Stručnjaci otkrili: Sport koji produžava život

Plivanje poboljšava moždane funkcije, utvrdili su naučnici, a može imati i druge značajne koristi za zdravlje i protiv starenja.

Izvor: RTS
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Naučnici veruju da bi plivanje moglo da pruži jedinstven podsticaj zdravlju mozga. Dokazano je da aerobne vežbe mogu usporiti starenje. Međutim, sve veći broj istraživanja sugeriše da plivanje posebno proizvodi efekte koji poboljšavaju funkcije mozga, posebno bolji imuni odgovor.

Neurolozi još rade na tome da shvate zašto je plivanje posebno korisno u sprečavanju starenja i možda su blizu odgovora. Nije tajna da aerobne vežbe mogu pomoći da se spreči neka od posledica starenja. Ali sve veći broj istraživanja sugeriše da bi plivanje moglo pružiti jedinstven podsticaj zdravlju mozga.

Pokazalo se da redovno plivanje poboljšava pamćenje, kognitivne funkcije, imuni odgovor i raspoloženje. Plivanje takođe može pomoći u popravljanju oštećenja prouzrokovanih stresom i stvaranju novih neuronskih veza u mozgu.

Sve do 60-ih godina, naučnici su verovali da je broj neurona i sinaptičkih veza u ljudskom mozgu konačan i da se, jednom oštećene, ove moždane ćelije ne mogu zameniti. Ali ta ideja je prevaziđena kada su istraživači uočili brojne dokaze o stvaranju neurona, ili neurogenezi, u mozgovima odraslih ljudi i drugih životinja.

Sada, postoje jasni dokazi da aerobne vežbe mogu doprineti neurogenezi i igrati ključnu ulogu u pomaganju da se zaustavi ili popravi oštećenje neurona i njihovih veza i kod sisara i kod riba.

Istraživanja pokazuju da je jedan od ključnih načina na koji se ove promene dešavaju kao odgovor na vežbu - povećanje nivoa proteina koji se zove neurotrofni moždani faktor.

Pokazalo se da neuralna plastičnost, ili sposobnost mozga da se menja, koju ovaj protein stimuliše, podstiče kognitivne funkcije, uključujući učenje i pamćenje.

Studije na ljudima su otkrile snažnu vezu između koncentracija neurotrofnog moždanog faktora koji cirkuliše u mozgu i povećanja veličine hipokampusa, regiona mozga odgovornog za učenje i pamćenje.

Takođe se pokazalo da povećani nivoi neurotrofnog moždanog faktora izoštravaju kognitivne performanse i pomažu u smanjenju anksioznosti i depresije. Nasuprot tome, istraživači su primetili poremećaje raspoloženja kod pacijenata sa nižim koncentracijama neurotrofnog faktora.

Aerobne vežbe takođe promovišu oslobađanje specifičnih hemijskih glasnika zvanih neurotransmiteri. Jedan od njih je serotonin, za koji je poznato da - kada je prisutan u povećanim nivoima - smanjuje depresiju i anksioznost i poboljšava raspoloženje.

Takođe, studije na sisarima pokazale su da neurotrofni moždani faktor povećava gustinu neurona kičme. Ove promene doprinose poboljšanju pamćenja, raspoloženja i poboljšanoj spoznaji.

Veća gustina kičme pomaže neuronima da izgrade nove veze i šalju više signala drugim nervnim ćelijama. Sa ponavljanjem signala, veze mogu postati jače.

Ali šta je posebno kada je reč o plivanju?

Istraživači još ne znaju tačno u čemu je tajna, ali su sve bliže razumevanju. Plivanje je odavno poznato po svojim kardiovaskularnim prednostima.

Pošto plivanje uključuje sve glavne grupe mišića, srce mora naporno da radi, što povećava protok krvi u celom telu. To dovodi do stvaranja novih krvnih sudova, procesa koji se naziva angiogeneza.

Veći protok krvi takođe dovodi do velikog oslobađanja endorfina - hormona koji deluju kao prirodni reduktor bola u celom telu. Ovaj nalet izaziva osećaj euforije koji često prati vežbu.

Većina istraživanja uticaja plivanja na mozak obavljena je na pacovima. Pacovi su dobar laboratorijski model zbog svoje genetske i anatomske sličnosti sa ljudima.

U jednoj studiji na pacovima, pokazalo se da plivanje stimuliše moždane puteve koji potiskuju upalu u hipokampusu i inhibiraju apoptozu, odnosno smrt ćelija.

Studija je takođe pokazala da plivanje može pomoći u podršci preživljavanju neurona i smanjiti kognitivne uticaje starenja. Iako istraživači još uvek nemaju način da vizualizuju apoptozu i preživljavanje neurona kod ljudi, oni primećuju slične kognitivne rezultate.

Jedno od značajnih pitanja je kako konkretno plivanje poboljšava kratkoročno i dugotrajno pamćenje. Studija na pacovima pokazala je da su nakon samo sedam dana treninga plivanja, uočena poboljšanja u kratkoročnom i dugoročnom pamćenju.

Istraživači su sugerisali da bi ovo povećanje kognitivnih funkcija moglo da pruži osnovu za korišćenje plivanja kao načina za poboljšanje učenja i pamćenja uzrokovanih neuropsihijatrijskim bolestima kod ljudi.

Istraživanja na ljudima daju slične rezultate koji ukazuju na jasnu kognitivnu korist od plivanja u svim uzrastima.

Na primer, u jednoj studiji koja se bavila uticajem plivanja na mentalnu oštrinu kod starijih, istraživači su zaključili da su plivači poboljšali mentalnu brzinu i pažnju u poređenju sa neplivačima.

Druga studija je uporedila kognitivne funkcije između kopnenih sportista i plivača u uzrastu mlađih odraslih osoba. Istraživači su otkrili da je 20 minuta plivanja umerenog intenziteta poboljšalo kognitivne funkcije u obe grupe.

I istraživanja sprovedena na deci pokazala su jasnu kognitivnu korist plivanja u odnosu na anaerobne vežbe. Plivanje čak i u kratkim vremenskim periodima veoma je korisno za mlade mozgove u razvoju.

Neurolozi su sve bliže detaljnijim rezultatima koliko i kako plivanje utiče na podmlađivanje organizma. Vekovima su ljudi tražili izvor mladosti. Plivanje bi moglo biti jedan od najvažnijih izvora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 41 idi na stranu