Ne, vakcine ne izazivaju sterilitet

Prema podacima iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje, čak 43 odsto medicinskih sestara, odnosno tehničara još uvek se nije vakcinisalo protiv kovida 19.

Izvor: Index
Podeli
EPA-EFE/NARONG SANGNAK
EPA-EFE/NARONG SANGNAK

To je vrlo visok udeo ako se uzme u obzir činjenica da je među njihovim kolegama lekarima samo 19,7 odsto nevakcinisanih. Uzima se u obzir i to da su medicinski radnici među prvima dobili mogućnost da se vakcinišu.

Više odgovornosti za medicinske radnike

Ova loša statistika postaje još ozbiljnija kada se zna da medicinski radnici u jeku pandemije imaju više razloga i veću odgovornost da se vakcinišu u odnosu na opštu populaciju.

Pre svega, istraživanja su pokazala da je verovatnoća da će teško oboleti od kovida 19 zdravstveni radnici, jer je kod njih oko 7 puta veća verovatnoća, nego u opštoj populaciju.

To, između ostalog, znači da mogu ozbiljno da ugroze sopstveno zdravlje, kao i da na duže vreme izađu iz zdravstvenog sistema koji će da trpi zbog manjka zaposlenih, a u Hrvatskoj to postoji čak i kada pandemije nema.

Osim toga, medicinski radnici u su u direktnom kontaktu sa bolesnim i starim ljudima koji spadaju u najrizičniju grupu. A među njima ima mnogo onih koji ne smeju da se vakcinišu iz medicinski opravdanih razloga, takođe je i mnogo onih kod kojih vakcine zbog bolesti ili starosnog doba ili kombinacije neće izazvati dovoljan odgovor imuniteta.

Konačno, medicinski radnici su uzor opštoj populaciji. Ako su prema vakcinisanju kolebljivi oni, koji bi trebalo da imaju elementarno medicinsko obrazovanje i poverenje u medicinsku struku i preporuke, a uz to imaju više razloga da se vakcinišu nego što ih ima opšta populacija, nameće se pitanje zašto bi se onda drugi vakcinisali.

Agencija za lekove odobrila vakcinaciju dece od 12 do 15 godina

Problem postoji u mnogim zemljama

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Problem nedovoljne vakcinacije medicinskog osoblja i osoblja u domovima za starije nije isključivo hrvatski.

Jedna velika analiza 35 studija sprovedenih u više zemalja širom sveta pokazala je da je u proseku oko 22,5 odsto medicinskih radnika kolebljivo prema vakcinaciji.

Procenti su varirali od zemlje do zemlje - od 7 odsto u Italiji i 8 odsto u SAD, do visokih 49 odsto u Saudijskoj Arabiji. Nažalost, Hrvatska po tome, kako se čini, spada među zemlje znatno lošije od proseka.

Obavezna vakcinacija u Srbiji? Vučić odgovorio

Britanski zdravstveni stručnjaci smatraju da bi vakcinisanje medicinskih sestara, a naročito zaposlenih u domovima za stare, trebalo da bude veće od 80 odsto.

Istovremeno bi vakcinisanje štićenika domova trebalo da bude najmanje 90 odsto. Kako taj zahtev ispunjava tek oko 65 odsto domova u Engleskoj i samo 44 odsto u Londonu, engleske vlasti su 15. juna najavile da će vakcinisanje zaposlenih u domovima za stare postati obavezno.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je u ponedeljak da će zdravstveni radnici, zaposleni u domovima za negu i oni koji rade sa ranjivim i nemoćnim pacijentima u Francuskoj morati da budu vakcinisani do 15. septembra.

"Zalažem se za obaveznu vakcinaciju određenih grupa"

Strah od steriliteta nema osnova u nauci

Razlozi i opravdanja za kolebljivost prema vakcinisanju koje iznose medicinske sestre, njihovi sindikati i bolnice, delom imaju smisla. Ali to ne znači da su opravdani.

Naime, očekivano je da su medicinske sestre već preležale kovid 19 u većem procentu od opšte populacije, što znači da imaju razloga da se osećaju zaštićenima.

Ipak, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da se vakcinišu i oni koji su preležali, i to sa dve doze kako bi dobili najbolju moguću zaštitu, koja je naročito korisna sada, kada se širi delta soj, koji je mnogo zarazniji i opasniji od originalnog vuhanskog.

SAD odgovorile na pitanje da li je vakcinisanima potrebna treća doza

Takođe je očekivano da su medicinske sestre u proseku mlađe životne dobi, a to je jedan od ključnih faktora koji utiču na kolebljivost. Naime, statistike jasno pokazuju da od kovida 19 u znatno većem procentu umiru bolesni i stariji nego zdravi i mladi.

Ipak, samo u SAD u samo godinu dana od početka pandemije, do početka aprila 2021., umrlo je više od 3.600 medicinskih radnika.

Razumljiva je i razlika u vakcinisanju između lekara i medicinskih sestara. Pre svega lekari imaju bolje znanje o medicini, a takođe su u proseku stariji od medicinskih sestara.

Osim toga, među lekarima je udeo muškaraca veći, a pokazalo se da su muškarci nešto manje kolebljivi prema vakcinisanju od žena.

Ali jedan od ključnih argumenata na koje se pozivaju hrvatske medicinske sestre ne stoji. Reč je o strahu koji izaziva neutemeljena teorija prema kojoj vakcina protiv koronavirusa može da bude uzrok steriliteta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 78 idi na stranu