U Zagrebu žele da uvedu maske na otvorenom: Nemački stručnjaci otkrili kada ta mera ima smisla

"Ova mera tiče se i onih koji će ispijati kafe na terasama kafića, najavio je direktor Nastavnog zavoda za javno zdravstvo 'Dr Andrija Štampar Zvonimir Šostar.

Na pitanje novinara o predlogu te mere zagrebačkog štaba, šef HZJZ-a Krunoslav Capak na konferenciji Nacionalnog štaba poručio je da "ako se nalazite negde sami, nema potrebe za nošenjem maske". Ali, dodao je i da prvo mora da vidi taj zahtev.

O tome kolike su zapravo šanse zaraze na otvorenim prostorima, ako nije reč o situacijama u kojima su ljudi u gužvi, pre dve nedelje pisao je nemački Deutsche Welle, a u nastavku teksta prenosimo izjave.

"Aerosoli, sićušne čestice koje lebde vazduhom, glavni su krivac za prenošenje koronavirusa. Prema nalazima naučnika, to se događa uglavnom u zatvorenim prostorijama.

"Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća. Imate strujanje vetra pa se tako vrlo brzo koncentracija aerosola razređuje", kaže za Deutsche Welle Niko Maters, šef Instituta za javno zdravlje pri Univerzitetskoj klinici u Bonu.

Slično kaže i virusolog Aleksander Kekule, ali dodaje - to sve važi ako se i na otvorenom drži razmak od najmanje metar i pol.

"Ako ne držite taj razmak, gledate se licem u lice i glasno pričate, pevate, vičete, pljujete - onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično."

Foto: depositphotos, karrastock.gmail.com

Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze vani ekstremno niska. Jedno istraživanje iz Kine je proučilo 7.324 slučaja zaraze - samo u jednom slučaju na otvorenom. Kekule kaže da to isto važi za mutacije virusa - one su nešto zaraznije, ali mere ostaju iste. "Mutanti ne lete dalje", kaže virusolog.

Kako utiče vetar?

"Što vetrovitije, to će pre biti razbijeni oblaci aerosola koje čovek proizvodi", kaže Gerhard Šeuk, fizičar i istraživač aerosola. Na pitanje da li je, recimo, na livadi gde borave različite grupice ljudi moguće da vetar odnese aerosole od jedne do druge grupe, šeuk kaže da je to praktično nemoguće.

"Samo zbog telesne temperature se stvara neka vrsta zračne struje koja uglavnom, kao kod kamina, ide prema gore", priča ovaj fizičar za DW. Jer, telesna temperatura od oko 37 stepeni je uglavnom viša od spoljne temperature.

"Time se topliji vazduh penje gore, pa i taj oblak aerosola."

Jedna studija u Iranu je takođe potvrdila da vetar ne igra nikakvu ulogu u prenošenju virusa.

Šta kad je napolju toplo, a šta kad je hladno?

To nije do kraja naulno razjašnjeno. Američki istraživači su pratili razvoj infekcije u toplim, hladnim, suvim i vlažnim predelima Kine - i nisu našli nikakve razlike. Jedna austrijska studija je ustanovila da ultraljubičasto zračenje Sunca ubija virus recimo na površinama, ali da to malo utiče na prenos zaraze s čoveka na čoveka.

Foto: Depositphotos/AllaSerebrina

Maters kaže da se na Sunce ne treba oslanjati - više je ultraljubičastog zračenja leti, ali je recimo u snežnim predelima ono još veće zbog refleksije snega. Osim toga, on ukazuje na to da pandemija jednako pogađa i toplije i hladnije predele.

Kekule veruje da to ništa ne govori o samoj biti stvari, jer pretpostavlja da se i u toplim predelima ljudi masovno zaražavaju unutra.

"Baš tamo više borave unutra gde su klima-uređaji i ventilatori", kaže on za DW.

Ima li opasnosti od sporta?

Stručnjaci kažu da i sportisti, recimo pri džogingu, treba da drže razmak od metar i po usprkos tome što, u stanju fizičkog opterećenja, dublje dišu i izbacuju više čestica u vazduh.

"Ako neko samo protrči pored vas, čak i na malom razmaku, rizik je vrlo nizak", kaže Birgit Vener, istraživač aerosola s Instituta Lajbnic.

Slično misli i njen kolega Gerhard Šeuh - i zadihani sportisti bi morali da stoje dugo jedni pored drugih da bi se zaraza prenela. Zato on ne vidi problem ni u momačkim sportovima poput fudbala.

"Ali problem nastaje kad se koriste svlačionice ili WC. To su opasne prostorije. One se moraju dobro provetravati."

Kao kontroverzna važi jedna holandska studija koja je prošle godine pokazala da je potreban veći razmak među sportistima. Kažu, od biciklista valja držati 20 metara razmaka. Kritičari naglašavaju da je ta studija obavljena u aerodinamičkom tunelu, a ne u realnim uslovima. Da li je susret s pušačima opasniji?

Još niti jedna studija nije povezala pasivno pušenje s povećanim rizikom od zaraze koronavirusa.

"Pušenjem se ne izbacuje više virusa u okolinu", kaže Šeuk. Ni Niko Maters ne vidi da su pušači na bilo koji način zarazniji.

Doduše, prema Institutu "Robert Koch", pušači imaju nešto veći rizik od teškog oboljenja ako se zaraze. Ali po druge nisu opasniji.

Ima li maska na otvorenom smisla?

Ima, ako ne može da se drži razmak. Pogotovo u većim gužvama, recimo na koncertima.

"Ili kad ste na autobusnoj stanici, ili u nekom redu, onda maska ima smisla", zaključuje Vener.