- Gastronauti -

Novo vinarstvo Srbije - Vinske regije Vojvodine

Ne tako davno da bi se zaboravilo, izbor ljubitelja i poštovaoca vina sa ovih prostora svodio se tek na par solidnih, „isprobanih“ etiketa, bez mnogo kreativnosti i mogućnosti za istraživanje. Neki su kritikovali i isticali nepostojanje vinske kulture, drugi nepoštovanje uparivanja hrane i vina, a toliko je mogućnosti u našoj bogatoj kuhinji! „Nekultura“, ili su nam nedostajala vina!? Kako god, danas je mogućnost izbora daleko veća, a sve bolja vina iz malih srpskih vinarija ukazuju na pozitivne promene.

Piše: Miša Cilić, enolog
Foto: Vladimir Miloradović
Tekst ustupio magazin "Wine Style"

Podeli

Gledano sa stanovišta neutralnog posmatrača, za više puta pominjan procvat vinske kulture u Srbiji, iniciran predstavljanjem vina malih privatnih proizvođača, nedostajalo je samo malo, odnosno nešto novo.

Za početak, odnosno za vizuelnu satisfakciju dovoljni su bili stilizovanija etiketa i kvalitetniji čep. Zatim, življe boje vina, intenzivnije sortne arome, pa sve češće i kompleksnija vina, sazrevala u drvenim sudovima, dozrevala u boci, sada daju dovoljno materijala za svakodnevne diskusije među ljubiteljima. Priča o vinu postaje deo svakodnevice, nagli pomak može se primetiti u povećanju konzumacije kvalitetnijih vina, ali i u porastu „vinske kulture“.

Postavlja se pitanje šta je pravi razlog ovakvim promenama, ali siguran sam da one ne bi bile tako intenzivne da na tržištu nema sve veće ponude kvalitetnijih vina iz malih srpskih vinarija. U dosadašnjim brojevima magazina „Wine Style“ informisali smo vas o karakteristikama berbi u Srbiji i šta iz njih očekivati, ali i o novim vinima i vinarijama na tržištu. U ovom i sledećem broju, želja nam je da podrobnije predstavimo neke od najpopularnijih srpskih vinarija, gde se nalaze, koje sorte grožđa uzgajaju, koja vina proizvode.

Usled postojanja očiglednih razlika u geoklimatskim karakteristikama različitih regija, metodom probe i greške, tražene su sorte vinove loze koje u datim uslovima daju najbolji kvalitet grožđa. Iskustveno, kao rezultat rada, oformljeni su rejoni sličnih karakteristika a predložena rejonizacija vinogradarstva podrazumeva odgovarajući prostorni razmeštaj vinskih i stonih sorti vinove loze.

Cilj je ukazati na najbolji mogući lokalitet za svaku sortu ponaosob, a pravilna rejonizacija pruža osnovu za zaštitu geografskog porekla proizvedenog vina. Ustanovljene vinogradarske jedinice, rejoni podrejoni i vinogorja, definisani su na osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika, ali i na osnovu stečenog iskustva i opštih uslova za proizvodnju grožđa.

Vinske regije Vojvodine

Sremski rejon

Vinogradarstvo u Sremu jedno je od najstarijih u Evropi. Smatra se da je prvu lozu na bregovima Fruške Gore zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno, ali je vremenom postepeno obnavljano, a vrhunac dostiže u vreme Austro-Ugarske vladavine. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u severnoevropske zemlje, a u tom periodu Sremski Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina.

Postoje i pisani dokumenti o ondašnjem vinogradarstvu i vinarstvu u Sremu. Zaharije Orfelin je 1783. godine u Beču štampao "Iskusni podrumar", a 1816. godine, Prokopije Bolić, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj Gori, štampao je u Budimu prvi vinogradarski priručnik pod nazivom "Soveršen vinodelac".

Po nekadašnjoj rejonizaciji, sremski rejon nema podrejona, a postoji samo fruškogorsko vinogorje. Međutim, s obzirom da je fruškogorsko vinogorje veoma veliko, interesantno je posmatrati lokalitete unutar njega, a pre svega Sremske Karlovce, Irig, Banoštor, Banstol, Neštin...

Zastupljene su mahom bele sorte grožđa, Fruška Gora je poznata kao područje italijanskog rizlinga, a neki čak ističu i da je njegova pradomovina. Pored italijanskog, uzgajaju se i rajinski rizling, župljanka, traminac, šardone i sovinjon, frankovka, plemenka i novostvorene srpske sorte. Poslednjih godina, sve je više vinograda sa crnim sortama.

Specifično vino ovog kraja svakako je bermet, posebno aromatizovano vino, dobijeno maceracijom više od 20 različitih trava i začina. Slava bermeta obnovljena je polsednjih godina, ali se i dalje sa ponosom ističu podaci da se karlovački bermet nalazio čak i na vinskoj karti „Titanika“.

Banatski rejon

Iako je nekada banatski rejon imao dva podrejona, sa pet vinogorja danas pažnju zavređuju potisko, i posebno vršačko vinogorje.

Vršački breg, Gudurica i Veliko Središte i laika asociraju na kraj u kome se gaji grožđe i odakle dolaze bela vina. Povoljni geografski i klimatski uslovi za gajenje vinove loze, odavno su uticali na razvoj proizvodnje grožđa i vina. Vinogradarstvo u vršačkom kraju datira iz vremena Dačana i rimske vladavine, a prvi pisani podatak o istom potiče iz 15. veka. Krajem 19. veka, sa više od 10.000 hektara vinograda, vršačko vinogorje bilo je najveće u Ugarskoj, po tvrdnjama nekih statističara i u Evropi. Zatim je filoksera ostavila pustoš. Danas je ceo taj kraj, gde Vršački breg ulazi u banatsku ravnicu, zasađen vinogradima i najveće je vinogorje u Srbiji, sa nešto više od 2.000 hektara.

Rejon subotičko-horgoške peščare

Nema podrejona, ali obuhvata dva vinogorja, palićko i horgoško, za koja je karakteristično da su najniži vinogradarski tereni u Srbiji, ali i da u nekim vinogradima, zbog teksture zemljišta, odnosno peskovitog sastava, opstaje nekalemljena loza.

Gotovo da je cela površina subotičko-horgoške peščare pogodna za gajenje vinove loze, tereni su uglavnom ravni ili blago zatalasani, a dominantno je peskovito zemljište. Nosioci razvoja vinogradarstva i vinarstva u prošlom veku bili su podrumi na Paliću i u Čoki, ali polako se pojavljuju i novi proizvođači.

Vinarija Kiš

godina osnivanja: 1830.
adresa: Karlovačkog mira 46, Sremski Karlovci
veb adresa: nema
e-mail: crnkovic@neobee.net
posete vinariji: radnim danima, vikendom i veće grupe uz zakazivanje
vlasnik: Predrag Crnković
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 9 ha, 20 % otkup grožđa
sorte: rajnski rizling, italijanski rizling, merlo, frankovka, portugizer
godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
komercijalni proizvodi: Bermet, Bermet beli, Misterija, Fantazija, Italijanski rizling, Merlot, Frankovka

Na padinama Fruške Gore, na desnoj obali Dunava, okrenuti ka jugu, vekovima stoje karlovački vinogradi. Od davnina važe za najbolje u Sremu, a mnogi istoričari pominju ih i kao jedne od najstarijih u Evropi. Na istim parcelama smenjuju se postavke vinograda, sorte, uzgojni oblici loze, aktuelna agrotehnika, ali i generacije Karlovčana koji ih obrađuju.

Mada se počeci vinarije „Kiš“ vezuju za 1830. godinu, veliki značaj za očuvanje tradicije i autentičnosti u srpskom vinarstvu predstavlja njihov rad u protekloj deceniji. Uz nekoliko komšijskih, Kišov bermet u mnogome je doprineo da se od zaborava sačuva nekada veoma cenjeno specijalno aromatizovano vino.

Osim crvenog i belog bermeta, vinarija „Kiš“ danas proizvodi odličan rajnski rizling, dopadljiv italijanski rizling, ali i merlo, za ljubitelje laganijih crvenih vina sveže voćne arome.

Od kada je Predrag Crnković preuzeo upravljanje vinarijom promenjen je pristup prezentaciji vina, povećana je proizvodnja, a vina su prisutnija na tržištu i dostupnija širem krugu ljubitelja.

Vinarija Kovačević

godina osnivanja: 2001.
adresa: Đoke Šundukovića 85, Irig
veb adresa: nema
e-mail: sm.mire@neobee.net
posete vinariji: nema
vlasnik: Miroslav Kovačević
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 10 ha
sorte: šardone, sovinjon blan, rajnski rizling, merlo, kaberne sovinjon, vranac
godišnja proizvodnja (u bocama): 150.000
komercijalni proizvodi: Rajnski rizling, Chardonnay, Sauvignon, Aurelius, Bermet, Rosetto

Prva iskustva porodice Kovačević u gajenju vinove loze i proizvodnji vina datiraju s početka prošlog veka. Kao kruna stogodišnje tradicije, 2000. godine otpočeta je izgradnja nove vinarije koja danas obezbeđuje sve preduslove za proizvodnju vrhunskih vina. Zasadi vinove loze prostiru se na 10 hektara, na južnim padinama Fruške Gore, sremskog rejona, fruškogorskog vinogorja.

Kada se na pravo mesto posadi prava sorta, uz naklonost geoklimatskih uslova, rezultati ne mogu izostati, te je danas „Kovačević“ sinonim za pun, ekstraktivan šardone, veoma specifičnog, izraženog aromatskog kompleksa. Stil njegovog sovinjona belog prilično je uslovljen karakteristikama godine, a u poslednjih nekoliko berbi rajnski rizling je sve zanimljiviji. Jedno od najpoznatijih vina ove vinarije Aurelius, inače kupaža merloa i kabernea, je vrlo ozbiljno crveno vino sa izraženim notama hrastovine, dobro integrisanim u telo vina.

Porodični podrum vina Selecta

godina osnivanja: 2004.
adresa: Otona Župančiča 73, Gudurica
veb adresa: nema
e-mail: vinarijas@hemo.net
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnici: Stojšić Milutin i Sonja Jocić
enolog: Tatjana Đuričić
površina pod vinogradima: 17 ha, 30% otkup grožđa
sorte: burgundac beli, burgundac sivi, sovinjon, šardone, rajnski rizling, burgundac crni, merlo, kaberne sovinjon
godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
komercijalni proizvodi: Dvorsko vino, Beli burgundac, Rajnski rizling, Chardonnay

Brojni istoričari govore o vinogradarstvu, o grožđu i vinu iz vršačkog kraja, a najčešće se ističe da prvi pisani podatak o tome potiče iz 15. veka kada je vršačko vino 1494. godine prodato dvoru kralja Vladislava Drugog.

Krajem 19. veka u Vršcu je bilo više od 10.000 ha vinograda, ali su zasadi uništeni pojavom filoksere.

Sama Gudurica centar je vinogradarstva vršačkog kraja, i sa blizu 1.000 hektara zasada vinove loze „najvinogradarskije“ je mesto u Srbiji.

Porodični podrum vina „Selecta“ izborom sorti, te pristupom vinogradarstvu i vinarstvu, pokazuje da se, osim anegdota i priča o čuvenim vršačkim vinima, u ovom kraju mogu i sada probati dobra vina. Tržištu su do sada predstavljena četiri bela vina (favorit je Rajnski rizling), iz nekoliko poslednjih berbi, ali treba očekivati da se uskoro pojave i prva crvena vina.

Vinarija Aleks

godina osnivanja: 1990.
adresa: Paje Markovića 26, Novi Sad
veb adresa: www.vinarija-aleks.co.yu
e-mail: vinarija.aleks@gmail.com
posete vinariji: uz zakazivanje radnim danima
vlasnik: Ljiljana Bjelogrlić
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 1 ha, 50 % otkup grožđa
sorte: italijanski rizling, vranac, game, sila
godišnja proizvodnja (u bocama): 13.000
komercijalni proizvodi: Crveni bermet, Beli bermet, Vranac

Stari zasadi vinove loze u Banstolu, koji su nekada služili da se podmire potrebe porodice, datiraju iz tridesetih godina prošlog veka. S obzirom na to da je osnivanjem vinarije proizvodnja podignuta na viši nivo, a proizvodi postali dostupni većem broju potrošača, sopstvena proizvodnja grožđa postala je nedovoljna, te su u „Vinariji Aleks“ prinuđeni i na otkup grožđa.

Istakli bismo crveni i beli bermet, perjanice ove male proizvodnje, koji nastaju „po posebnoj recepturi, uz mnoštvo špecija“, ali ne treba zaboraviti da se osim vina, kod „Aleksa“ mogu naći i odlične rakije.

Vinarija Mačkov podrum

godina osnivanja: 2007.
adresa: Zanatski centar bb, Irig
veb adresa: nema
e-mail: sagrina@neobee.net
posete vinariji: počeće od oktobra
vlasnik: Sava Jojić
enolog: Vladan Nikolić
površina pod vinogradima: 12 ha, 50 % otkup grožđa
sorte: šardone, merlo
godišnja proizvodnja (u bocama): 30.000
komercijalni proizvodi: Chardonnay, Blanc de blanc, Merlot, Cabernet sauvignon merlot

Nekada su se iriški vinogradi prostirali „svuda u vidokrugu“ i predstavljali su značajnu površinu u fruškogorskom vinogorju. Premda je aktuelna situacija drastičnija, raduju pozitivni pojedinačni primeri obnavljanja vinograda i organizovanja proizvodnje vina na daleko višem nivou.

„Mačkov podrum“ je nova vinarija koja se na tržištu Srbije pojavila s proleća, sa punim, ekstraktivnim šardoneom, laganijim merloom i sovinjonom belim karakterističnog aromatskog kompleksa.

Vinarija Vinum

godina osnivanja: 2002.
adresa: Patrijarha Rajačića 36, Sremski Karlovci
veb adresa: www.vinum-ns.co.yu
e-mail: vinum@sbb.co.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Maja Ubavić
enolog: Tatjana Đuričić
površina pod vinogradima: zasađeno ove godine 6,5 ha, do sada je sve bilo iz otkupa
sorte: frankovka, sovinjon blan
godišnja proizvodnja (u bocama): 17.000
komercijalni proizvodi: Zlatni talijanski rizling, Frankovka, Rose, Bermet

Vinarija „Vinum“ osnovana je sa idejom da se bogata iskustva i vinogradarska tradicija povežu sa aktuelnim stilovima u proizvodnji vina i raspoloživim naučnim dostignućima. Pažljiv izbor potvrđenih sorti vinove loze, oštra selekcija roda u vinogradu i odgovarajući tehnološki postupak prerade postavljeni su kao osnova za postizanje visokog kvaliteta vina, a posao će u znatnoj meri biti olakšan kada na rod dospeju sopstveni zasadi.

Uz Frankovku i Zlatni italijanski rizling, pažnju treba obratiti i na Pannon bitter, specijalno alkoholno piće.

Podrum Do Kraja Sveta

godina osnivanja: 2006. godine
adresa: Žarka Zrenjanina 13, Kovilj
veb adresa: www.dokrajasveta.com
e-mail: zoran.kaplanovic@dokrajasveta.com
posete vinariji: radnim danima od 8 - 15h, a grupne posete uz zakazivanje
vlasnik: Miloš Milić, Zoran Kaplanović, Gradimir Glušica, Terrance Mohoruk
enolog: Zoran Cilić
površina pod vinogradima: 12,5 ha, ali se za sada svo grožđe kupuje od kooperanata
sorte: sovinjon blan, šardone, merlo, kaberne sovinjon
godišnja proizvodnja (u bocama): 73.000

komercijalni proizvodi: Mlad Mesec beli, Mlad Mesec crveni, Šansa, Aura, Sauvignon blanc - selection, Merlot – selection, Cabernet Sauvignon – selection

Vinarija „Do Kraja Sveta“ osnovana je sa idejom da se rastućoj domaćoj publici kvalitetno i brižljivo negovano vino učini dostupnijim. Negovanje tradicionalne veštine prerade grožđa, u kombinaciji sa najmodernijom tehnologijom, čini identitet ovog podruma. Kreirana sa idejom o finalnom profilu vina, vinarija je opremljena svim dostupnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja pružaju osnovu za proizvodni proces najvišeg nivoa.

Izabrane su internacionalne sorte grožđa: šardone, sovinjon, merlo i kaberne, a svaka je posađena u optimalnim geoklimatskim uslovima.

Prva linija proizvoda – Selection, nova je na tržištu, a oformljena je sa ciljem da se iz svake berbe izdvoji najbolje, te su iz 2006. dostupni merlo i kaberne, kao i sovinjon beli iz 2007, koji se nedavno pojavio na našem tržištu i zavređuje naročitu pažnju.

Vinogradi i vinarija Vindulo

godina osnivanja: 2007.
adresa: Baranji Karolja 17, Temerin
veb adresa: www.vindulo.com
e-mail: vindulo@vindulo.com
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: porodica Dujmović
enolog: dr Vladimir Kovač
površina pod vinogradima: 8 ha
sorte: bačka, panonija, petra, kosmopolita, morava, šardone, italijanski rizling, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, frankovka
godišnja proizvodnja (u bocama): 65.000
komercijalni proizvodi: Talijanski rizling, Mirna Bačka, Pannonia, Rosanna, Frankovka, Three star, Slatka Eva

Porodica Dujmović generacijama se bavi uzgojem vinove loze, a sadašnje imanje može da poslužiti za primer svima koji žele da sade vinograde. Veliki broj posađenih sorti ukazuje i na sklonost ka istraživanju i traženju najpodesnijeg, a posebno je interesantan broj posađenih novostvorenih sorti.

Iako je vinarija „Vindulo“ tek od nedavno prisutna na tržištu, dobra osnova u vinogradu, dovoljno mogućnosti za kupažiranje i kombinovanje, a naročito prisustvo g-dina Kovača, ikone vinarstva naših krajeva, najavljuju dobar smer u razvoju ove vinarije.

Vinski dvor

godina osnivanja: 1995.
adresa: Hajdukovo bb, Palić
veb adresa: www.vinskidvor.com
e-mail: vinskidvor@suonline.net
posete vinariji: radnim danima i vikendom od 11-23 h
vlasnik: Erika Fodor
vinar: Laslo Hupert
površina pod vinogradima: 7 ha
sorte: ezerjo, kevidinka, šardone, rajnski rizling, italijanski rizling, župljanka, kaberne sovinjon, merlo, pino noar, portugizer, kadarka
godišnja proizvodnja (u bocama): 25.000
komercijalni proizvodi: vina nema na tržištu, mogu se degustirati i kupiti u samoj vinariji

„Vinski dvor“ je ljubiteljima vina u Srbiji poznat kao začetnik vinskog turizma, odnosno, kao prvo mesto na kome je prezentacija proizvedenih vina podignuta na viši nivo. U sklopu hotela-pansiona, okruženog vinogradima, nalazi se mala vinarija; sa starim podrumom koji ukazuje na tradiciju i novim, koji sa druge strane pokazuje razvoj i stremljenja u „Vinskom dvoru“.

Gajenje vinove loze na ovim peskovitim terenima obavlja se više stotina godina unazad, a viševekovna iskustva od velike su koristi da se iz loza izvuče najviši kvalitet u ovim geoklimatskim uslovima.

Vinarija Bononia

godina osnivanja: 1989.
adresa: Svetozara Markovića 3, Banoštor
veb adresa: nema
e-mail: ims467414@eunet.yu
posete vinariji: uz zakazivanje ili preko turističkih agencija
vlasnik: porodica Šijački
vinar: Milan Šijački
površina pod vinogradima: 4 ha
sorte: italijanski rizling, šardone, frankovka, merlo, kaberne sovinjon, muskat hamburg
godišnja proizvodnja (u bocama): 15.000
komercijalni proizvodi: Italijanski rizling, Šardone, Frankovka, Merlo, Kaberne sovinjon, Muskat hamburg, Bermet

Veoma specifičan mezoklimat banoštorskih vinograda, zasađenih na platoima i brežuljkastim obroncima Fruške Gore, u mnogome je uslovljen prisustvom velike reke. Padine se blago spuštaju ka Dunavu, a odsustvo strme obale omogućuje intenzivno kretanje vazdušnih masa sa vode i ka vodi, kao i iskorišćenje fenomena refleksije vodene površine.

S obzirom na to da je ovo vinogorje nadaleko poznato po grožđu belih sorti vinove loze, ne čudi da je porodica Šijački pažnju ljubitelja vina privukla baš italijanskim rizlingom i šardoneom - lako dopadljivim, izrazito svežim i aromatičnim vinima. Iako je godišnja proizvodnja relativno mala, vina su već dobro poznata.

Vinarija Burčel Todorov

godina osnivanja: 1993.
adresa: Tunislava Paunovića 6, Petrovaradin
veb adresa: nema
e-mail: todorovm@neobee.net
posete vinariji: nema
vlasnik: Milan Todorov
enolog: Žarko Kerac, Jovan Popov
površina pod vinogradima: 2,5 ha
sorte: frankovka, kaberne sovinjon, italijanski rizling, muskat hamburg
godišnja proizvodnja (u bocama): 12.000
komercijalni proizvodi: Frankovka, Talijanski rizling, Muskat hamburg

Porodična vinarija u kojoj vina proizvode od grožđa iz sopstvenih vinograda na Fruškoj Gori, odnosno sa Kraljevog brega. Ova mala vinarija poznata je po sortnim vinima od frankovke i italijanskog rizlinga. Bogato porodično iskustvo u proizvodnji vina, danas je pomognuto i savremenom tehnologijom.

Vinarija Dulka

godina osnivanja: 1920.
adresa: Poštanska 8, Sremski Karlovci
veb adresa: www.dulka-vinarija.co.yu
e-mail: dulka@eunet.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Đorđe Dragojlović i Jasmina Otašević
enolog: Jovan Popov
površina pod vinogradima: 8 ha
sorte: italijanski rizling, sovinjon kaberne, sovinjon blan, merlo, župljanka
godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
komercijalni proizvodi: Italijanski rizling, Cabernet sauvignon, Župljanka, Crni bermet, Beli bermet

Jedna od čuvenih sremsko-karlovačkih vinarskih porodica jeste i porodica Dulka, koja se vinarstvom bavi od 1920. godine i s kolena na koleno proširuje i unapređuje uzgoj grožđa i njegovu preradu. Trenutno kod Dulkinih rame uz rame rade četvrta i peta generacija porodice.

Vinogradi se nalaze na južnim padinama karlovačkih brežuljaka, celodnevno su obasjani suncem, i iz njih potiče jedna od najboljih župljanki koje se mogu naći u Srbiji. Karakterističan je i italijanski rizling, ali su daleko poznatiji Dulkini bermeti, crni i beli.

Osim vina i bermeta, u proizvodnom programu vinarije nalaze se i brojne rakije od voća i grožđa.

Gastronauti

Kuhinja Igora Brakusa

Voditelj popularne radio-emisije hedonizmom se bori protiv sopstvenog gastronomskog neznanja, zajedno sa svojom ekipom ume da baci pod sto iskusne engleske pijance, a što se trovanja čokoladom tiče, njihova teorija glasi da je ono moguće samo ako se pojede više tona odjednom .

Gastronauti utorak 30.12. 12:00 Komentara: 0

Božićna trpeza u Nemačkoj

Advent, vreme kada se vrše pripreme za Božić, počinje prve nedelje posle 26. novembra i označava početak crkvene godine. Kuća se ukrašava granama jelke, tu je i adventski venac, peku se prvi božićni kolači.

Gastronauti utorak 23.12. 11:00 Komentara: 0

Slaganje hrane i vina: začini

Istinski doživljaj za trpezom svakako bi bio nepotpun bez začina, a pošto oko teme „slaganje začina i vina“ postoji velika konfuzija, pokušaćemo da razjasnimo najvažnije stvari u vezi sa ovim segmentom slaganja hrane i vina.

Gastronauti četvrtak 18.12. 14:32 Komentara: 0

Bundeva

U kuhinji čarobni štapić vam neće biti od velike pomoći da joj pomognete da se transformiše. Međutim, uz pomoć naših recepata ćete otkriti da se pod tvrdom koricom ovog svestranog povrća skriva topljiva pulpa, prijatno slatkastog ukusa koji pruža hiljadu mogućnosti.

Gastronauti četvrtak 11.12. 10:00 Komentara: 1

Nepredvidiva teletina

Bliže se novogodišnji praznici za vreme kojih će centralno mesto na našim trpezama držati prasetina; preporučujemo vam da preostale dane provedete uživajući u nešto lakšoj teletini kao svojevrsnoj uvertiri za gozbe koje nam predstoje.

Gastronauti ponedeljak 8.12. 14:54 Komentara: 0

Košer ishrana

Postoje tri vrste košer hrane - mesna, mlečna i neutralna. Neutralnu čine: voće, povrće, žitarice i ribe koje imaju ljusku i peraja (brancin, losos, bakalar, haringa, šaran, iverak, lokarda, pastrmka, tuna).

Gastronauti ponedeljak 1.12. 11:00 Komentara: 3

Evocirajte uspomene na leto

Leto se približilo kraju, ne možete da se odreknete laganih obroka a još niste spremni da u vaš tanjir servirate teška zimska jela. Nudimo vam recepte koji kombinuju najbolje što ova godišnja doba mogu da ponude, i koje možete podeliti sa vašim prijateljima...

Gastronauti petak 10.10. 14:00 Komentara: 1
strana 1 od 2 idi na stranu