zasnovana na jednostavnim jelima koja pročišćavaju um, telo i duh.

Baš kao što Kvan izbegava “preterano začinjenu i preobilnu” zapadnu kuhinju, izbegava i takvu filozofiju. U svojim sivim odorama, sa nežnim osmehom koji trajno lebdi na njenom licu, ona je sušta suprotnost umišljenih slavnih kuvara i gastronomskih TV zvezda moderne ere.

U njenoj bašti, na putu ka keliji, ona gaji muškatni oraščić, velike retke pečurke koje neguje mesecima, 500 godina staro tengja drvo koje i dalje rađa pomorandže za njene recepte.

“Ukusi su i dalje iznenađenje i uzbuđenje za mene”, kaže ona.

Njena kelija od drveta je jednostavna. Tu kuva za sebe i još dve monahinje, a povremeno i za pedesetak monaha koji služe u hramu.

Ma koliko njena jela delovala jednostavno, ona su harmonija mirisa, tekstura, ukusa i boja.

Tu su marinirani patlidžani u brašnu od pasulja, kisele šljive sa bodljikavim jasenkom, bundeva punjena začinjenim tofuom... sve u malim porcijama posluženim u jednostavnom drvenom i keramičkom posuđu.

Posle njene hrane niste ni siti ni gladni, ali se zato osećate laganije i energičnije nego pre jela.

Šta je njena tajna?

“Gajila sam i brinula o ovim sastojcima, prelila sam svoju energiju u njih. Ta energija se oslobađa kad ih pripremam u jelu”, kaže ova žena koja je očigledno usavršila nešto čemu teži svaki kuvar – kuvanje s ljubavlju.