Kako izgleda imati gej roditelje?

Rođen sam u porodici sa dve majke, Lori i Keri. Nisam usvojen već sam začet veštačkom oplodnjom uz pomoć sperme donora.

Moji roditelji su se zaljubili jedno u drugo tokom 80-ih godina prošloga veka, u trenutku kada su gej veze podizale dosta prašine u društvu. Upoznao sam mnogo druge dece koja su na ovaj svet došla na isti način, ali ona su uvek bila mlađa, začeta znatno kasnije, u trenutku kada je to bilo socijalno prihvatljivije.

Jedina stvar koju sam znao o ocu bila je boja njegove kose.

Lori i Keri su obe bile feministički porodični savetnici tako da nikada nisam imao očinsku figuru u životu. Uprkos tome, naša porodica bila je neverovatno bliska – odrastao sam u sredini koja mi je dozvoljavala da roditeljima kažem sve što želim a zauzvrat sam dobijao bezuslovnu ljubav.

Kada sam bio mali, voleo sam da se pretvaram da sam bolestan kako bih izbegao školu i ceo dan proveo sa mamom i Keri na poslu. Nikada nisam upoznao porodicu koja je bila bliska poput naše.

Ipak, ljudi me vrlo često pitaju: „Da li misliš da te je to što nisi imao oca promenilo?“

Nakon završetka gimnazije, jednog dana roditelji su me pozvali u kuhinju da zajedno slušamo radio emisiju. Gost je bio političar iz Australije koji je strastveno propovedao da „gej roditelji diskriminišu svoju decu oduzimajući im pravo na oca pošto će im to kasnije u životu predstavljati hendikep“.

Radio je ovu temu otvorio i za slušaoce. Rešio sam da ih okrenem. Dok sam čekao da me uključe, zapisivao sam sve što bih mogao da izgovorim. I dan danas čuvam to parče papira:

„Čuo sam kako strastveno i detaljno objašnjavate kako su deca diskriminisana, ali niste rekli kako ste do tog zaključka došli? Da li ste bliski sa takvim porodicama pa ste imali priliku da to iz prve ruke vidite? Te negativne efekte gej roditeljstva...Da li se oslanjate na istraživanja? Sa moje pozicije, čini mi se da samo izražavate svoje mišljenje, mišljenje koje nema uporište u nekoj anegdoti ili istraživanju. I sa tim subjektivnim i neiformisanim mišljenjem vi pokušavate da prisilno uvedete zakon koji bi uticao na način na koji cela zemlja gleda na moju porodicu“.

Nikada me nisu uključili u emisiju. Kada se šou završio, Lori, Keri i ja samo smo nastavili da sedimo u tišini. Tek sam u tom trenutku shvatio da moj glas nikada neće biti čut – ljudi su bili previše zauzeti slušanjem političara i sveštenika da su zaboravili da pitaju decu kako to stvarno izgleda.

Nemam sumnje da će društvo jednog dana prihvatiti gej brakove, ali pre toga, moramo da kolektivno promenimo način na koji razmišljamo. Trenutno, lični stavovi se prepliću sa činjenicama.

Vrlo često gubimo iz vida dokaze i razloge i ne uspevamo da napravimo razliku između mišljenja i istine.

Gubimo iz vida činjenicu da smo svi individue i da iskustva drugih ljudi mogu biti drugačija. Gubimo perspektivu usled sopstvenog stava da vrlo često zaboravljamo da pitamo za osećanja i mišljenja drugih.

Subjektivnost predstavlja koren svake diskriminacije.

Kada sam imao četiri godine sećam se da sam se požalio mami na to što nemam oca. Bila je šokirana, i sada mogu da shvatim zašto.

Siguran sam da je bila zabrinuta da pored sve ljubavi ipak postoji istine u diskriminaciji društva. Možda je pogrešila. Možda deci ipak trebaju očevi.

Pogledala me je i oprezno pitala: „Zašto?“

Sećam se da sam joj se samo nasmejao i rekao: „Da bi on svaki dan mogao da ode na posao kako bih ceo dan proveo sa tobom i Keri!“ Foto: Image courtesy of jannoon028 / FreeDigitalPhotos.net