Najzarazniji soj koronavirusa stigao na Balkan

"Danas je u Čakovcu zabeležen prvi slučaj delta plus soja. Znali smo da je na vratima. Iz iskustva s delta i alfa sojem videće se koliko je opasan. Ono što se za sada zna je da je nešto zarazniji od delta soja", rekla je Šimetin gostujući u emisiji HRT-a.

"Upravo je manji deo vakcinisanih ljudi pogodan za širenje tih novih sojeva", dodala je i potvrdila da će se o novim epidemiološkim merama saznati danas na sednici Nacionalnog štaba.

U Srbiji nema novog delta plus soja virusa korona ili bar za sada još nije zvanično izolovan, rekla je profesorka Tatjana Jovanović, virusološkinja sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Tiodorović: Čekaju nas dve velike opasnosti; "Ovo što ću reći biće deprimirajuće"

Dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba, rekao je za TV Prva da će delta plus soj stići kod nas, kao i da je ova ova varijanta mnogo zaraznija.

"Virulentniji soj je tu"

"Među delta sojevima koji su dominantni kao uzročnici infekcije, i kod nas je sekvenciran delta soj varijante AY.4.2., što znači da je virulentniji soj u našoj sredini, soj koji se puno brže i lakše prenosi", rekla je direktorka međimurskog Zavoda za javno zdravstvo prim. Marina Payerl-Pal.

Jedina opcija za sve nas je vakcinisanje, rekla je i dodala kako je Međimurje regija koja je relativno dobro vakcinisana i to preko 60 posto, ali to je još uvek nedovoljno da se spreči širenje virusa na način na koji se trenutno dešava.

Delta+ je verovatno oko 10% zarazniji od delte

Pre svega važno je znati da je varijanta virusa SARS-CoV-2 nazvana delta jedan od najzaraznijih virusa koje znamo. Jednako je zarazna kao male boginje, a zaraznija je od virusa koji uzrokuju MERS, SARS, ebolu, prehladu, grip i velike boginje. Delta je takođe znatno zaraznija od britanske verzije poznate kao alfa, koja je sama zaraznija od izvornog vuhanskog soja.

Dok se ova superzarazna varijanta širi, ona nastavlja da mutira. SARS-CoV-2 je jednolančani RNA virus, a oni mutiraju brže od dvolančanih RNA virusa i DNA virusa. Istraživanja su pokazala da veličina genoma uglavnom negativno korelira s brzinom mutacije - što veći genom, to manje mutacija.

U tom smislu dobro je što virus SARS-CoV-2 ima veliki genom sastavljen od 30-ak hiljada baznih parova, pa relativno sporo mutira za jednolančane RNA viruse, sporije od gripa. Korelacija veličine genoma i sporosti mutacije je logična jer virus s velikim genomom mora da ima dobro uređenu proveru tačnosti prepisivanja svog koda.

Kada to ne bi imao, u velikom genomu bi se događalo previše grešaka i virus ne bi bio efikasan – u reprodukciji bi nastajalo previše virusnih čestica koje bi bile škartovi. Virus gripa, koji ima mnogo kraći kod RNA, ima mogućnost da se manje tačno prepisuje i više mutira, a slično važi i za virus hepatitisa C i HIV.

S druge strane, zahvaljujući visokoj zaraznosti, delta se toliko masovno širi i replicira da se greške u prepisivanju ipak događaju u velikim brojevima pa verovatnoća za nastanak novih varijanti raste, naročito među nevakcinisanim populacijama.