Umesto leka - placebo: Na sledećoj kontroli iznenađenje koje je začudilo i eksperte

Već decenijama pojedini naučnici nude drugačiju perspektivu na placebo, a to je da uz delovanje leka na fiziološkom i hemijskom nivou, postoji lekovito delovanje u našem organizmu koje ne potiče od farmacije. Odakle onda dolazi taj učinak? Čini se, iz naših uverenja, poverenja, misli i očekivanja da će lek delovati. Umesto da samo proučavamo delovanje novih lekova, trebalo bi da proučavamo i poverenje da ćemo se izlečiti – jer očito kod određenog broja pacijenata deluje.

Pozitivne emocije

Na ovo već decenijama ukazuju neki naučnici i istraživači koje je, međutim, naučna zajednica s prezirom odbacila. Jedan od njih je dr. Brus Lipton, koji je napisao poznatu knjigu "Biologija verovanja".

On je u svojim istraživanjima otkrio da na ćelije ne deluje primarno naš DNK, nego naše misli i uverenja te da upravo one stvaraju biološki odgovor i oslobađanje hemijskih posrednika koji regulišu funkcije unutar organizma.

Osim njega, ovime se bavi i istraživač i motivacioni govornik Džo Dispenza, koji je napisao svetski bestseler "Placebo ste vi", u njemu opisujući kako učenje i vežbanje pozitivnih emocija i misli utiče na telo i pri svega menja naš mozak koji potom novim neurološkim krugovima stimuliše nove odgovore u našem organizmu i menja stvarnost u kojoj živimo. Na ovaj način, smatra on, možemo delovati ne samo na psihofizičko stanje, zdravlje i bolest, nego i na odnose, uslove u kojima živimo, uspeh koji postižemo.

Mejnstrim nauka i placebo

Foto:mariakray/Shutterstock

Poslednje decenije i mejnstrim naučnici počinju da istražuju ovu nevidljivu silu unutar nas. Oni otkrivaju da samo zato što je placebo usko vezan za naša očekivanja, ne znači da je izmišljen ili lažan.

Ovakvo očekivanje, otkriveno je, podiže nivo endorfina u telu i tako smanjuje bol. I ne samo to, može da menja brojne druge fiziološke parametre. U jednom istraživanju na Medicinskom fakultetu univerziteta Braun ispitanicima je data "šećerna tableta" i rečeno im je da je to stimulans.

Nakon uzimanja, kod ispitanika je porastao krvni pritisak, broj otkucaja srca u minuti se povećao, kao i njihova brzina u rešavanju zadataka. Kad su im dali istu neaktivnu pilulu i rekli da je je to lek za spavanje, njihova tela su pokazala oprečne reakcije. Druga studija je pokazala da kada osobe ne znaju da uzimaju tablete za smanjenje boli, potrebna im je dvostruko veća doza da bi oni delovali.

U Medicinskom centru Bet Izrael Dekones koji je usko povezan s prestižnim Harvardom otkrili su da ovaj učinak snažnije povezuje telo i mozak i tako stvara pojedine promene.

Možda pozitivno razmišljanje neće izlečiti rak ili poodmakle degenerativne promene, no studije pokazuju da utiče i olakšava teškoće kod bolnih stanja, sindroma iritabilnog creva, depresije, menopauze i poremećaja spavanja pa čak i Parkinsonove bolesti. Dakako, dalja istraživanja verovatno će proširiti ovaj spisak.

Registruje ga i mozak

U skladu s otkrićima koja priznaju na Harvardu, drugo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "PLOS Biology" pokazalo je nešto jako zanimljivo. Ispitanicima s osteoartritisom naučnici su dali placebo.

Potom su one na koje je placebo delovao, tj. koji su osetili najveće smanjenje bolova, podvrgnuli snimanju funkcionalnom magnetskom rezonancijom. Snimke mozga su otkrile da se kod placebo učinka javlja pojačana aktivnost u središnjem delu frontalnog režnja mozga. Dakle, placebo je stvaran. naučnicima jedino preostaje da ga integrišu u protokole lečenja.