Da li smo spremni da volimo robote?

Seks roboti budućnosti ili virtuelna stvorenja i dalje ne mogu da učine da neko napusti svog partnera – bar ne dok ne počnu da izgledaju i ponašaju se kao ljudska bića a da pri tom ne zastrašuju. Ipak, mnogi će ljudi razviti platonsku ljubav prema robotima buduće generacije ili virtuelnim pomoćnicima u kolima i “pametnim” telefonima.

“Nećemo se samo jednog dana probuditi i reći ‘šta fali biti u vezi sa robotom’, kaže Talija Vitli, psiholog na fakultetu u Dartmatu. "Ali, na organskoj osnovi ćemo početi da zavisimo od ovakvih mašina.”

Takvi odnosi su već počeli da se javljaju. Školarci i ljudi u staračkim domovima rado grle, maze i ljube elektronske igračke kao što su "Firbi" i umiljati "Paro", bez osećaja sramote, a takođe i tretiraju robote kao svoju decu. Američki vojnici su plakali zbog polomljenih robota i rizikovali živote kako bi ih popravili.

Čak i stručnjaci ne mogu a da ne osećaju nešto prema ovim igračkicama. Ayse(?) Sejgin, stručnjak za kognitivne nauke na univerzitetu u San Dijegu, priznaje da oseća krivicu kada njegov Firbi počne da se žali jer mu je dosadno.

"Volimo da mislimo da smo osetljiva, emotivna bića ali naše 'dugme' za emocije lako koriste elektronske mašine”, kaže Sejgin za list InnovationNewsDaily.

“Iskustva pokazuju da je 'negovanje' elektronskih spravica 'ubitačna aplikacija' za zadobijanje ljudskih srca i umova”, kaže Šeri Turkl, rukovodilac the Initiative on Society and Self at MIT, u novinskom izdanju za 2007. pod nazivom "Authenticity in the Age of Digital Companions." Ona je istakla kako su digitalni ljubimci "Tamagotchi" iz 1990. godine samo uz pomoć jednog kratkog zvuka motivisali decu i njihove roditelje da ih neguju tokom njihovog virtuelnog života.

Ta manipulacija instiktom za negovanje je vremenom samo napredovala. Najnovije "Love Plus" virtuelne devojke zahtevaju da ih korisnici poljube preko ekrana ili da im kažu da ih vole stotinu puta preko mikrofona.

“Čovek može da poludi za robotima iz crtanih filmova ili virtuelnim stvorenjima delom zato što oni pokušavaju da oponašaju najbanalnije životne radnje. U klasičnom istraživanju iz 1944. godine, u kom se trouglovi i krug pomeraju oko kvadrata, psiholozi su otkrili da su ljudi shvatili da “krug juri trouglove”, ističe Sejgin.(?)

“Sposobnost robota ili virtuelnih stvorenja da nas zaintrigiraju je velika”, kaže Karl MeDorman koji istražuje robote na univerzitetu u Indijani.

"Možemo misliti da smo glupi što im dozvoljavamo da nas obmanu jednostavnim trikovima kao što je kontakt očima, ali ovi trikovi utiču na nas podsvesno. Svi ti trikovi su ljudski tako da nema razloga da ne budu efektni”, kaže Mekdorman.

Ipak, takvi trikovi funkcionišu samo kod jednostavnih igračaka kao što je umiljati Firbi ili animirane devojčice iz igrice "Love Plus." Roboti ili virtuelni likovi koji isuviše liče na ljude mogu izazvati neprijatnost ili odbojnost kod ljudi — pad empatije koju je Masahiro Mori, stručnjak za robote opisao kao "neprirodna dolina".

Do pada nivoa empatije može doći usled isuviše veštačkog igleda i ponašanja čovekolikih robota ili virtuelnih stvorenja. Kompjuterski animirani filmovi kao što su “The Polar Express" iz 2004. mogu da dovedu do “neprirodne doline” dajući stvarnim ljudskim licima “nepokretne oči” i nesavršene izraze lica. Tako i roboti koji previše liče na ljudsko biće mogu brzo da postanu jezivi ako imaju krute pokrete i izveštačen govor.

Mnogim ljudima će biti neprijatno da se intimiziraju sa robotima ili virtuelnim stvorenjima sve dok takva tehnologija ne postane realistična koliko i „Žigolo Dzo“ seks robot iz filma "AI" iz 2001. To objašnjava zašto samo nekolicina ljudi otvoreno priznaje da se okreće virtuelnim stvorenjima radi emotivnog zadovoljstva. Većina njih i dalje kupuje takve igrice ili skupocene seks igračkice.

"Ljudi koji imaju “vezu” sa mašinom, na višem kognitivnom nivou prihvataju to kao normalno ponašanje," kaže Vitli na fakultetu u Dartmatu.

Ipak, veliki broj ljudi se veže za svoje elektronske spravice na neromantičan način, što postaje sve lakše napredovanjem tehnologije kao što je slučaj sa “Siri”, inteligentnim asistentom iz iPhone 4S.

"Ono čega su ljudi verovatno manje svesni je da se emotivno vezuju i za mašine oko sebe, kao što su kola i mobilni telefoni, samo što bi bilo uvrnuto da to nazivaju vezom,” objašnjava Vitli. Ipak i romantičare polako prihvataju. Uspešna "Love Plus" igrica je inspirisala vlasnike jednog japanskog primorskog odmarališta pod nazivom Atami, da stave u ponudu posebne turističke pakete muškarcima koji se igraju sa svojim virtuelnim devojkama. Tako u unapređenoj igrici "Love Plus" koja je izašla na Dan zaljubljenih 2012 u Japanu, virtuelne devojke imaju pristup slikama romantičnih mesta svojih korisnika.

U Južnoj Koreji i Engleskoj, jedna od tema vladinih izučavanja je bila i ona o braku između robota i ljudskog bića za 50 godina. "Smatram da je to suludo, ali je zanimljivo da neki ljudi to ozbiljno shvataju," kaže MekDorman. On dodaje da je i dalje lakše napraviti "android za seks” od "androida sa kojim se mogu voditi inteligentni razgovori."

Ali, sve što roboti budu relaniji u svom izgledu i ponašanju, to će ljudi biti voljniji da se “vezuju” za njih.

"Glavna prepreka je vreme. Vremenom će sve ostale prepreke biti prevaziđene,” zaključuje mekDorman.

Foto: Victor Habbick / FreeDigitalPhotos.net