Šta sve znamo o vakcini Astrazeneke - I deo

Vakcina proizvođača Astrazeneka u Srbiju stiže sutra u 8 časova. Šta sve do sada znamo o njoj? Pogledajte prvi deo pregleda ove vakcine, a budite i sutra uz naš portal kako biste pročitali i drugi.

Izvor: B92
Podeli
EPA-EFE/ALESSANDRO DI MARCO
EPA-EFE/ALESSANDRO DI MARCO

Italija: Može Astrazeneka, ali za osobe do 55 godina

Nekoliko zemalja je preporučilo da ovu vakcinu primaju samo mlađi od 55 ili 65 godina, u zavisnosti od države. Da li ovo znači da je opasnija ili manje efikasna u odnosu na ostale?

Potvrđeno sprečava prenos zaraze

Prema novom istraživanju, vakcina koju su stvorili Univerzitet Oksford i kompanija Astrazeneka je prva za koju je potvrđeno da sprečava prenos koronavirusa među ljudima. Do sada je za više vakcina utvrđeno da sprečavaju inficiranje onih koji se vakcinišu, ali nije bilo jasno da li sprečavaju i da budu prenosioci virusa.

Istraživanje na Oksford univerzitetu rađeno je na ljudima koji su primili Astrazeneka vakcinu, a cilj je bio da se utvrdi da li i dalje nose tragove koronavirusa. Pokazalo se da je broj pozitivnih testova upola manji kada se testiraju oni koji su primili dve doze vakcine, preneo je portal Indeks.

Ukoliko je ovo istraživanje tačno, to bi značilo da većina vakcinisanih štiti i druge, jer ne prenose virus, što bi bio prvi put da se ovakva stvar utvrdila za neku vakcinu protiv koronavirusa.

Koliko štiti?

Već jedna doza pruža oko 76% zaštite u periodu od tri meseca, a za one koji prime i drugu dozu, zaštita iznosi 82%. Takođe, pozitivne vesti stižu i kada su u pitanju teški oblici bolesti - niko od vakcinisianih nije imao težu kliničku sliku ili zahtevao lečenje u bolnici.

Jedno novo istraživanje pokazalo je da odgađanje druge doze AstraZenekine vakcine u razdoblju od 12 nedelja pojačava efikasnost vakcine, a da efikasnost prve doze za to vreme ne pada.

Depositphotos/DragonImages
Depositphotos/DragonImages

Marija Gnjatović za B92.net: "Kinezi kod vakcine primenili jednu mudru tehniku"

Da li je štetna?

Prema novoj tablici koju je napravila Monika Gandi, infektološkinja Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, vakcina Astrazeneke je 100% efikasna u sprečavanju težih oblika bolesti i hospitalizacija, a 90% protiv svih oblika bolesti kada se prvo daje pola doze, a zatim cela.

S druge strane, Austrijska Savezna služba za bezbednost u zdravstvu objavila je nedavno da, na osnovu njihovih istraživanja, Astrazenekina vakcina izaziva neželjene efekte u 14,9 slučajeva na 1.000 vakcinisanih.

Poređenja radi, u istom istraživanju je kod vakcine Biontek-Fajzera u pitanju je broj od 3,79 slučajeva, a kod Modernine vakcine 5,71.

Kako deluje?

Vakcina je napravljena uz pomoć oslabljenog adenovirusa, jednog od mnogih tipova virusa koji izazivaju obične prehlade. Adenovirusi su dobro istraženi virusi koji se već čitav niz godina istražuju i koriste kao vektori u vakcinama ili u genskoj terapiji.

Niste dobili SMS za revakcinaciju?

U Astrazenekinoj vakcini koristi se adenovirus šimpanzi (ChAd) koji, iako može da inficira ljudske ćelije ne može u njima da se umnožava pa tako kod ljudi ne izaziva prehladu. Ovaj virus u vakcini je genetski izmenjen tako da ispoljava protein koronavirusa uprkos tome ne može da uzrokuje bolest.

U njega se ubacuje se genski kod za stvaranje proteina šiljak (spike - S) kojim se koronavirus SARS-CoV-2 veže za ljudske ćelije i ulazi u njih.

Adenovirus koji prenosi genski materijal zove se vektor (u epidemiologiji je to naziv za organizme koji ne uzrokuju bolest već je samo prenose; npr. komarci su vektori za prenos malarije, zike, virusa zapadnog Nila i sl.) pa se ta vakcina naziva vektorskom.

Depositphotos/HayDmitriy
Depositphotos/HayDmitriy

Koja vakcina stvara najviše antitela? VIDEO

Kad se vakcina ubrizga pacijentu, adenovirus dolazi do ćelija i vezuje se za njihovu površinu.

Ćelije svojom površinom obuhvataju virus i uvlače ga u sebe unutar malog mehurića. Virus u ćeliji napušta mehurić, dolazi do jezgra u koji ubacuje genski kod gde se on prepisuje u glasničku RNA (mRNA) koja potom izlazi iz jezgra i u ribozomima pokreće stvaranje proteina S.

Ćelije će taj protein ispoljiti na svojoj površini kako bi ga odbrambeni sistem tela prepoznao kao strano telo. Odbrambeni sistem potom počinje da stvara antitela i aktivira T ćelije da reaguju na protein S.

Kada pravi virus uđe u organizam, T ćelije i antitela će uništiti zaražene ćelije i blokiraće protein S na virusima i tako smanjiti šansu da se virusi pričvrste za nove ćelije i uđu u njih.

Dr Marija Gnjatović, istraživač saradnik Instituta za primenu nuklearne energije INEP je za Jutro Prve TV rekla kako očekuje da se vakcina Astrazeneke ponaša slično kao Sputnjik V, jer su u pitanju isti tipovi vakcine.

Kod ruske vakcine, antitela se stvaraju nešto kasnije nego kod Fajzerove, a veoma dobro radi kod osoba koje su preležale koronu pa već imaju neka antitela, objašnjava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 92 idi na stranu