Sve što niste znali o prženju

Sve sto niste znali o przenju Najveca korist koju imamo od przenja je brzina pripreme. Naime, masnoca mnogo brze prenosi toplotu, nego vazduh i voda, pa cete hranu obicno lakse pripremiti na malo ulja u tiganju, nego u rerni ili loncu. Uz to, masnoca mnogim namirnicama dodaje ukus koji mnogi smatraju neodoljivim. Naravno, ono sto je mnogo ukusno, obicno je i nezdravo, pa je to slucaj i sa przenom hranom. Vecina namirnica, pa i onih najzdravijih, upije ulja u kolicini od 40 odsto sopstvene tezine. Evo nekoliko vaznih podataka o przenju. shomedia / sxc.hu Kad hrana dotakne ulje... Hrana se przi obicno na temperaturama od 180 do 220 stepeni Celzijusa. Ako ste ikad gledali postupak dubokog przenja, primetili ste da se na hrani, odmah po ubacivanju u ulje, pojavljuju mehurici. Iako deluje da ulje kljuca, zapravo je rec o vreloj pari koja izlazi iz hrane. Isparavanje je zbog visoke temperature tako naglo, da hrana kada bismo je gledali pod mikroskopom, izgleda kao da eksplodira na vise mesta na povrsini. Kada je hrana gotova... Sto vise vodene pare izadje iz namirnica, njihova povrsina postaje dehidrirana, sto ostavlja hrskav omotac. Cim vlaga izadje iz spoljnjeg sloja, toplota jos brze putuje do sredista hrane.Vodena para nastavlja da “bezi”, ali cete tokom spremanja vidjati sve manje mehurica. To je znak, da je jelo gotovo spremno, a cim primetite i da korica postaje “zlatna”, vreme je da se hrana izvadi na tanjir. Kako da sprecite upijanje ulja? Ako przite hranu kod kuce, uvek dolazi do gubitka temperature nakon sto hranu spustite u ulje, ali vecina recepata na to i racuna. Na primer, u receptu pise da ulje treba da zagrejete do 190 stepeni, zato sto je vec uracunato da ce temperatura pasti na 180 kada u tiganj stavite hranu. Medjutim, ako pretrpate tiganj, temperatura ce pasti i ispod ocekivanog nivoa, a jelo ce biti neprijatno masno, jer nize temperature znace i sporije otpustanje vodene pare. Preteranu masnocu moze izazvati i odlaganje serviranja, zbog cega hrana predugo ostaje u ulju. Ukoliko ste jelo spremili ranije, najbolje bi bilo da ga izvadite iz tiganja ili friteze, poredate na pleh i stavite u rernu na nekih 80 – 90 stepeni, kako se ne bi ohladilo do posluzivanja. ilco / sxc.hu Paniranje hrane Mnogi recepti za przene delikatese podrazumevaju i umakanje namirnica u panir smesu. Svrha ovih omotaca hrane je njena zastita od pomenutih eksplozivnih reakcija vodene pare. Panir smese omogucuju da hrana stekne hrskavu koricu, a njeno srediste ostane socno i meko. Recepti za panir smesu variraj, pa su i rezultati drugaciji u zavisnosti od sastojaka koje koristite. Na primer, brasna bogata glutenom daju pomalo zilavu koricu, dok ona bez glutena (kao pirincano brasno) rezultiraju tankom hrskavom koricom. Dodavanje jaja ili putera u smesu znaci da ce korica biti tamnija, pa se nekima nece dopasti. Hrana koja je panirana u prezli, obicno je nesto masnija od one koja je przena u omotacu od testa. Ipak, sto je prezla sitnije samlevena, to korica biva hrskavija, a jelo manje masno. Iako su sve panir smese ukusne, neka hrana ih uopste ne zahteva. To su na primer krompiri, koji sadrze dovoljno skroba. fivespider / sxc.hu Przenje je kulinarska tehnika koju ljudi koriste vekovima. Sotiranje, przenje u tiganju, u dubokom ulju – svi ovi nacini svode se na isti princip, a razlikuju se iskljucivo u kolicini masnoce u kojoj se hrana przi. Huffington Post Przenje je kulinarska tehnika koju ljudi koriste vekovima. Sotiranje, przenje u tiganju, u dubokom ulju – svi ovi nacini svode se na isti princip, a razlikuju se iskljucivo u kolicini masnoce u kojoj se hrana przi.

Najveća korist koju imamo od prženja je brzina pripreme. Naime, masnoća mnogo brže prenosi toplotu, nego vazduh i voda, pa ćete hranu obično lakše pripremiti na malo ulja u tiganju, nego u rerni ili loncu.

Uz to, masnoća mnogim namirnicama dodaje ukus koji mnogi smatraju neodoljivim.

Naravno, ono što je mnogo ukusno, obično je i nezdravo, pa je to slučaj i sa prženom hranom. Većina namirnica, pa i onih najzdravijih, upije ulja u količini od 40 odsto sopstvene težine.

Evo nekoliko važnih podataka o prženju.

Kad hrana dotakne ulje...

Hrana se prži obično na temperaturama od 180 do 220 stepeni Celzijusa. Ako ste ikad gledali postupak dubokog prženja, primetili ste da se na hrani, odmah po ubacivanju u ulje, pojavljuju mehurići.

Iako deluje da ulje ključa, zapravo je reč o vreloj pari koja izlazi iz hrane.

Isparavanje je zbog visoke temperature tako naglo, da hrana kada bismo je gledali pod mikroskopom, izgleda kao da eksplodira na više mesta na površini.

Kada je hrana gotova...

Što više vodene pare izađe iz namirnica, njihova površina postaje dehidrirana, što ostavlja hrskav omotač.

Čim vlaga izađe iz spoljnjeg sloja, toplota još brže putuje do središta hrane.Vodena para nastavlja da “beži”, ali ćete tokom spremanja viđati sve manje mehurića.

To je znak, da je jelo gotovo spremno, a čim primetite i da korica postaje “zlatna”, vreme je da se hrana izvadi na tanjir.

Kako da sprečite upijanje ulja?

Ako pržite hranu kod kuće, uvek dolazi do gubitka temperature nakon što hranu spustite u ulje, ali većina recepata na to i računa.

Na primer, u receptu piše da ulje treba da zagrejete do 190 stepeni, zato što je već uračunato da će temperatura pasti na 180 kada u tiganj stavite hranu.

Međutim, ako pretrpate tiganj, temperatura će pasti i ispod očekivanog nivoa, a jelo će biti neprijatno masno, jer niže temperature znače i sporije otpuštanje vodene pare.

Preteranu masnoću može izazvati i odlaganje serviranja, zbog čega hrana predugo ostaje u ulju.

Ukoliko ste jelo spremili ranije, najbolje bi bilo da ga izvadite iz tiganja ili friteze, poredate na pleh i stavite u rernu na nekih 80 – 90 stepeni, kako se ne bi ohladilo do posluživanja.

Paniranje hrane

Mnogi recepti za pržene delikatese podrazumevaju i umakanje namirnica u panir smesu. Svrha ovih omotača hrane je njena zaštita od pomenutih eksplozivnih reakcija vodene pare.

Panir smese omogućuju da hrana stekne hrskavu koricu, a njeno središte ostane sočno i meko.

Recepti za panir smesu variraj, pa su i rezultati drugačiji u zavisnosti od sastojaka koje koristite.

Na primer, brašna bogata glutenom daju pomalo žilavu koricu, dok ona bez glutena (kao pirinčano brašno) rezultiraju tankom hrskavom koricom.

Dodavanje jaja ili putera u smesu znači da će korica biti tamnija, pa se nekima neće dopasti.

Hrana koja je panirana u prezli, obično je nešto masnija od one koja je pržena u omotaču od testa. Ipak, što je prezla sitnije samlevena, to korica biva hrskavija, a jelo manje masno.

Iako su sve panir smese ukusne, neka hrana ih uopšte ne zahteva. To su na primer krompiri, koji sadrže dovoljno skroba.