Ne brinite više za nestašicu: Usvojeno 155 novih lekova

Na novu listu dodato je 155 lekova koji se koriste kao zamene postojećih, ali od drugih proizvođača, rekla je direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić za RTS.

Time se postiže konkurentnost i dodatno obezbeđuje stabilnost tržišta lekova. Takođe, istakla je, usvojen je pravilnik kojim se uređuje "of-lejbel" terapija. Onkološkim pacijentima se na taj način omogućava zamrzavanje reproduktivnog materijala o trošku države, a za početak primene čeka se saglasnost Ministarstva zdravlja.

Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić rekla je za RTS da je na listu generičkih lekova stavljeno 155 takvih lekova koji će uskoro biti dostupni građanima na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

"Kada kažemo generički lek, to je lek koji se već nalazi na listi, ali ovu listu smo dopunili novim, ono što jednostavno kažemo zamenama. Dakle, isti lek, samo od drugih proizvođača", rekla je Sanja Radojević Škodrićeva.

Dodala je da se na listi nalaze i antibiotici, antivirotici, anestetici, antidepresivi, antiepileptici, brojni rastvori, kortikosteroidi.

"Ovom listom postižemo konkurentnost, što je dodatno obezbeđenje za stabilnost tržišta lekova. Od kovida, preko ukrajinske krize, jedna od najaktivnijih tema svih država sveta jeste upravo snabdevenost tržišta lekova i Srbija je bila, za vreme svih ovih situacija, najstabilnije tržište lekova, tako da će fokus države i dalje biti na kontinuiranom i sigurnom obezbeđivanju tržišta lekova", navela je direktorka RFZO.

Istakla je da se na listi ne nalaze inovativni lekovi i da se očekuje da se takvi lekovi na listi nađu do leta.

"Decentralizacija inovativnih terapija"

Sanja Radojević Škodrić je poručila da je tržište lekova potpuno stabilno i sigurno i da će sa listom generičkih lekova biti još stabilnije.

"Na ono što se desilo krajem godine sa sinacilinom uticala su dva razloga, to je povećan broj respiratornih infekcija i problem sa proizvodnjom sinacilina. Inače, 90 posto tržišta Srbije obezbeđuje upravo 'Galenika' proizvodnjom sinacilina. U tom momentu je bio problem sa aktivnom supstancom. Međutim, to smo vrlo brzo, kao što ste videli, prevazišli dodatnim uvozom upravo generičkih drugih sirupa, a 'Galenika' je vratila proizvodnju svoje količine u februaru, tako da nema nikakvih problema", rekla je direktorka RFZO.

Istakla je da je urađena decentralizacija inovativnih terapija, što je, kako je rekla, važna stvar za pacijente.

"Inovativne terapije se daju uglavnom u tercijarnim ustanovama, ali decentralizacijom njih spuštamo, uključujemo veliki broj drugih ustanova, odnosno bolnica koje mogu da daju terapiju. Tako smo za multiplu sklerozu i pre ove liste omogućili širom Srbije. Dakle, uključili smo opšte bolnice da mogu da daju inovativne terapije za multiplu sklerozu. Na ovoj listi sada je to omogućeno za kolorektalni karcinom koji je, inače, poznato je, jedan od najčešćih maligniteta kako kod muškaraca, tako i kod žena u našoj zemlji, pa je jako važno što smo uključili sve opšte bolnice, naravno, koje imaju kadrovske kapacitete", istakla je Sanja Radojević Škodrić.

Dodala je da je uslov za uključivanje neke ustanove da daje inovativne terapije da ima kadrovske i tehničke kapacitete, a da će inovativne terapije za karcinom bubrega moći da daju i KBC Kragujevac, a za hematološka oboljenja KBC Zemun i KBC Zvezdara.

"Primena 'of-lejbel' terapije svuda u svetu strogo kontrolisana"

Govoreći o "of-lejbel" terapiji, Sanja Radojević Škodrić je objasnila da je reč o upotrebi lekova koji se već koriste za lečenje jedne bolesti, a potpuno su bezbedni i za lečenje nekih drugih oboljenja.

"Ovo je prvi put da je Republički fond omogućio 'of-lejbel' primenu lekova. Ono što moramo da znamo to je da je svuda u svetu, u svim zemljama, primena 'of-lejbela' jako strogo kontrolisana", rekla je direktorka RFZO.

Dodala je i kako će upotrebu lekova za "of-lejbel" terapiju odobravati etički komitet i određene komisije i da lekove ne mogu davati pojedinačni lekari.

"Model koji smo mi sada primenili jeste da smo dozvolili 'of-lejbel' primenu za one lekove za koje su bili do sada najčešći zahtev struke, a to su na prvom mestu deca, za apsolutno sve bolesti smo pustili kod dece, zatim transplantacija i za sve maligne bolesti. To su zasad bili najčešći zahtevi pacijenata. Naravno da tu nećemo stati, već mu dozvoljavati dalje ili prema zahtevima struke ili prema prioritetima koje najavljuje Ministarstvo zdravlja da će postaviti", rekla je Radojević Škodrićeva.

Istakla je da će primena početi kada Ministarstvo zdravlja dâ saglasnost na pravilnik.

Nastavlja se saradnja u transplantaciji sa Italijom

Govoreći o saradnji sa Italijom, kada je reč o transplantaciji, Sanja Radojević Škodrić je istakla da se ta saradnja nastavlja, naročito za decu kada je reč o hitnoj transplantaciji, ali da je Italija ostala pri stavu da čeka pozitivne znake kada je reč o transplantaciji, pošto je Srbija u obavezi da vrati organ u roku od šest meseci nakon što se obavi transplantacija organa iz neke druge države.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je podsetila da je krajem meseca usvojen pravilnik kojim se onkološkim pacijentima omogućava zamrzavanje reproduktivnog materijala o trošku države.

"Dozvoljeno je ženama do četrdesete godine starosti, muškarcima do pedesete. Uslov je da u tom momentu nemaju metastaze bolesti. Takođe, uslov je da nemaju dete ili nemaju decu u postojećoj zajednici i da već nemaju prethodno zamrznut reproduktivni materijal. Inače, dozvoljeno je zamrzavanje kako u državnim, tako i u privatnim klinikama za vantelesnu, podnesak kojim Republički fond ima ugovor", rekla je Sanja Radojević Škodrić.

Dodala je da se reproduktivni materijal zamrzava na neograničen period, embrioni na pet godina, a da svoj materijal mogu da zamrznu i pacijenti koji nemaju partnere.