Mutacije među virusima ipak utiču na brzinu širenja

Britanski naučnici takođe traže dalje dokaze da je B.1.1.7 zarazniji od prethodnih sojeva i, ako je tako, zašto. Dva faktora koja trenutno sugerišu njegovu veću zaraznost su brzina širenja i detalji mutacija.

Čini se da se B.1.1.7 širio brže od starijih verzija SARS-CoV-2 u onim delovima Britanije u kojima su zaraze neobično brzo rasle. Na primer, to je činilo 62 odsto novih infekcija u Londonu u nedelji koja se završila 9. decembra, u odnosu 28 odsto početkom novembra. Takođe, virus je prikupio izrazito veliki broj mutacija - njih 23, od kojih je samo šest tiho (što znači da nema razlike u konačnom sastavu proteina kodiranih njihovim delovima genoma virusa).

Zabrinjavajuće je i to što su i laboratorijske studije i studije na životinjama otkrile da neke od 17 netihih mutacija u novoj varijanti efikasnije zaražavaju ćelije, stvaraju više kopija od samog ulaska u te ćelije i izbegavaju antitela koja izvorno generišu imunološki sistem tokom infekcija drugim varijantama.

Možda je najbolji dokaz da je B.1.1.7 zarazniji to da oni zaraženi njime imaju veće virusno opterećenje - to jest, imaju više čestica virusa u brisevima grla i nosa - nego ljudi zaraženi drugim varijantama. Uloga virusnog opterećenja u zaraznosti donedavno se temeljila na pretpostavci, a ne na dokazima. No, novo istraživanje u Britaniji na oko 30.000 zaraženih ljudi i njihovih bliskih kontakata pokazuje da se verovatnoća da neko ko virusom SARS-CoV-2 zarazi druge, neprestano povećava s virusnim opterećenjem.

Naglašavajući upravo ovu tačku, istraživači iz Južne Afrike, koja takođe imaju delotvoran program za sekvenciranje genoma kovid 19, otkrili su da tamo otkrivena varijanta brzog širenja takođe ima neobično veliki broj mutacija i deli jednu s B.1.1. 7. Južnoafrička varijanta isto je povezana s većim virusnim opterećenjem, a istraživači su je predložili kao razlog zašto se tamošnja epidemija ubrzala. Nekoliko zemalja je zabranilo putovanja iz Južne Afrike.

Ono što brine u vezi s pojavom B.1.1.7 i sličnih varijanti jeste da li mogu da smanje efikasnost vakcina protiv bolesti kovid 19. Nekoliko promena u B.1.1.7 u genu koji kodira spajk protein koji se nalazi na površini čestica koronavirusa i koji koriste za ulazak u ćelije. Spajk je meta prvih vakcina protiv kovida 19. Ali te vakcine podstiču imunološke reakcije na delove proteina koji nisu pod uticajem tih mutacija. Među stručnjacima postoji široki konsenzus da će vakcine koje se već koriste protiv SARS-CoV-2 biti efikasne protiv varijante B.1.1.7, barem dok se velik broj ljudi ne vakciniše. U tom trenutku će, međutim, prirodna selekcija početi da favorizuje mutacije koje izbegavaju učinke vakcine.