Odricanje od patenta na vakcine može da spasi svet

Godinu dana nakon proglašenja globalne pandemije, svetske farmaceutske kompanije krenule su u "takmičenje" oko pronalaženja tačne formule koja će sprečiti širenje koronavirusa, da li bi odricanje od vlasništva nad proizvodnjom vakcine spasilo svet?

Izvor: B92, index.hr
Podeli
Foto:Shutterstock/Kunal Mahto
Foto:Shutterstock/Kunal Mahto

Džonasa Salka, pronalazača vakcine protiv dečje paralize, novinari su 1955. pitali ko je vlasnik patenta spasonosne formule.

"Narod, rekao bih. Nema patenta. Ko može patentirati Sunce?" odgovorio je.

I mada će istoričari reći da Salkov "dar svetu" možda i nije tako altruističan kako se čini, jer bi po ondašnjim kriterijima teško ispunio zahteve za patentiranje, činjenica je da je američki virusolog spasio živote milione dece delimično zahvaljujući i tome što nije bilo zaštite intelektualnog vlasništva.

Prepirke oko zaštite intelektualne svojine dovele su do polemike da se ovaj patent "pokloni čovečanstvu" jer vakcina poskupljuje i može joj se ograničiti pristup. Šef SZO: Većina država posmatra i čeka vakcinaciju

Danas, kad je broj žrtava kovida19 dosegao tri miliona, pitanje patenta na vakcine pretvorilo se u jednu od najžešćih rasprava na planeti. Čelnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejsus pozvao je države i farmaceutske kompanije da se odreknu zaštite intelektualnog vlasništva kako bi ceo svet mogao jednako da se bori protiv korone.

"Većina vakcina do sad je primenjena u nekolicini bogatih zemalja, dok većina država niskih i srednjih prihoda posmatra i čeka", rekao je u martu. Prema nedavnom izvještaju AFP-a, 49 posto proizvedenih doza vakcina do sad aplicirano je na Zapadu, u kojem živi samo 16 posto svetske populacije.

Problem je u tome, tvrdi šef SZO, što u svetu nije moguće postići dovoljnu imunizaciju sve dok bogate zemlje svoje doze, tehnološki "know-how" u proizvodnji vakcina i prava na intelektualno vlasništvo, drže pod ključem.

Besplatna imunizacija za sve?

Južna Afrika i Indija prve su države koje su pozvale na odricanje od patenta na vakcine, a od tada im se pridružilo osamdesetak zemalja u razvoju i grupe poput Lekara bez granica i "Amnesty International". Zemlje koje proizvode vakcine poput Britanije, zemalja EU, Švajcarske i SAD-a blokiraju takva nastojanja jer plaćanje intelektualnog vlasništva omogućava istraživanja i inovacije i štiti od duplikata lošeg kvaliteta.

Doktroka Ana Senekier, istražiteljka na Francuskom institutu za međunarodna i strateška pitanja, smatra da bi odricanje od patenata nesumnjivo vakcinu učinilo dostupnijom, ali to takođe može biti i riskantno.

"Privatne laboratorije su uvek bolje finansirane od državnih", rekla je i dodala da patenti pomažu da se firmama vrate njihova ulaganja.

"Ako laboratorijima ne možete da grantujete da će im ulaganja u istraživanja biti vraćena, verovatno će prestati da ulažu". Na primer, velika većina lekova koji se danas razvijaju na Zapadu namenjena su lečenju bolesti poput dijabetesa i visokoga krvnog pritiska. Dakle, reč je o lekovima koji mogu da se unovče", objasnila je.

Teško bi u normalnim okolnostima moglo bilo šta da se prigovori, istraživači vakcine protiv kovida dobili su oko 10 milijardi dolara od poreskih obveznika, što znači da vakcine na mnoge načine već pripadaju narodu.

Recept bez uputa

Čak i ako neke kompanije odluče da neće primenjivati patent na svoje vakcine tokom pandemije, poput Moderne, nemoguće je proizvesti vakcinu ako kompanije ne podele i svoj "know-how".

"To što Moderna neće primenjivati svoje pravo na patent tokom akutne faze pandemije neće mnogo značiti ako ne podeli svoje znanje sa ostalima kako imali mogućnost da proizvedu formulu", misli Olivier Vouters, profesor u londonskoj školi javnog zdravlja. On tvrdi da su bogate zemlje koje su finansirale razvoj vakcina mogle da tražei i više od kompanija sa kojima su sklapale ugovore.

"Mnogo bi više imalo smisla da su rekli: Pomoći ćemo finansiranjem razvoja i proizvodnje vaše vakcine, ali pod uslovom da sarađujete sa kolegama iz Indije, Brazila i sa ostalim proizvođačima iz sveta", rekao je Vouters.

Graham Dutfield, profesor na Univerzitetu u Lidsu i autor knjige o pravu na intelektualno vlasništvo i trgovinu, slaže se s Voutersom. Odricanje od patenata bez podele znanja upoređuje sa receptom bez uputa.

"Ono što nam stvarno treba su regionalni centri delom sveta, u Africi, Latinskoj Americi i Okeaniji, koji će proizvoditi za globalne potrebe", zaključio je Dutfield.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 85 idi na stranu