I posle korone – korona: Koliko smo blizu endemiji?

U poslednje dve godine neretko se većina ljudi pita da li će pandemiji već jednom doći kraj i kada ćemo moći normalno da nastavimo da živimo. Mogućim scenarijima, kao odgovorima na ova pitanja, bavi se velika analiza BBC-ja

Izvor: B92, BBC
Podeli
Foto:Shutterstock/Cryptographer
Foto:Shutterstock/Cryptographer

Rezultat toga je verovanje da bi omikron varijanta mogla da dovede do kraja pandemije, bar u Velikoj Britaniji.

Ali šta sledi? Neće biti dovoljno pucnuti prstima da virus nestane. Umesto toga, nova popularna reč na koju ćemo morati da se naviknemo je "endemski" – što ukazuje na to da je kovid, bez sumnje, tu da ostane, piše BBC.

Dakle, da li nas na to čeka nova era kovida 19 i kako će se to odraziti na naše živote?

"Skoro smo tu, sada je to početak kraja, bar u Velikoj Britaniji. Mislim da će se život u 2022. godini gotovo vratiti na vreme pre pandemije", kaže profesor Džulijan Hiskoks, načelnik odeljenja za infekcije i globalno zdravlje na Univerzitetu u Liverpulu.

Ono što se menja je naš imunitet. Novi koronavirus se prvi put pojavio pre dve godine u Vuhanu u Kini i mi smo bili ranjivi. Bio je to potpuno novi virus, koji naš imuni sistem ranije nije iskusio i nije bilo lekova ni vakcina da nam pomognu.

Rezultat je bio kao da upalite plamen u fabrici vatrometa. Kovid se eksplozivno raširio svetom, ali taj požar ne može doveka da traje tako visokim intenzitetom. Postojale su dve opcije – ili ćemo zaustaviti kovid, kao što je to bio slučaj sa ebolom u zapadnoj Africi, ili će se ugasiti tiho i ostati sa nama na duge staze, odnosno pridružio bi se roju endemskih bolesti – poput prehlade, morbila, HIV-a, malarije i tuberkoloze.

Foto: Blue Planet Studio/Shutterstock
Foto: Blue Planet Studio/Shutterstock

Za mnoge stručnjake ovo je oduvek bilo jasno, jer je reč o virusu koji se širi vazduhom i imate ga i pre nego što shvatite da ste bolesni.

"Endemičnost je upisana u ovaj virus. Veoma sam optimistična. Uskoro ćemo biti u situaciji da virus cirkuliše, mi ćemo se pobrinuti za ljude koje teško pogodi, ali za svakog drugog ko dobije virus – to neće biti strašno. Prosečan čovek biće dobro", kaže Elizabeta Gropeli, lekarka, stručna za viruse, na Univerzitetu "Sent Džordž" u Londonu.

Epidemiolozi, koji proučavaju širenje bolesti, veruju da je bolest endemska onda kada je nivo prisutnosti predvidiv, za razliku od talasa koje viđamo tokom pandemije.

Ali Azra Gani, profesorka epidemiologije sa Imperijal koledža u Londonu, takođe veruje da ćemo brzo stići do tačke gde više ne moramo da ograničavamo svoje živote: "Čini se kao da je trebalo da prođe mnogo vremena, ali smo počeli sa vakcinacijom pre samo godinu dana i već sada smo zbog toga daleko slobodniji".

Jedina velika prepreka koja bi mogla da se desi je nova varijanta koja bi nadmašila omikron i izazivala daleko veću formu bolesti.

Važno je zapamtiti da endemski ne znači automatski blag. "Imamo neke ogromne bolesti koje su smrtonosne, a smatramo ih endemskim", istakla je profesorka Gani.

Primera radi, velike boginje su bile endemične hiljadama godina i ubile su trećinu zaraženih ljudi. Malarija je, takođe, endemska, a uzrokuje oko 600.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Ali već vidimo pokazatelje da kovid 19 postaje manje smrtonosan kako su naša tela upoznatija sa borbom protiv njega.

"Kada omikron završi svoj ciklus, imunitet će u Velikoj Britaniji biti veoma visok, bar neko vreme", kaže Elenor Rajli, profesorka imunologije sa Univerziteta u Edinburgu.

Visok nivo infekcije je imao cenu – samo u Velikoj Britaniji bilo je više od 150.000 smrtnih slučajeva. Ali ostavio je u nasleđe veliku zaštitu u našem imunološkom sistemu. Taj imunitet će oslabiti, tako da bi trebalo da očekujemo da ćemo dobiti kovid u budućnosti, ali bi i dalje trebalo da smanji šanse da se ozbiljno razbolimo.

Profesor Hiskoks akcentuje da to znači da većina ljudi neće biti teško pogođena: "Ako se pojavi nova ili stara varijanta, za većinu nas, kao i kod svakog drugog koronavirusa, poput prehlade, dobićemo malo glavobolje i šmrkanje, i bićemo u redu nakon toga".

Šta sve to znači za naše živote?

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Biće ljudi, uglavnom starijih i ranjivih, koji će umreti od posledica endemskog kovida. Dakle, još uvek treba da se donese odluka o tome kako ćemo živeti sa ovom bolešću.

"Ako želite nula smrtnih sluačajeva od kovida, onda se suočavamo sa čitavim nizom ograničenja i nema kraja igri", objašnjava profesor Hiskoks.

"I u sezoni jakog gripa, 200 do 300 ljudi umre preko zime, a opet niko ne nosi masku niti se društveno distancira", rekao je i dodao da više neće biti ograničenja masovnih okupljanja i karantina.

No, BBC piše da je izvesno da će se na jesen davati buster doze za ugrožene kako bi se pojačala njihova zaštita tokom zime.

"Moramo da prihvatimo činjenicu da će sezona gripa biti i sezona korona virusa, i to će boti izazov za nas", kaže dr Gropeli.

Profesorka Rajli veruje da nećemo morati da nosimo maske za lice nakon što se omikron smiri, ali će one svakako postati mnogo češći prizor, baš kao i u delovima Azije, jer ljudi biraju da ih nose na mestima sa puno ljudi.

"Verovatni scenario je da život neće izgledati mnogo drugačije od jeseni 2019, kada su svi dolazili po vakcinu protiv gripa", dodala je.

Šta će se desiti sa ostatkom sveta?

Dok je Velika Britanija ispred većine sveta zbog kombinacije vakcina i velikog broja ljudi koji su prirodno preležali infekciju, planeta nije ni blizu kraja pandemije. Najsiromašnije zemlje i dalje nemaju vakcine za najugroženije. U međuvremenu, zemlje koje su se trudile da kovid drže što dalje od sebe, imaju mali imunitet među stanovništvom.

Svetska zdravstvena organizacija je jasno rekla da je svet daleko od toga da kovid opiše kao endemsku bolest. "Za planetu je to još uvek pandemija i akutna vanredna situacija", zaključila je dr Gropeli.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 64 idi na stranu