Protesti ispred Bele kuće zbog "menadžerskog gripa" – 17 miliona ljudi u svetu bolesno

Hroničan umor je medicinsko stanje o kojem se još uvek ne zna dovoljno, neki od simptoma su duži od 24 sata nakon svakog napora. U simptome spadaju: Loš san, jake glavobolje, bolovi u zglobovima bez crvenila, bolovi u mišićima, slaba koncentracija na poslu, školi i pri izvođenju drugih aktivnosti, takođe kratkoročan gubitak pamćenja.

Prvi slučajevi sindroma hroničnog umora zabeleženi su u SAD-u sredinom 80-ih godina, a kako su pacijenti uglavnom bili mlađi i zaposleni ljudi iz srednje klase, nova bolest je nazvana japijevski gripi (yuppie flu).

Američki CDC (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti) procenjuje da bolest pogađa 836.000 do 2,5 miliona ljudi u SAD-u, ali je toliko pogrešno shvaćena i stigmatizovana da kod oko 90 odsto ljudi koji pate od nje nikad nije dijagnostikovana. Procenjuje se da širom sveta oko 17 miliona žena, muškarca i dece pati od te bolesti, pri čemu je otprilike 75 odsto njih nesposobno za rad, a 25 odsto je toliko ozbiljno pogođeno da su vezani za kuću ili krevet.

Šta je uzrok tajanstvene bolesti?

Naučnici još uvek nisu otkrili šta tačno uzrokuje ME/CFS, a ne postoje specifični laboratorijski testovi za direktnu dijagnozu bolesti. Međutim, u poslednjih deset godina istraživači su shvatili da okidač za CFS mogu biti neki virusi, kao što su Epstein-Barr (EBV), virus gripa, ali i SARS (teški akutni respiratorni sindrom), čiji je uzročnik " rođak" novog koronavirusa. Na primer, nakon epidemije SARS-a u Torontu 2003. godine, neki od pacijenata su tri godine nakon oporavka osećali umor i bol u mišićima i patili su od nesanice.

Podsetimo, tokom epidemije SARS-a u Torontu obolele su 273 osobe, od kojih je 44 umrlo. Nakon epidemije, dr Harvi Moldofski, profesor emeritus Univerziteta u Torontu, pratio je stanje 22 osobe koje su se oporavile od SARS-a, ali su i dalje imale zdravstvene probleme.

Moldofski i njegove kolege su otkrili da su rekonvalescenti uglavnom imali poremećen san, patili su od umora tokom dana, osećali bol i slabost mišića u celom telu i depresiju.

Da li neki geni povezani sa ovom bolešću?

Britanska biotehnološka kompanija "Precison Life" nedavno je predstavila studiju koja ukazuje na moguće genetske faktore rizika uključene u razvoj sindroma hroničnog umora. Studija je dostupna u medRkiv repozitorijumu, gde se nalaze radovi koji nisu prošli recenziju. Naučnici predvođeni Stivom Gardnerom analizirali su uzorke DNK od 2.382 subjekta sa dijagnozom CFS. Dok većina genetskih studija traži razlike u pojedinačnim slovima DNK, poznate kao polimorfizmi pojedinačnih nukleotida (SNP), Gardner i njegove kolege su tražili razlike u kombinacijama SNP-a. Ovo im je omogućilo da identifikuju 199 SNP-ova mapiranih na 14 gena kod 91 posto ispitanika.

Prethodne studije su povezale ove genetske varijante sa mitohondrijama (našim fabrikama ćelijske energije), kao i sa našim cirkadijalnim ritmom, ili telesnim satom, i našim ukupnim odgovorom na stres. Ljudi sa ovim varijantama gena takođe mogu biti izloženi povećanom riziku od virusnih i bakterijskih infekcija ili razvoja određenih autoimunih stanja kao što je multipla skleroza.

Kako je kovid povezan sa sindromom hroničnog umora?

Već na početku pandemije koronavirusa, dok se o kovidu malo znalo, neki naučnici su upozoravali da bi jedna od posledica nove bolesti mogla da bude porast slučajeva sindroma hroničnog umora.

Oslabljeni dugi kovid već pogađa više od četiri miliona radno sposobnih Amerikanaca, a prema Britiš Medikal Žurnalu, oko 376.000 ljudi u Velikoj Britaniji prijavilo je simptome više od godinu dana nakon kovida 19, uključujući ekstremni umor i druge ME / Simptomi slični CFS . Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), najmanje 17 miliona Evropljana bilo je pogođeno dugotrajnim kovidom 2020. i 2021. godine.