Gde se muslimani hrane u Beogradu?

Gde se muslimani hrane u Beogradu? Muslimani koji su rodjeni Beogradjani ili vec duze vreme zive u Beogradu snabdevaju se hranom na nekoliko poznatih i "proverenih" mesta, prenosi Dnevni avaz. Vecina njih, izbegavajuci da se pojavi pred kamerom, priznaje da je ovo jedan od problema sa kojim se svakodnevno susrecu. Kazu, navikli su. Pored par turskih restorana, postoji i nekoliko cevabdzinica i buregdzinica ciji su vlasnici uglavnom muslimani. Od nedavno, preko puta beogradske Bajrakli dzamije postoji i prodavnica "Halal shop" koja je jedino zvanicno potvrdjeno mesto gde se moze nabaviti meso, suhomesnati i mlecni proizvodi sa halal sertifikatom. Halal hranu kupuju i gradjani drugih veroispovesti, isticu prodavci. Cesti kupci su komsije koji stanuju u blizini. Gde sve ima halal hrane Pored “Halal fooda” kod Bajrakli dzamije halal hrana moze se pojesti jos pored Zeleznicke stanice na Savskom vencu gde se nalazi "Banjalucki cevap", u restoranu "Gnezdo" na Autokomandi, u buregdzinici "Sarajevo" u ulici 27. marta ili u objektu "Pazarski cevap" u Beogradskoj ulici u blizini Slavije. To su mesta gde upuceni slobodno svrate po zalogaj jer tamo ne strahuju da ce imati primesa od mesa cije je konzumiranje islamom zabranjeno. Za hranu je svakako najteze onima koji su prvi put u Beogradu pa se bez specijalnih uputstava moraju snalaziti. Pogotovo, jer bolji poznavaoci proizvodnje hrane isticu da se cak i u proizvodnji hleba koriste neki sastojci koji su svinjskog porekla. Almir Culafic iz Novog Pazara prenoseci svoja iskustva kaze da je uglavnom od kuce nosio hranu ili je isao u buregdzinicu "Sarajevo" , gde je jeo pitu od sira ili pecuraka. "Imam iskustva i znam gde je cisto i halal hrana. Uglavnom smo donosili mantije i pite od kuce, to je najsigurniji nacin", preporucuje Alamir . Stari Beogradjanin, hadzija Skender Zejbegi na pitanje kako se muslimani u Beogradu snalaze za hranu odgovara da, pored restorana u blizini dzamije, u poslednje vreme ima i nekoliko turskih restorana. Prema njegovim recima, sto se tice snabdevanja, svojevremeno je u okviru dzamije postojala prodavnica mesa, ali je slabo radila. "Muslimani se ovde sami snalaze. Malo su i ovdasnji ljudi primili k znanju da se ostalo meso treba odvajati od svinjskog. Koliko je to halal, to je druga prica", porucio je Skender. Vlasnik turskog restorana "Dukat" u blizini Studentskog trga, Ibrahim Uigur, kaze da se sva jela u ovom restoranu spremaju po tradiciji iz Gaziantepa, pa su samim tim i halal. Isticuci da u mestu kakvo je Beograd nije bas lako proizvoditi halal hranu, pa od nabavke mesa do ljudi koji su zaposleni u kuhinji - sve stize iz Turske. "Ponosimo se sto vodimo jedan ovakav restorana u glavnom gradu Srbije. S duge strane Srbi koji dolaze u nas restoran i nakon sto probaju hranu kod nas dolaze ponovo bas zbog ukusa koji daju halal meso i hrana", istakao je Uigur. Proces adaptacije u Beogradu Prema njegovim recima, zbog saobracajne lokacije na kojoj se nalaze i velikog broja i vrste jela koja nude, nemalo je onih koji svrate i pitaju da li je hrana halal. Direktor agencije za Halal Srbija Mustafa ef Jusufspahic istice da je situacija u Srbiji danas nesto bolja nego sto je to slucaj bio ranije. "Opcija halala je dugi niz godina bila zapostavljena kada je u pitanju ishrana muslimana i halal nije bio zastupljen. Ni danas ga nema mnogo, ali smo na putu da to imamo sve vise", govori on. Prema njegovim recima, muslimani koji zive u Beogradu se lakse snalaze, nego oni koji dolaze privremeno i koji imaju neminovni proces adaptacije. Pogotovo ako dolaze iz muslimanskih sredina. "Beograd je veliki grad, dosta je razudjen i veoma je mali broj objekata koji nudi taj sadrzaj. Veoma je tesko onome kada dodje da pronadje takvo mesto i snadje se. Sve mu je tesko. Pogotovo kada jos treba da se snalazi da nadje koru hleba", rekao je Jusufspahic. cookbookman17/Flickr.com Halal izmedju ostalog zabranjuje upotrebu: svinjskog mesa, krvi, alkohola, mesa mrtvih zivotinja, mesozdera, magarca, psa, ptica grabljivica; hrane koja se priprema sa vinom, kolaca sa bilo kojom vrstom alkohola, hrane koja sadrzi emulgatore na bazi svinjske ili zivotinjske masti itd. Zbog nepostojanja halal hrane smrsao 13 kilograma Zaki Shaltaf iz Agencije za certifikovanje halal proizvoda rekao je da je od osnivanja agencije situacija malo bolja. "Kad sam dosao u Beograd, tokom prve godine, dok se nisam snalazio, nisam znao gde mogu da jedem, gde mogu da kupim svoju hranu. Izgubio sam 13 kilograma'' , kazao je Zaki Shaltaf, priznajuci da se i on mucio kao i svako nov ko dodje u Beograd. "Ovom gradu je zaista neophodan veci broj takvih prodavnica i radnji. Ne samo u gradu , vec i na autoputu kroz Srbiju", izjavio je Jusufspahic i objasnio da samo sedam miliona Turaka svake godine prodje kroz Srbiju. "Onda vidite zene u marama koje sede na plocnicima zato sto ne mozemo da im ponudimo halal u svom restoranu. To mislim da nije pametno, niti je to sa ekonomskog stanovista normalno, pogotovu sto su to platezno imucni ljudi i imaju novac", zakljucio je Jusufspahic. Krv prenosi toksine Halal je nesto sto nije ograniceno samo na muslimane, objasnjava Jusufspahic i navodi: "To dokazuje halal prodavnica gde su najveci konzumenti ljudi koji nisu islamske veroispovesti i koji prepoznaju sta je kvalitet, sta je zdrav zivot, cistoca i kvalitetna ishrana. To je meso koje u sebi nema ono sto najvise prenosi toksine, a to je krv". Laurel Fan/Flickr.com Dnevni avaz U odnosu na veliki broj muslimana koji zive u Beogradu u prestonici Srbije i dalje postoji samo nekoliko mesta na kojima se prodaje halal hrana. U odnosu na veliki broj muslimana koji zive u Beogradu u prestonici Srbije i dalje postoji samo nekoliko mesta na kojima se prodaje halal hrana.

Muslimani koji su rođeni Beograđani ili već duže vreme žive u Beogradu snabdevaju se hranom na nekoliko poznatih i "proverenih" mesta, prenosi Dnevni avaz. Većina njih, izbegavajući da se pojavi pred kamerom, priznaje da je ovo jedan od problema sa kojim se svakodnevno susreću. Kažu, navikli su.

Pored par turskih restorana, postoji i nekoliko ćevabdžinica i buregdžinica čiji su vlasnici uglavnom muslimani. Od nedavno, preko puta beogradske Bajrakli džamije postoji i prodavnica "Halal shop" koja je jedino zvanično potvrđeno mesto gde se može nabaviti meso, suhomesnati i mlečni proizvodi sa halal sertifikatom.

Halal hranu kupuju i građani drugih veroispovesti, ističu prodavci. Česti kupci su komšije koji stanuju u blizini.

Gde sve ima halal hrane

Pored “Halal fooda” kod Bajrakli džamije halal hrana može se pojesti još pored Železničke stanice na Savskom vencu gde se nalazi "Banjalučki ćevap", u restoranu "Gnezdo" na Autokomandi, u buregdžinici "Sarajevo" u ulici 27. marta ili u objektu "Pazarski ćevap" u Beogradskoj ulici u blizini Slavije.

To su mesta gde upućeni slobodno svrate po zalogaj jer tamo ne strahuju da će imati primesa od mesa čije je konzumiranje islamom zabranjeno.

Za hranu je svakako najteže onima koji su prvi put u Beogradu pa se bez specijalnih uputstava moraju snalaziti. Pogotovo, jer bolji poznavaoci proizvodnje hrane ističu da se čak i u proizvodnji hleba koriste neki sastojci koji su svinjskog porekla.

Almir Ćulafić iz Novog Pazara prenoseći svoja iskustva kaže da je uglavnom od kuće nosio hranu ili je išao u buregdžinicu "Sarajevo" , gde je jeo pitu od sira ili pečuraka.

"Imam iskustva i znam gde je čisto i halal hrana. Uglavnom smo donosili mantije i pite od kuće, to je najsigurniji način", preporučuje Alamir .

Stari Beograđanin, hadžija Skender Zejbegi na pitanje kako se muslimani u Beogradu snalaze za hranu odgovara da, pored restorana u blizini džamije, u poslednje vreme ima i nekoliko turskih restorana.

Prema njegovim rečima, što se tiče snabdevanja, svojevremeno je u okviru džamije postojala prodavnica mesa, ali je slabo radila.

"Muslimani se ovde sami snalaze. Malo su i ovdašnji ljudi primili k znanju da se ostalo meso treba odvajati od svinjskog. Koliko je to halal, to je druga priča", poručio je Skender.

Vlasnik turskog restorana "Dukat" u blizini Studentskog trga, Ibrahim Uigur, kaže da se sva jela u ovom restoranu spremaju po tradiciji iz Gaziantepa, pa su samim tim i halal. Ističući da u mestu kakvo je Beograd nije baš lako proizvoditi halal hranu, pa od nabavke mesa do ljudi koji su zaposleni u kuhinji - sve stiže iz Turske.

"Ponosimo se što vodimo jedan ovakav restorana u glavnom gradu Srbije. S duge strane Srbi koji dolaze u naš restoran i nakon što probaju hranu kod nas dolaze ponovo baš zbog ukusa koji daju halal meso i hrana", istakao je Uigur.

Proces adaptacije u Beogradu

Prema njegovim rečima, zbog saobraćajne lokacije na kojoj se nalaze i velikog broja i vrste jela koja nude, nemalo je onih koji svrate i pitaju da li je hrana halal.

Direktor agencije za Halal Srbija Mustafa ef Jusufspahić ističe da je situacija u Srbiji danas nešto bolja nego što je to slučaj bio ranije.

"Opcija halala je dugi niz godina bila zapostavljena kada je u pitanju ishrana muslimana i halal nije bio zastupljen. Ni danas ga nema mnogo, ali smo na putu da to imamo sve više", govori on.

Prema njegovim rečima, muslimani koji žive u Beogradu se lakše snalaze, nego oni koji dolaze privremeno i koji imaju neminovni proces adaptacije. Pogotovo ako dolaze iz muslimanskih sredina.

"Beograd je veliki grad, dosta je razuđen i veoma je mali broj objekata koji nudi taj sadržaj. Veoma je teško onome kada dođe da pronađe takvo mesto i snađe se. Sve mu je teško. Pogotovo kada još treba da se snalazi da nađe koru hleba", rekao je Jusufspahić.

Laurel Fan/Flickr.com

Zbog nepostojanja halal hrane smršao 13 kilograma

Zaki Shaltaf iz Agencije za certifikovanje halal proizvoda rekao je da je od osnivanja agencije situacija malo bolja.

"Kad sam došao u Beograd, tokom prve godine, dok se nisam snalazio, nisam znao gde mogu da jedem, gde mogu da kupim svoju hranu. Izgubio sam 13 kilograma'' , kazao je Zaki Shaltaf, priznajući da se i on mučio kao i svako nov ko dođe u Beograd.

"Ovom gradu je zaista neophodan veći broj takvih prodavnica i radnji. Ne samo u gradu , već i na autoputu kroz Srbiju", izjavio je Jusufspahić i objasnio da samo sedam miliona Turaka svake godine prođe kroz Srbiju.

"Onda vidite žene u marama koje sede na pločnicima zato što ne možemo da im ponudimo halal u svom restoranu. To mislim da nije pametno, niti je to sa ekonomskog stanovišta normalno, pogotovu što su to platežno imućni ljudi i imaju novac", zaključio je Jusufspahić.

Krv prenosi toksine

Halal je nešto što nije ograničeno samo na muslimane, objašnjava Jusufspahić i navodi:

"To dokazuje halal prodavnica gde su najveći konzumenti ljudi koji nisu islamske veroispovesti i koji prepoznaju šta je kvalitet, šta je zdrav život, čistoća i kvalitetna ishrana. To je meso koje u sebi nema ono što najviše prenosi toksine, a to je krv".