Nova opcija za lečenje dijabetesa tipa 1 – obećavajuća

Svako otkriće koje obećava izlečenje dijabetesa naišlo je na značajne prepreke, što ga čini neodrživim za većinu ljudi. Sada su istraživači u SAD poboljšali jednu vrstu lečenja zasnovanog na transplantaciji, potencijalno dajući nadu za devet miliona ljudi širom sveta sa ovim stanjem, piše Science alert.

"Imunski sistem je strogo kontrolisan odbrambeni mehanizam koji obezbeđuje dobrobit pojedinaca u okruženju punom infekcija“, objašnjava jedan od istraživača, Haval Širvan, imunolog sa Univerziteta u Misuriju.

On dalje kaže da se "dijabetes tipa 1 razvija kada imunski sistem pogrešno identifikuje ćelije koje proizvode insulin u pankreasu kao infekcije i uništi ih".

Ove ćelije koje proizvode insulin su grupisane i nazivaju se ostrvca pankreasa, koja na kraju uništavaju imunske ćelije tela koje ne funkcionišu.

Korisni tretmani uključuju transplantaciju ćelija ostrvaca ili transplantaciju celog pankreasa, kako bi se obezbedilo više ostrvaca za proizvodnju insulina.

Postoji rizik

Ljudi koji primaju transplantirani organ takođe moraju da uzimaju imunosupresivne lekove tokom celog trajanja transplantacije, kako bi se obezbedili da odmetnute imunske ćelije ne unište i novo tkivo.

"Primaoci transplantata moraju biti imunosupresivni do kraja svog života sa agensima koji ne samo da su toksični za primaoca i b ćelije, već mogu da izazovu i perifernu insulinsku rezistenciju", piše tim u svom novom radu.

Oni dodaju i to da " razvoj tolerogenih režima koji eliminišu potrebu za imunosupresijom će olakšati široku primenu transplantacije ostrvaca kao leka za dijabetes tipa 1".

Pretklinička studija

U pretkliničkoj studiji koja je koristila makaki majmune tim je imao neverovatan uspeh presađivanjem ostrvaca u kombinaciji sa mikrogelom koji sadrži FasL, protein uključen u ćelijsku smrt, na svoju površinu.

"Vrsta apoptoze nastaje kada molekul koji se zove FasL stupi u interakciju sa drugim molekulom zvanim Fas na neispravnim imunskim ćelijama, i to prouzrokuje njihovu smrt", kaže imunolog Esma Jolku sa Univerziteta Misuri.

Ona dodaje da je "zbog toga, njihov tim je bio pionir u tehnologiji koja je omogućila proizvodnju novog oblika FasL-a i njegovu prezentaciju na transplantiranim ćelijama ostrvaca pankreasa ili mikrogelovima kako bi se sprečilo odbacivanje lažnih ćelija".

Kako imunolog dalje objašnjava "posle transplantacije ćelija ostrvaca pankreasa koje proizvode insulin, lažne ćelije se mobilišu radi uništenja, ali ih FasL eliminiše, angažujući Fas na njihovoj površini".

Ovo nije jedina promena u odnosu na tradicionalnu transplantaciju. Umesto transplantacije ćelija u jetru, što je tipičan klinički put, istraživači su formirali malu vrećicu u omentumu, velikom ravnom sloju masnog tkiva neposredno ispod stomaka.

"Za razliku od jetre, omentum je nevitalni organ, što omogućava njegovo uklanjanje u slučaju komplikacija", kaže glavni autor, imunolog iz Opšte bolnice Masačusets, Ji Lei.

Četiri majmuna su primila FasL mikrogelove, dok su tri kontrolna primila mikrogelove bez FasL. Istraživači su zatim dali majmunima samo jedan lek protiv odbacivanja koji se zove rapamicin tri meseca nakon izvedene transplantacije.

Nakon toga, uzimanja lekova je zaustavljeno i svi majmuni koji su primili FasL tretman su zadržali kontrolu glikemije tokom čitavog perioda studije, do 188 dana nakon operacije.

Nažalost, eksperiment je morao da bude prekinut zbog kovida 19, ali se ovo ipak smatra odličnim rezultatom.

"Naša strategija za stvaranje lokalnog okruženja sa privilegovanim imunitetom omogućila je ostrvcima da prežive bez dugotrajne imunosupresije i postigla je snažnu kontrolu glukoze u krvi kod svih dijabetičkih neljudskih primata tokom šestomesečnog perioda istraživanja", kaže Lei.

Ona veruje da njihov pristup omogućava osobama da prežive i kontrolišu dijabetes mnogo duže od šest meseci posle transplantacije, bez lekova protiv odbacivanja, jer je hirurško uklanjanje transplantiranog tkiva na kraju studije dovelo do toga da su se sve životinje brzo vratile u stanje dijabetesa.

Iako počinje planiranje kliničkog ispitivanja na ljudima, dug put do treansplantacije za pacijente sa dijabetesom tipa 1.

Takođe, važno je napomenuti da majmuni, iako su veoma slični, nisu ljudi. Na primer, istraživači ističu da je omentum kod majmuna mnogo tanja membrana nego kod ljudi, pa bi rezultati mogli da budu drugačiji.

"Trebaće nam još istraživanja da bismo to saznali", kažu istraživači.