Zaista, zašto ne jedemo insekte?

Zaista, zasto ne jedemo insekte? Vodeni insekti, skorpioni, bubasvabe, przeni ili na stapicima, uz pivo… U Aziji je to delikates. I to je zdravo. Insekti i larve su energetska i proteinska bomba. Sto grama termita sadrzi, na primer, 610 kalorija, sto je vise od cokolade! Uz to, sadrze 38 grama proteina i 46 grama masti, prenosi Dojce vele. Insekti sadrze mnogo nezasicenih masnih kiselina, bogati su gvozdjem, mastima, vitaminima i mineralima, navodi Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Ta organizacije zeli da popularizuje recepte sa insektima u celom svetu. U mnogim zemljama insekti se rado jedu, narocito u Aziji, Africi i Juznoj Americi. Gusenice, poput ovih na fotografiji, su delikates u juznoj Africi. Tamo ih jedu kuvane, pecene, ili na zaru. U Evropi i Americi ljudi smatraju da su insekti, larve, skakavci i druga puzeca stvorenja nesto sto je „bljak“. Ideja o jedenju przenih tarantula, sto je u Kambodzi vrlo popularno jelo, vecini je stravicna. Ali zbog cega? Beta/AP I medjunarodno cenjene kuhinje sluze insekte. U meksickim restoranima omiljeni su crvi sa umakom gvakamole. Cak se i u Nemackoj otvaraju prvi restorani koji sluze obroke od skakavaca, crva ili cak jela od gusenica – jos uvek samo za najhrabrije. Na svetu postoji oko hiljadu jestivih insekata. U tu grupu pripadaju i pcele. Te su zivotinje izvor hrane, zdrave, pune vitamina i proteina i velikim delom ukusne. Svet to tek treba da otkrije, kazu u FAO. Naucnici su 2012. sa ekoloske tacke gledista analizirali proizvodnju crva brasnara na jednoj farmi insekata u Holandiji. Dokazano je da za proizvodnju jednog kilograma jestivih proteina crva brasnara treba mnogo manje energije i prostora nego sto je to potrebno na farmama gde se proizvode mlecni proizvodi i meso. Cak su se i u Nemackoj insekti ranije jeli u vecim kolicinama. Do sredine 20. veka supa od gundelja bila je vrlo popularna. Ona ukusom podseca na supu od rakova. Osim toga, gundelji su bili u ponudi i posecereni i kandirani u poslasticarnicama. Beta/AP Insekti mogu da budu ukusni. Zasto ih ne bismo jeli? Dovoljno je razloga za: Jednostavno ih je uzgajati, jedu manje od goveda, ovaca ili svinja, nisu im potrebni pasnjaci, brzo se mnoze i nisu uzrok gasova koji proizvode efekat „staklene baste“. Izvor: Judit Hartl / Tihana Lohinski / Urednik: Ivan Djerkovic / dw.de Insekti mogu da budu ukusni. Zasto ih ne bismo jeli? Dovoljno je razloga za: Jednostavno ih je uzgajati, jedu manje od goveda, ovaca ili svinja, nisu im potrebni pasnjaci, brzo se mnoze i nisu uzrok gasova koji proizvode efekat „staklene baste“.

Vodeni insekti, škorpioni, bubašvabe, prženi ili na štapićima, uz pivo… U Aziji je to delikates. I to je zdravo. Insekti i larve su energetska i proteinska bomba. Sto grama termita sadrži, na primer, 610 kalorija, što je više od čokolade! Uz to, sadrže 38 grama proteina i 46 grama masti, prenosi Dojče vele.

Insekti sadrže mnogo nezasićenih masnih kiselina, bogati su gvožđem, mastima, vitaminima i mineralima, navodi Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Ta organizacije želi da popularizuje recepte sa insektima u celom svetu.

U mnogim zemljama insekti se rado jedu, naročito u Aziji, Africi i Južnoj Americi. Gusenice, poput ovih na fotografiji, su delikates u južnoj Africi. Tamo ih jedu kuvane, pečene, ili na žaru.

U Evropi i Americi ljudi smatraju da su insekti, larve, skakavci i druga puzeća stvorenja nešto što je „bljak“. Ideja o jedenju prženih tarantula, što je u Kambodži vrlo popularno jelo, većini je stravična. Ali zbog čega?

Beta/AP

I međunarodno cenjene kuhinje služe insekte. U meksičkim restoranima omiljeni su crvi sa umakom gvakamole. Čak se i u Nemačkoj otvaraju prvi restorani koji služe obroke od skakavaca, crva ili čak jela od gusenica – još uvek samo za najhrabrije.

Na svetu postoji oko hiljadu jestivih insekata. U tu grupu pripadaju i pčele. Te su životinje izvor hrane, zdrave, pune vitamina i proteina i velikim delom ukusne. Svet to tek treba da otkrije, kažu u FAO.

Naučnici su 2012. sa ekološke tačke gledišta analizirali proizvodnju crva brašnara na jednoj farmi insekata u Holandiji. Dokazano je da za proizvodnju jednog kilograma jestivih proteina crva brašnara treba mnogo manje energije i prostora nego što je to potrebno na farmama gde se proizvode mlečni proizvodi i meso.

Čak su se i u Nemačkoj insekti ranije jeli u većim količinama. Do sredine 20. veka supa od gundelja bila je vrlo popularna. Ona ukusom podseća na supu od rakova. Osim toga, gundelji su bili u ponudi i pošećereni i kandirani u poslastičarnicama.