Sprečava moždani udar, demenciju i srčane bolesti: Ovu aktivnost radite posle 50. godine
Ni jedenje crvenog mesa ni izbegavanje vežbanja nisu najgore stvari koje možete da uradite kada imate više od 50 godina, već problematično može biti ako se izolujete i budete van društva.
Izvor: hayat.ba
Usamljenost može biti emocionalno, mentalno i psihološki štetna, ali je takođe loša za vaše fizičko zdravlje. Holandsko-kanadski istraživač gerontologije Edi Elmer objašnjava u knjizi "Velikih 100: Novi svet superstarenja” autora Vilijama Džej Kola da usamljenost "izaziva istrošenost tela koja s vremenom postaje sve izraženija”.
Zaista, dr Rosan M. Lajpcig, stručnjak za gerijatriju, palijativno zbrinjavanje i internu medicinu u Mt. Sinaj, i autor knjige "Pošteno starenje: Insajderski vodič kroz drugu polovinu života“, kaže da usamljenost u starosti zapravo može povećati rizik od smrti za čak 26 odsto, piše Yahoo.com.
Kako samoća utiče na vaše zdravlje?
Usamljenost može učiniti osobu podložnijom anksioznosti, depresiji i samoubilačkim mislima – a to se još više odnosi na osobe starije od 50 godina, koje će verovatno biti podvrgnute starosnoj diskriminaciji.
Što se tiče vašeg fizičkog zdravlja, usamljenost može povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, kao i doneti veći rizik od kognitivnog pada i demencije, kaže dr Lajpcig. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, socijalna izolacija i usamljenost su takođe povezani sa većim rizicima od dijabetesa tipa 2 i zavisnosti.
Održavanje društvenih odnosa i veza, kaže dr Lajpcig, ima suprotan efekat, jer smanjuje te rizike i čak vam pomaže da bolje spavate (što samo po sebi ima mnoge zdravstvene prednosti).
Kako se boriti protiv samoće?
Prema Koleu, usamljenost – posebno među starijima – toliko je rasprostranjena da su neke nacionalne vlade, pre svega Velike Britanije i Japana, zapravo "dodale 'ministre usamljenosti' u svoje kabinete. I dok većina nas neće moći da dobije takvu vrstu pomoći, kako ljudi stariji od 50 godina mogu da razviju i održavaju odnose i izbegnu društvenu izolaciju?
Dr Lajpcig savetuje da je odgovor verovatno mnogo jednostavniji nego što mislite. „Samo izgovaranje 'zdravo' može izgledati kao besmislen gest, ali vas zapravo povezuje sa drugom osobom, a to je često jedna od stvari koja vam nedostaje kada se osećate usamljeno", kaže ona. „Ponekad se to naziva „slaba karika“. Povezujući se sa ljudima, čak i površno, imate kome da idete kada vam je potrebna podrška ili angažovanje i obrnuto – oni će se osećati otvorenije za povezivanje sa vama.”
Te "slabe veze" mogu s vremenom da se učvrste
"Oni takođe mogu dovesti do upoznavanja novih društvenih grupa i mreža i mogu dodatno diverzifikovati vaše društvene veze. Studije pokazuju da što osoba ima više 'slabih veza', to je manji osećaj usamljenosti." Iako jake veze očigledno mnogo pomažu, kaže dr Lajpcig, mali gestovi i veze sa poznanicima mogu doneti i nagrade.
Iako su poznanstva divna, jače veze, poput onih sa bliskom porodicom i pravim prijateljima, ključne su za održavanje emocionalnog, fizičkog i mentalnog zdravlja kako starimo. Održavanje prijateljstva nije uvek lako (svi smo tako zauzeti!), ali je važno.
"Potrebno je vreme da se razvije duboko prijateljstvo, ali počinje tako što ćete preuzeti vođstvo u uspostavljanju kontakta sa prijateljima i predložiti da se okupite“, savetuje dr Lajpcig.
"Ne čekajte da neko drugi napravi prvi korak. Samo uspostavljanje veze i početak veze može poboljšati vaše raspoloženje. Ne morate nužno da pravite plan uživo, kaže ona, koliko pokazujete da je druga osoba potrebna, željena i voljena – baš onakva kakva želite da budete. „Dajući nekome do znanja da 'treba da razgovarate' možete otvoriti vrata za dublju vezu, sve dok ne opterećuje druge.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
