- Antitabu -

Evropljani su do 18. veka bili kanibali

Doktor Ričard Sag za Nedjeljni otkriva kako je kanibalizam sve do 18. veka bio raširen širom evropskih zemalja i u svim društvenim slojevima

Izvor: Jutarnji.hr
Podeli

Sastojci za spravljanje leka protiv kuge: nabavite leš crvenokosog čoveka, ceo, svež, bez mrlja, oko dvadeset i četiri godine starosti, usmrćen nasilno, izložen mesečevim zracima jedan dan i jednu noć, ali tokom vedrog neba. Potom izrežite mišično meso čoveka i pospite prahom smole s malo aloe vere, umočite u vodu i učinite mekim, obesite komade na vrlo suvo i zatamnjeno mesto dok se ne osuše. Posle toga izgledaće kao osušeno meso, bez smrada. Apotekar ga treba politi i pomešati s ekstraktom vina ili cveća kako bi dobio crvenu teksturu.

Licemerni Evropljani

Ako mislite da čitate odlomak iz romana strave i užasa, varate se. Navedeni recept za lek protiv kuge zabeležio je sredinom sedamnaestog veka ugledni britanski farmaceut Teodor Turke de Majern.

Majernov recept jedan je od brojnih dokumenata koje je britanski istoričar profesor Ričard Sag sakupio u svojoj novoj knjizi “Mumije, kanibali i vampiri” koja će se na policama britanskih knjižara naći krajem meseca.

“Postoje delovi istorije koji su, namerno ili nenamerno, zaboravljeni ili zanemareni”, u razgovoru za Jutarnji list navodi autor, inače redovni profesor na britanskom Univerzitetu Duram. Među zaboravljenim delovima naše prošlosti je i senzacionalno otkriće da su Evropljani bili kanibali.

“Postoje brojni dokumenti koji dokazuju da su Britanci i ostali Evropljani, ne baš toliko davno, koristili delove ljudskog tela za medicinske recepte. Radi se o takozvanom medicinskom kanibalizmu”, navodi Sag.

U uvodu svoje knjige objašnjava: “Toekom više od 200 godina, u ranom razdoblju moderne Evrope, bogati i siromašni, obrazovani i nepismeni, svi su sudelovali u kanibalizmu na manje-više rutinskoj bazi.”

Iako je kanibalizam u medicinske svrhe bio raširen i u ranom srednjem veku, Sag ističe ironičan podatak da je svoj vrhunac dosegao u isto vreme kada je Kolumbo otkrio Novi svet, a evropski se hrišćani zgražavali nad običajima kanibala, barbara s američkog kontinenta.

Od Italije do severa

“Postavlja se, dakle, pitanje, ko su bili pravi kanibali. Oni koji nisu imali knjige, oružje ili odeću, koji su bogoslužili nama nepoznatim bogovima? Ili oni koji su odlučno gutali ljudsko meso, krv i kosti, zarađivali novac na trgovini ljudskim telima, osnivali kanibalske laboratorije i naplaćivali carinu na leševe”, pita se Sag.

Jedno je sigurno, tvrdi: kanibalizam ovakve vrste je postojao i bio je vrlo raširen u gotovo svim delovima Evrope, a posebno u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Francuskoj i skandinavskim zemljama.

“Korišćenje delova ljudskog tela bio je deo života svih društvenih klasa, iako su postojale određene razlike. Pripadnici bogatijih društvenih slojeva su, na primer, koristili neke sofisticiranije, egzotičnije oblike tadašnje medicine, na primer egipatske mumije.

Tako nešto siromašni ljudi nisu mogli da priušte pa su se morali zadovoljiti jednostavnijim oblicima lekovitih recepata - svežom ljudskom krvi ili mahovinom nastalom na lobanji”, dodaje. Oni nižeg imovinskog statusa potplaćivali su grobare kako bi im nabavili lobanje. “Groblja nisu bila siguna mesta”, tvrdi Sag. Bogataši bi, pak, odlazili u apoteke ili su imali svoje lične farmaceute koji su pripremali recepte od “provereno svežih leševa”.

Koliko je upotreba delova ljudskog tela bila raširena, dokazuje činjenica da su ljudski leševi bili važna trgovinska roba, o čemu svedoče brojni dokumenti koji pokazuju velike narudžbine i isporuke leševa iz Irske.

Podvale

Isto tako, pravi je problem bila podvala - neki su tvrdili da prodaju delove mladih, svežih tela, a zapravo se radilo o telima starih prosjaka ili čak životinja.

“Recimo to ovako, u vremenu o kojem govorimo nije se postavljalo pitanje da li treba jesti ljude, nego koje delove ljudskog tela treba jesti”, navodi Sag.

Danas se s pravom zgražavamo nad opisima kanibalskih lekova, ali Sag ističe da su oni bili deo tadašnje službene medicine. Jedan od izvora njegovog istraživanja je knjiga “Pharmacopeia”, nastala u Engleskoj u 17. veku - prva službena enciklopedija za farmaceute koja je nudila niz praktičnih recepata za lečenje čitavog niza tegoba.

Njen tvorac, ranije spomenuti Teodor Turke de Majern koji je bio službeni lekar najvažnijih predstavnika svoga doba kao što su Henri IV. i Oliver Kromvel, naveo je brojne “efikasne” lekove protiv bolesti kao što su epilepsija, hemofilija ili kuga, a koji uključuju korišćenje delova ljudskih tela.

Foto: chawalitpix / FreeDigitalPhotos.net

Antitabu

Dobrodošli u Kongo - prestonicu silovanja

Od kada iskoračite po prvi put u istočni Kongo, naći ćete se okruženi egzotičnom i prelepom okolinom, bilo da je reč o biljnom ili životinjskom svetu; ili će vam put, možda, preprečiti avionsko krilo ruskog aviona ili možda čak dečak sa pištoljem u ruci.

Antitabu sreda 30.11. 12:04 Komentara: 23

Da li smo perverzniji na netu?

U stvarnom životu Ketrin Džejkobs je profesor medija na Kineskom Univerzitetu. Međutim, čim se uloguje na jednu društvenu mrežu postaje „Lizi Kinsi – školska seks mašina“.

Antitabu utorak 29.11. 20:00 Komentara: 6

Da li ste žena za brak?

Svi smo čuli ili čak iskusili ovu priču: muškarac upozna ženu, zaljube se, zabavljaju neko vreme i počnu zajednički život i izgrade svoje gnezdo.

Antitabu ponedeljak 21.11. 14:00 Komentara: 8

5 mitova o muškarcima

Žene jedne drugima daju velike količine netačnih saveta, informacija i mitova kada je reč o motivaciji muškaraca; bilo da su sami, u vezi ili oženjeni. One ipak, ne znaju toliko o pripadnicima muškog pola koliko misle da znaju, a tek muškarci ne znaju ništa o damama.

Antitabu sreda 16.11. 10:00 Komentara: 7

Da li pornografija od žena pravi objekte?

Pornografija se već decenijama kritikuje da od žena pravi samo objekte. Smatra se da što se više ističe žensko telo, ljudi su skloniji da se prema pripadnicama lepšeg pola ponašaju kao prema objektu, a ne kao osobi koja ima svoje mišljenje, ciljeve i emocije. Međutim, nova studija otkriva, da to ne mora biti slučaj.

Antitabu ponedeljak 14.11. 19:30 Komentara: 12
strana 1 od 10 idi na stranu