"Balkanci bi trebalo zdravije da se hrane"

"Balkanci bi trebalo zdravije da se hrane" "Na zalost, u ovim nasim krajevima ljudi su skloni velikim porcijama, masnoj i teskoj hrani, sto prouzrokuje gojaznost i bolesti, dok se u drugim delovima sveta jede sasvim drugacije", rekao je Karapandza Tanjugu na regionalnoj konferenciji o hrani, odrzanoj na Salasu 137 nedaleko od Novog Sada. Vitalan i u dobroj formi zahvaljujuci sigurno i zdravoj ishrani, bas kao i njegov kolega iz "Podravkine" emisije koja je na Televiziji Zagreb isla vise od 20 godina, Karapandza je napomenuo da je zbog posla kojim se bavi proputovao svet i upoznao najrazlicitije kulture. U Japanu se jede mnogo ribe, a ovde imate onih koji je ni u ruke nisu uzeli, a kamoli okusili isticce on i dodaje da bi takve primere trebalo navoditi i stalno upozoravati da nije sve u kili mesa i da bi trebalo mnogo vise konzumirati sveze povrce i voce, kao i da ribu treba jesti redovno ali ni s njom ne preterivati. Nekadasnji sef kuhinje zagrebackih hotela "Interkontinental" i "Esplanada", sada vlasnik ekskluzivnog restorana u blizini Ciriha u Svajcarskoj, kaze da u pripremanju specijaliteta za svoje goste ni na cemu posebnom ne insistira nego prati trendove, odnosno doba godine. Leti, po vrucinama, idu lagana jela tako da se sad u njegovom restoranu servira izmedju ostalog karpaco od sabljarke, pecena ili kuvana govedina sa umakom od dunje, skampi na zaru, pileci odresci a moze i obicna nasa sopska salata, ali kako je napomenuo ne ici dalje od toga. Karapandza cesto priprema i specijalitete sa ovih prostora, poput punjenih paprika raznih dalmatinskih, morskih djakonija, a zimi je malo drugacija prica tako da se na jelovniku nadje i kiseli kupus. Proslavljeni kuvar, autor mnogih kulinarskih knjiga, porucio je mladima koji zele da se bave tim lepim zanimanjem da ih u prvom redu treba da vodi ljubav prema kuvarskom poslu a ne da prevashodni motiv bude zarada, odnosno " trbuhom za kruhom" . Da bi neko postao uspesan kuvar neophodno je, ako se moze, putovati po sveti da se sto vise vidi sta se i kako jede u razlicitim kulturama, istice Karapandza i dodaje da su svi danas vrhunski kuvari radili u Aziji, Hong Kongu, Singapuru ili drugim zemljama. Televizijske emisije o kuvanju, koje sad imaju gotovo sve TV kuce, pa i ovakvi skupovi o hrani afirmisu itekako kuvarsku profesiju tako da se mladi sve cesce odlucuju za to atraktivno i lepo zanimanje, rekao je Karapandza napominjuci da namerava uskoro da se povuce iz tog posla jer, kako je dodao, treba dati sansu mladima. George M. Groutas / Flickr.com On i Mlakar privukli su veliku medijsku i paznju svih ucesnika skupa o hrani, koji su u petak organizovali kulinarski magazini Dobra hrana, Torte i kolaci i Posalji recept, okupljeni u Kolor pres grupi. Mlakar je izjavio Tanjugu da mu je to prvi dolazak u Srbiju, nakon pocetka ratnih zbivanja pocetkom 90-ih godina proslog veka, napomenuvsi da su mu utisci jako lepi i da ovde ima mnogo prijatelja i da je vrlo zadovoljan. Nezaboravni voditelj cuvenog kviza Kviskoteka, koji je zajedno sa Karapandzom zgotovio vise od 1.200 Malih tajni velikih majstora kuhinje, smatra takodje da su emisije i skupovi o hrani izuzetno korisni, jer kako naglasava neophodno je da se ljudima ukaze na potrebu zdrave ishrane i to se nikako ne sme zaboraviti . Mlakar ocenjuje da su, uprkos savremenim tehnologijama i opstem napretku drustva, promene u ishrani otisle nagore, a ne nabolje, odnosno da se danas hranimo manje zdravo nego sto se to nekad cinilo. Ono sto su jeli nasi stari, kako se to kaze, ona nasa domaca kuhinja pomalo nestaje, iako je to velika steta i trebalo bi je ocuvati. A ne da jurimo samo za brzim, gotovim obrocima, ili polugotovim koje kod kuce dogotovljavamo, rekao je Mlakar. Specijalizovane TV emisije mogu znacajno da uticu na kulturu ishrane stanovnistva jer, kako istice, sto su kvalitetniji recepti bolja je ishrana, a time ce i stanovnistvo biti zdravije. Mlakar je sad u penziji i kako je napomenuo nema vremena, jer se bavi svim lepim stvarima koje sam zeleo raditi onda kada sam bio u aktivnoj sluzbi. Hobi mu je uzgajanje pasa, patuljastih snaucera, sa kojima je postigao uspehe na takmicenjima a uz to, u kuci kod Samobora gde zivi, bavi se i vrtom, vocnjakom i drugim seoskim poslovima ali ne kuva jer, kako kaze, "probao sam pa mi nije islo, onda sam to prepustio zeni i to je najbolje resenje". permanently scatterbrained / Flickr.com Tanjug Cuveni kuvar Stevo Karapandza i doajen televizijskog novinarstva Oliver Mlakar, junaci nekadasnje kultne emisije "Male tajne velikih majstora kuhinje", porucili su da bi stanovnistvo na prostorima nekadasnje zajednicke drzave trebalo uporno edukovati o tome kako da se hrane umerenije, pravilnije i zdravije. Cuveni kuvar Stevo Karapandza i doajen televizijskog novinarstva Oliver Mlakar, porucili su da bi stanovnistvo s prostora bivse SFRJ trebalo zdravije da se hrani.

"Na žalost, u ovim našim krajevima ljudi su skloni velikim porcijama, masnoj i teškoj hrani, što prouzrokuje gojaznost i bolesti, dok se u drugim delovima sveta jede sasvim drugačije", rekao je Karapandža Tanjugu na regionalnoj konferenciji o hrani, održanoj na Salašu 137 nedaleko od Novog Sada.

Vitalan i u dobroj formi zahvaljujući sigurno i zdravoj ishrani, baš kao i njegov kolega iz "Podravkine" emisije koja je na Televiziji Zagreb išla više od 20 godina, Karapandža je napomenuo da je zbog posla kojim se bavi proputovao svet i upoznao najrazličitije kulture.

U Japanu se jede mnogo ribe, a ovde imate onih koji je ni u ruke nisu uzeli, a kamoli okusili ističce on i dodaje da bi takve primere trebalo navoditi i stalno upozoravati da nije sve u kili mesa i da bi trebalo mnogo više konzumirati sveže povrće i voće, kao i da ribu treba jesti redovno ali ni s njom ne preterivati.

Nekadašnji šef kuhinje zagrebačkih hotela "Interkontinental" i "Esplanada", sada vlasnik ekskluzivnog restorana u blizini Ciriha u Švajcarskoj, kaže da u pripremanju specijaliteta za svoje goste ni na čemu posebnom ne insistira nego prati trendove, odnosno doba godine.

Leti, po vrućinama, idu lagana jela tako da se sad u njegovom restoranu servira između ostalog karpaćo od sabljarke, pečena ili kuvana govedina sa umakom od dunje, škampi na žaru, pileći odresci a može i obična naša šopska salata, ali kako je napomenuo ne ići dalje od toga.

Karapandža često priprema i specijalitete sa ovih prostora, poput punjenih paprika raznih dalmatinskih, morskih đakonija, a zimi je malo drugačija priča tako da se na jelovniku nađe i kiseli kupus.

Proslavljeni kuvar, autor mnogih kulinarskih knjiga, poručio je mladima koji žele da se bave tim lepim zanimanjem da ih u prvom redu treba da vodi ljubav prema kuvarskom poslu a ne da prevashodni motiv bude zarada, odnosno " trbuhom za kruhom" .

Da bi neko postao uspešan kuvar neophodno je, ako se može, putovati po sveti da se što više vidi šta se i kako jede u različitim kulturama, ističe Karapandža i dodaje da su svi danas vrhunski kuvari radili u Aziji, Hong Kongu, Singapuru ili drugim zemljama.

Televizijske emisije o kuvanju, koje sad imaju gotovo sve TV kuće, pa i ovakvi skupovi o hrani afirmišu itekako kuvarsku profesiju tako da se mladi sve češće odlučuju za to atraktivno i lepo zanimanje, rekao je Karapandža napominjući da namerava uskoro da se povuče iz tog posla jer, kako je dodao, treba dati šansu mladima.

permanently scatterbrained / Flickr.com

On i Mlakar privukli su veliku medijsku i pažnju svih učesnika skupa o hrani, koji su u petak organizovali kulinarski magazini Dobra hrana, Torte i kolači i Pošalji recept, okupljeni u Kolor pres grupi.

Mlakar je izjavio Tanjugu da mu je to prvi dolazak u Srbiju, nakon početka ratnih zbivanja početkom 90-ih godina prošlog veka, napomenuvši da su mu utisci jako lepi i da ovde ima mnogo prijatelja i da je vrlo zadovoljan.

Nezaboravni voditelj čuvenog kviza Kviskoteka, koji je zajedno sa Karapandžom zgotovio više od 1.200 Malih tajni velikih majstora kuhinje, smatra takođe da su emisije i skupovi o hrani izuzetno korisni, jer kako naglašava neophodno je da se ljudima ukaže na potrebu zdrave ishrane i to se nikako ne sme zaboraviti .

Mlakar ocenjuje da su, uprkos savremenim tehnologijama i opštem napretku društva, promene u ishrani otišle nagore, a ne nabolje, odnosno da se danas hranimo manje zdravo nego što se to nekad činilo.

Ono što su jeli naši stari, kako se to kaže, ona naša domaća kuhinja pomalo nestaje, iako je to velika šteta i trebalo bi je očuvati. A ne da jurimo samo za brzim, gotovim obrocima, ili polugotovim koje kod kuće dogotovljavamo, rekao je Mlakar.

Specijalizovane TV emisije mogu značajno da utiču na kulturu ishrane stanovništva jer, kako ističe, što su kvalitetniji recepti bolja je ishrana, a time će i stanovništvo biti zdravije.

Mlakar je sad u penziji i kako je napomenuo nema vremena, jer se bavi svim lepim stvarima koje sam želeo raditi onda kada sam bio u aktivnoj službi.

Hobi mu je uzgajanje pasa, patuljastih šnaucera, sa kojima je postigao uspehe na takmičenjima a uz to, u kući kod Samobora gde živi, bavi se i vrtom, voćnjakom i drugim seoskim poslovima ali ne kuva jer, kako kaže, "probao sam pa mi nije išlo, onda sam to prepustio ženi i to je najbolje rešenje".