Postkovid kod dece i do šest meseci

Deca uglavnom imaju asimptomatski slučaj korona virusa, ali su baš takvi slučajevi značajni u transmisiji ka ukućanima i drugim ljudima - kaže prof. dr Vladislav Vukomanović, pedijatar, kardiolog i direktor Instituta za majku i dete.

On je posebno skrenuo pažnju na postkovid.

"Ranije to nije bio neki veliki problem, međutim, sve češće čak i ona deca koja su imala asimptomski slučaj, pokazuju smetnje u spavanju, nesanice, kognitivne smetnje, nedostatak koncentracije, bolove u grudima, preskakanje srca i veoma jako zamaranje posle četiri do pet stepenika", rekao je dr Vukomanović za TV "Prvu".

Po njegovim rečima "postkovid može da traje i do šest meseci".

"Deci se savetuje postepeno povećanje fizičke aktivnosti i vitaminska terapija koju su uzimali tokom bolesti", dodao je prof. Vukomanović.

On je posebno naglasio da je u ovom talasu trenutno primljeno troje dece koja su PCR pozitivna. Izdvojio je slučaj 15-godišnjeg dečaka, koji je imao tešku upalu pluća bez ikakvih komorbiditeta, bez ikakvih faktora rizika, a razvio je kliničku sliku koja je karakteristična za odrasle.

"To pokazuje da bolest donekle menja svoju ćud, delta soj ima neke svoje osobenosti, najteža bolest je do sada bila multisistemski inflamatorni sindrom gde je bilo i smrtnih ishoda, međutim to se sada pomera ka populaciji adolescenata i mladih, a tu je eto najmanji procenat vakcinacije", kazao je on.

Doktor ističe da postoji nepoverenje čak i u standardnu proceduru vakcinacije dece, koja se odvija decenijama unazad. Tvrdi da postoje problemi kod motivacije roditelja koji su glavni činioci za donošenje odluke za vakcinaciju dece, ali i da postoje kočenja čak i od strane doktora.

"Te vakcine su potpuno ispitane, nekoliko hiljada dece je ispitano da bi se uočilo da li ima negativnih efekata", zaključio je prof. Vukomanović za TV Prva.

Ugledni pedijatar i kardiolog smatra da pojedine mere koje su najavljene za škole nisu baš realne.

"Preporuka deci, gde treba kada razgovaraju da stave maske, a da ih skinu kada ne pričaju, nije realna i nije ostvariva u praksi i očekujem da će takve preporuke morati da se izmene", rekao je on.

Na ozbiljnost situacije ukazao je i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek.

"Borba sa delta sojem virusa korona je izuzetno surova i očekujemo da u narednim nedeljama pokaže svu svoju snagu", rekao je Đerlek i istakao da ove nedelje možemo očekivati i 3.000 obolelih.

On je naveo da je tempo vakcinacije izuzetno spor, dodajući da je tužno videti mlade nevakcinisane ljude na respiratorima.

" Sa oko 52 odsto vakcinisanih, daleko smo od kolektivnog imuniteta, tako smo produžili opstanak virusa koji je sada mutirao", zaključio je Đerlek.

Dr Kon: Broj zaraženih će rasti još desetak dana

Pik četvrtog talasa virusa korona očekuje se, najverovatnije, tokom naredne nedelje, ali je neizvesno koliko će brz posle toga biti pad broja novozaraženih.

"Procene mogu da se daju do dve nedelje unapred, sve posle tog perioda je nepouzdano, odnosno postoje događaji koji mogu da utiču na dalju epidemiološku situaciju. Očekujem na osnovu brojeva i reprodukcione stope da ove nedelje prosečan broj zaraženih na dnevnom nivou bude između 2.500 i 2.600 (prošle nedelje je bio ispod 2.200). Posle manjih brojeva za vikend i u ponedeljak, narednih dana će on biti nešto veći. Isto tako očekujem sledeće nedelje dalji porast, a onda ćemo videti. Reprodukciona stopa se smanjuje, doći će do neke stabilizacije. Ipak, videćemo šta će biti dalje jer je pred nama početak škole, ali i povratak ljudi posle odmora u velike kolektive", rekao je dr Predrag Kon za TV "Prvu".

Sa njim se slaže i virusolog prof. dr Nada Kuljić Kapulica.

"Dolazi hladno vreme, ljudi će se sve više okupljati u zatvorenom prostoru, deca kreću u školu i sve će to pomoći da se virus širi i da raste broj obolelih. Sigurno je da u narednom periodu treba očekivati porast zaraženih, a koliko će to dnevno biti ne možemo da prognoziramo. Takođe, teško je prognozirati kada će korona nestati, ali ono što znamo jeste da je sezona ovog virusa rano proleće, negde posle epidemije gripa, i da tek posle toga može da se očekuje stabilnija epidemiološka situacija", poručuje prof. dr Nada Kuljić Kapulica.