Reakcije nakon vakcinisanja su dobra stvar, da li je problem ako ih nemate?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i brojni stručnjaci poručuju da ne treba previše da se uzbuđujemo zbog reakcija nalik na grip koje se često događaju nakon vakcinisanja. Štaviše, tvrde da su one dobar znak da odbrambeni sistem u organizmu funkcioniše.

Sa druge strane, stručnjaci ističu da izostanak reakcija ne znači da organizam nije razvio dovoljno jak imunološki odgovor, pa da ne postoji jasna korelacija između jačine reakcija i jačine razvijenog imuniteta.

Ove dve tvrdnje mogu na prvi pogled da se čine kao kontradiktorne, pa nije loše da se razjasni u čemu je stvar. Neki ljudi bi mogli da se zabrinu zato što nemaju nikakve reakcije, čak ni bolove na mestu uboda, dok bi drugi mogli da pomisle da su poruke SZO-a i doktora samo utešne reči, za one koji su se zabrinuli zbog jakih reakcija ili ipak izgovor za ljude koji zbog priča ne žele da se vakcinišu.

Zaražavanje posle vakcine - koja nedelja je rizična?

Zašto ne treba da se plašite ako nema rekacija?

Foto:Depositphotos/ Valuavitaly

Krenimo od pitanja koje bi moglo da brine veći broj vakcinisanih: Da li je problem ako nemate nikakve reakcije?

Za razumevanje odgovora potrebno je prvo da se pojasni kako telo reaguje na vakcinu.

Imunološki sistem reaguje na prisutnost stranih tela koja dolaze u organizam. U slučaju vakcine to je reakcija na viruse, aktivne stvari poput mRNA i eventualno dodatke, pojačivače i konzervanse. Reakcija se odvija putem dva različita sistema.

Početni odgovor je posledica onoga što se naziva urođenim imunološkim odgovorom u sistemu. Ovaj sistem aktivira se čim vaše ćelije na mestu vakcinisanja zabeleže da ste bili izloženi nekom stranom materijalu, bilo da je reč o ubodu komarca ili o virusu.

Njegov cilj je da što pre eliminiše stranu supstancu. Deo tog sistema su bele krvne ćelije zvane neutrofili i makrofagi, a one putuju do "uljeza" i rade na njegovom uništavanju. Ova prva linija odbrane relativno kratko traje, obično od nekoliko sati do dan-dva.

Koliko su vakcine efikasne posle prve doze?

Dve linije odbrane organizma

Foto:Shutterstock/Angellodeco

Nakon pokretanja prve linije odbrane u akciju kreće druga linija, kojoj treba malo više dana ili čak nedelja da odradi svoj posao. Ona se naziva dugotrajni adaptivni imunološki odgovor, a oslanja se na T i B limfocite, ćelije imunog sistema koje uče da prepoznaju razne delove agresora kao što je protein S, kojim se koronavirus vezuje za ćelije i upada u njih.

B ćelije razvijaju antitela kojima blokiraju ključne delove virusa i sprečavaju njihov ulazak u ćelije tkiva. Ako nalete na istog agresora nakon više meseci, ili možda čak godina, one će početi da stvaraju antitela koja su naučila da rade, a koja će ga blokirati i uništiti. Uz to, T ćelije će uništiti ćelije koje je virus već uspeo da zarazi.

Kod vakcina se tradicionalno smatra da su antitela ključna, iako nam najčešće trebaju obe vrste zaštite. Povrh toga postoje i T ćelije koje ne eliminišu direktno inficirane ćelije, nego pomažu B limfocitima da ''sazru''.

U slučaju vakcine protiv virusa SARS-CoV-2 potrebne su oko dve nedelje da bi se razvio adaptivni odgovor koji donosi dugotrajnu zaštitu od virusa.

Koliko često posle vakcinacije treba proveravati antitela?

Dakle, kada dobijete vakcinu, reakcija koju ćete osetiti u prvih dan-dva deo je urođenog imunološkog odgovora. To je upalna reakcija vašeg tela kojoj je cilj brzo uklanjanje stranih molekula.

Jačina tih reakcija razlikuje se od osobe do osobe, ali ne postoje naučne studije koje bi pokazale da postoji jasna korelacija između snage početnog odgovora i snage dugoročnog odgovora.

Reagujemo čak i na "lažnu vakcinu" - placebo

Na primer, jedan rad na temu reaktogenosti vakcina objavljen 2019. u časopusu "Nature" navodi jednu dvostruko slepu studiju sprovedenu na 581 blizanca u Finskoj, koja je ilustrovala ovaj problem.

U njoj je jedna grupa blizanaca primila vakcinu protiv osipa, zauški i boginja (MMR), nakon čega je tri nedelje kasnije dobila placebo, dok je druga grupa dobila injekcije obrnutim redosledom - prvo placebo, a potom vakcinu. Studija je pokazala da oko 88 odsto slučajeva niske temperature, 24 odsto umerene temperature i 7 odsto slučajeva visoke temperature nije bilo uzrokovano vakcinom.

Analize pokazuju da je u slučaju mRNA vakcine protiv kovida 19 više od 90 odsto imunizovanih razvilo je zaštitni adaptivni imunološki odgovor, iako je manje od 50 odsto razvilo bilo kakve reakcije. Većina onih koji su i imali reakcije, imali su blage reakcije poput blagih bolova na mestu uboda, glavobolja i povišene temperature.

Drugim rečima, ako baš želite da budete sigurni da ste razvili antitela, testirajte se i to na određena antitela. Vaše reakcije na vakcine nisu indikator vašeg imuniteta.

Ali takvo testiranje nije neophodno, jer je potvrđeno da su vakcine vrlo efikasne pa da gotovo niko nakon druge doze nije završio sa teškim kliničkim slikama i sa smrtnim ishodom.

Treća doza: Sve će biti jasnije na leto