Ko su najveći „mesožderi“ u Evropi?

Ko ovih dana prati nemačke medije, pre ili kasnije će naići na pojam za koji su donedavno znali tek neki. "Veggie Day" (Vegetarijanski dan) nova je ideja nemačke stranke Zelenih. Predsednica ove stranke Renate Kunast objavila je usred predizborne kampanje, koji se inače održavaju krajem septembra, kako bi neodgovornu nemačku konzumaciju mesa, trebalo ublažiti uvođenjem „Dana bez mesa! u nemačke kantine, kako školske i studentske, tako i one u nemačkim preduzećima. Na reakcije nije trebalo čekati dugo.

Politički protivnici Zelenih, u koje u Nemačkoj pre svega spadaju demohrišćani i liberali, odmah su osuli drvlje i kamenje na ekološku stranku, da svojim najnovijim zahtevima vrši nepotrebni pritisak na građane. Ali čak su i socijaldemokrate, koje su više puta bile u koaliciji sa zelenim reagovali negativno. Jedan od komentara bio je: „Zeleni očigledno nisu shvatili da se sada radi o kobasici", rekao je Per Štajnbrik, kandidat SPD-a za kancelara na predstojećim izborima, upotrebljavajući nemaöku izreku koja zapravo znači da su stvari postale ozbiljne.

Činjenica je da se jede previše mesa

Možda i sama ova izreka pokazuje koliko ozbiljno Nemci shvataju meso i kobasice, ali i činjenicu da „veći“ koalicioni partner nije baš srećan što se zeleni „poigravaju“ sa strastvenom vezom između Nemaca i konzumacije šnicli i kolenica. Liberali, koji sa zelenima gaje jedan izuzetno netrpeljivi odnos, ironično su predložili svojim političkim protivnicima da uvedu "Dan bicikla", "Dan nošenja zelenih majica" ili "Dan platnenih (ekoloških) vrećica".

Šefica Zelenih burne reakcije na svoj vegetarijanski predlog povezuje sa predizbornom kampanjom. U razgovoru za DW, Renate Kunast objašnjava da njena stranka zapravo uopšte ne želi uvođenje nekakvog zakona, koji bi nekom nešto nametao, nego žele da podstaknu raspravu o štetnosti prekomerne konzumacije mesa i to ne samo zbog zdravstvenih razloga, nego i zbog očuvanja životne sredine. "Mi samo želimo javnost da suočimo sa činjenicom da jedemo previše mesa što ne samo da je nezdravo, nego je i iskorišćavanje prirodnih resursa. koja u budućnosti nećemo moći da priuštimo", kaže Kunast za DW.

Neke kantine odavno nude vegetarijanska jela

calflier001 / Flickr.com

Ali ono što zeleni traže uz političku pompu, u mnogim kantinama je zapravo već odavno realnost. U kantini centrale nemačke pošte „Deutsche Post“ u Bonu, četvrtak je rezervisan za vegetarijanska jela. Na meniju je pet različitih jela bez mesa i niko se od zaposlenih nije pobunio. Mnogi sa znatiželjom otkrivaju tajni svet bezmesne kuhinje. Ali retko ko od gostiju se van kantine hrani vegetarijanski.

"Pogotovo sada leti u sezoni roštiljanja ne odričem se mesa, ali ideja jednog dana bez mesa u nedelje nije loša", kaže jedna gošća kantine.

I šef kantine Andreas Bilger ne veruje da će vegetarijanski dan oterati njegove goste. Doduše on kaže, konzumacija vegetarijanskih jela jednom sedmično bi možda neke goste podstakla da malo razmisle, koliko jedu mesa da li su među onima koji to čine previše. Naravno da šef kantine neće nikoga da prisiljava da se odrekne mesa. I na vegetarijanski dan nudi se jedno jelo sa mesom: kobasice sa pomfritom. Ali ponuda vegetarijanskih jela je daleko privlačnija. Domaće knedle u umaku od povrća, azijski omlet sa ljutkastom salatom od manga i krastavaca ili pržena keleraba sa štrudlom od krumpira. Stoga ni ne čudi da je bife sa kobasicama i pomfritom uveliko prazan.

Iskrena ideja ili politička kalkulacija?

„Deutsche Post“ nije jedina nemačka kompanija, koja u svojoj ponudi svakodnevno ima i vegetarijanskih jela, a i nemačku univerziteti su već odavno su uveli meni sa jelima bez mesa. Pri tome nije reč o nekakvom trendu, činjenica da ima dosta ljudi koji se hrane vegetarijanski.

Ipak bez obzira da li se i koliko političke kalkulacije krije u predlogu Zelenih i koliko se trenutna rasprava može povezati sa, uprkos zahuktaloj predizbornoj kampanji, "sezonom kiselih krastavaca" u medijima, činjenica je da Nemci jedu više mesa nego što to zdravstveni stručnjaci preporučuju. Nemačko udruženje za ishranu (DGE) preporučuje sedmičnu konzumaciju od 300 do 600 grama mesa i mesnih prerađevina. To znači da je dnevna potreba za mesom pokrivena već sa nekoliko kriški salame, a na nedeljnom nivou šniclom srednje veličine. Ali građani Nemačke u proseku pojedu više od jednog kilograma mesa u jednoj nedelji. I to ne ostaje bez posledica po zdravstvenu sliku građana.

"Bolesti metabolizma, krvotoka, srčana oboljenja", sve su to bolesti koje nabraja Mihael Ily iz Zdravstvenog osiguranja (TK) i koja se povezuju sa prekomernom konzumacijom mesa. I kao krajnji argument ostaje i pitanje zaštite životne sredine. Poljoprivreda proizvodi jednu trećinu izduvnih gasova, najveći deo toga otpada na proizvodnju mesa. Rešenje mnogi, pa i neki stočari, vide u formuli: "Manje ali bolje". Ipak rasprava o tome, da li je svinjetina iz supermarketa za nekoliko evra po kilogramu ili jedan jedini odrezak za istu svotu u mesari koja drži samo biološki uzgojeno meso, stara je već nekoliko godina i do sada se nije previše pomakla sa mrtve točke.

Stoga i ovonedeljno predstavljanje pljeskavice iz epruvete nije naišlo na preveliko oduševljenje javnosti. Rasprava o konzumaciji mesa ionako nije kratkoročne prirode i ne ide na ruku onih koji se, kao i ostale stranke, trenutno nalaze predizbornom prepucavanju.

Izvor: DW.de