Da li je korona izgovor roditeljima da ne vakcinišu decu na vreme? VIDEO

Sve veći broj dece u Srbiji ne dobija potrebne vakcine na vreme, a situacija se pogoršala tokom pandemije kovida 19, kada roditelji zbog straha decu ne vode u domove zdravlja. Zbog ovoga se rizikuje širenje teških bolesti i ugrožavaju se zdravlje, pa čak i životi dece.

Izvor: B92, TV Prva
Podeli
Foto: Tv Prva/Printscreen
Foto: Tv Prva/Printscreen

Dečji fond UNICEF, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, Institutom za javno zdravlje "Batut" i Udruženjem pedijatara, realizuje kampanju: "Vakcinacijom jačamo imunitet dece".

Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka programa za rani razvoj dece Unicefa u Srbiji, kaže da ova inicijativa, u susret Evropskoj nedelji imunizacije, ima za cilj da roditeljima pruži prave informacije kako bi deca ostvarila pravo na blagovremenu vakcinaciju.

"Naša istraživanja pokazuju da jedna šestina, u vreme vanrednog stanja čak trećina dece, nije ostvarila neophodne zdravstvene usluge, dakle ni vakcinaciju, najviše deca uzrasta od nula do šest godina. Delimično je to i zbog toga što se značajan broj roditelja plašio da sprovede vakcinaciju zbog korone. Smanjenje obuhvata dece vakcinacijom govori o tome da korona igra veliku ulogu, ali i pre pandemije bili smo suočeni sa oklevajućim roditeljima i onima koji su postavljali pitanje da li da vakcinišu decu svim vakcinama, da li da pomere vakcine ili odlože, a sve to zbog dezinformacija", kaže Jelena Zajeganović Jakovljević za "150 minuta".

Doktorka Jasmina Đinđić iz Udruženja pedijatara kaže da je praksa pokazala da, kada se poznati javno uključe i daju svoje mišljenje o nekoj temi, to ima efekta.

Ipak, smatra da je najvažnije da deci izaberemo pedijatra kome verujemo, pa će i problemi, usled dostupnosti raznih informacija na internetu, biti svedeni na minimum.

"Roditelji su sa pravom bili uplašeni kada je 1998. godine MMR vakcina, koja štiti od zauški i rubeola, neosnovano obeležena kao izazivač autizma. Ali, naučno i u praksi je dokazano da pojava autizma i imunizacije ne idu zajedno. Istraživanja i praćenje naše dece pokazuje da su ta deca imala odstupanja u razvoju pre vakcine. Kada se roditelji nađu pred tako ozbiljnom dijagnozom, često znaju da kažu da je to zbog vakcine", objašnjava doktorka Đinđić.

Imajući u vidu da se u Srbiji 2018. godine pojavio veliki broj slučajeva malih boginja, kojima je bilo zaraženo oko 5.000 ljudi, jelena Jakovljević kaže da će prenos virusa malih boginja biti moguć, naročito nakon popuštanja epidemioloških mera, ukoliko nemamo zaštićenu decu ili populaciju.

"Sreća u nesreći je što se virus malih boginja prenosi kao i kovid, pa smo zaštitnim merama sprečili bilo kakvo prenošenje. Ali s obzirom na podatak da je obuhvat vakcinacije u značajnom padu, možemo očekivati da će normalizacijom života, kada kontakti budu češći i kada deca u punom kapacitetu krenu u vrtić, prenos biti moguć", ističe Jelena Jakovljević.

Ona kaže, a potvrđuje i doktorka Jasmina Đinđić, da je jako važno da se vakcine dobiju u vreme kad su predviđene.

"Roditelji, najčešće oni mlađi, sa prvim detetom, pitaju za MMR vakcinu da li da daju u tom uzrastu, kada je predviđeno od 12-15. meseca, ili da sačekaju da vide da li će dete da krene da hoda, da govori, naročito zbog povezivanja te vakcine sa govorom. Svi znamo da je razvijanje govora jako individualno i da kod dečaka ide malo kasnije. Iza kalendara imunizacije, koji je sličan onome u evropskim i svetskim zemljama, stoji ozbiljan naučni rad", ističe doktorka Đinđić.

Opširnije u video-prilogu...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 85 idi na stranu