Obdukcije preminulih od korone pokazale: Oštećenja na mozgu nalik onim nakon moždanog udara

Pojedine procene ukazuju da bi i do 50 odsto hospitalizovanih pacijenata sa kovidom 19 moglo da ima neurološke simptome koji ih ometaju da obavljaju uobičajene obaveze, poput spremanja obroka. Novi izveštaj o ovoj vrsti simptoma i uticaju korone na mozak objavljen je u časopisu New England Journal of Medicine.

Svetle mrlje na mozgu

"Bili smo potpuno iznenađeni. Prvo smo očekivali štetu koja je uzrokovana nedostatkom kiseonika", rekla je lekarka i klinička direktorka Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) Avindra Nat i dodala: "Umesto toga, videli smo multifokalna područja oštećenja koja su obično povezana sa moždanim udarima i neuroinflamatornim bolestima."

Istraživači NIH-a, među kojima je i lekar Mjong-Hva li, pregledali su moždana tkiva 19 osoba preminulih od kovida. Imali su od pet do 73 godine, a mnogi su bili izloženi riziku od ozbiljnijeg oblika korone, jer su bolovali od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Uz MRI mikroskopiju tim lekara identifikovao je 10 pacijenata s abnormalnostima u mozgu. Mikroskopsko istraživanje otkrilo je hiperintenzitete – svetle mrlje na mikrografskoj slici uzoraka mozga, za koje je fluorescentna mikroskopija pokazala da je u pitanju fibrinogen koji je curio (fibrinogen je protein krvi).

T-ćelije i moždane specijalizovane imunološke ćelije, mikroglija, okruživale su ta mesta kod velikog broja pacijenata, bilo je i tamnih područja zgrušanog krvarenja, što je navelo naučnike da zaključe da su ti pacijenti doživeli višestruka, mala moždana krvarenja – vrstu oštećenja koja su obično povezana sa upalom u mozgu.

"Vrlo mali krvni sudovi u mozgu su curili", rekla je dr Nat.

Ilustracija Foto: Depositphotos, ArturVerkhovetskiy

Važno je napomenuti da nisu samo oni ozbiljno bolesni pacijenti koji zahtevaju intenzivnu negu ili imaju već određene bolesti pokazali neurološke simptome.

"Videli smo ovu grupu mlađih ljudi bez konvencionalnih rizika koji imaju moždane udare i pacijenata s akutnim promenama u mentalnom statusu koje nisu drugačije objašnjene", rekao je neurolog sa Uniiverziteta Liverpul Benedikt Majkl pre nekoliko meseci.

Psihoza i korona

Pojedini pacijenti oboleli su od psihoze. Jedna 55-godišnjakinja počela je da viđa lavove i majmune u svom domu, pre nego što je poverovala da je prijatelja ili člana porodice zamenio identičan varalica ("Capgrasova zabluda").

Uprkos testovima za otkrivanje virusa u moždanim tkivima, Li i tim lekara nisu pronašli trag SARS-CoV-2, ali oprezni su u svom izveštaju: "Moguće je da je virus očišćen u vreme smrti ili da su brojevi virusnih kopija ispod nivoa otkrivanja naših testova."

"Naši dosadašnji rezultati sugerišu da štetu koju smo videli možda nije uzrokovao virus SARS-CoV-2 koji direktno inficira mozak", rekla je dr Nat.

Šteta može da bude i posledica upalnog odgovora tela na virus, objasnila je. Zbog veličine uzorka i ograničenih kliničkih informacija, tim kaže da još ne mogu da donesu direktne zaključke. Ali njihovi nalazi podudaraju se sa EEG testovima koji su otkrili encefalopatiju kod bolesnika sa kovidom – poremećaji u tipičnoj električnoj aktivnosti mozga koji mogu da znače oticanje i upalu. Nalazi se poklapaju i sa studijama koje pokazuju da virus može da izazove druge opasne imunološke reakcije koje u nekim slučajevima uzrokuju čak i više štete nego što sam virus direktno izaziva.

"Planiramo da u budućnosti proučimo kako kovid 19 šteti moždanim krvnim sudovima i da li to proizvodi neke kratkoročne i dugoročne simptome koje vidimo kod pacijenata", rekla je dr Nat.

Istraživači su zabrinuti zbog implikacija upale mozga na dugoročno zdravlje ljudi, s obzirom na to da su povezane sa gubitkom pamćenja i Alchajmerovom bolešću, a pojedini pacijenti već trpe dugotrajne neurološke posledice, poput hroničnog umora i Gilen-Bareovog sindroma.