Veliki doprinos srpskih hirurga međunarodnom projektu "Hirurgija u doba korone"

Srbija je među zemljama koje su dale najveći doprinos međunarodnom projektu "Hirurgija u doba korone", po broju pacijenata koji su operisani tokom epidemije virusa korona.

Izvor: Tanjug
Podeli
Depositphotos, ArturVerkhovetskiy
Depositphotos, ArturVerkhovetskiy

Ideja za projekat je potekla iz Birmingema u Velikoj Britaniji, a cilj je da se na bazi internacionalne saradnje, razmene podataka i različitih iskustava, dođe do zaključaka koji će omogućiti najkavlitetnije hirurško lečenje tokom pandemije kovid 19.

Učešće u ovom projektu naša zemlja je dobla zahvaljujući dugodišnjoj saradnji prof. dr Dejana Radenkovića, hirurga iz Klinike za digestivnu hirurgiju KCS, koji je član Američkog koledža hirurga, evropskih i svetskih komiteta za jetru i pankreas, i predsednik Srpskog pankreasnog kluba.

U projekat su uključene 124 zemlje, sa oko 33.000 hirurški lečenih pacijenata, a iz Srbije je uključeno 914 operisanih bolesnika. Zahvaljujući dobroj saradnji i maksimalnoj angažovanosti srpskih hirurga, ali i ostalih zdravstvenih radnika, naša zemlja se našla na 25. mestu po ukupnom broju uključenih pacijenata u projekat i četvrtom mestu u svetu u odnosu na broj stanovnika, posle Velike Britanije (organizator studije), Španije i Austrije, ostavljajući iza sebe lošije plasirane svetske sile kao što su SAD, Nemačka, Francuska...

Prof. Dejan Radenković kaže za Tanjug da se projekat sastoji od nekoliko studija - jedna se bavila analizom komplikacija na plućima kod operisanih pacijenata, druga koliko je odloženo hirurških operacija, a treća kolika je uspešnost operacija onkoloških pacijenata u doba korone.

Prva studija je pokazala da je kod operisanih pacijenata, tokom epidemije virusa korona, u 50 odsto slučajeva došlo do komplikacija na plućima što značajno povećava mortalitet (smrtnost).

Foto: Depositphotos, minervastock
Foto: Depositphotos, minervastock

"U normalnim uslovima kada nema pandemije procenat plućnih komplikacija je oko 10 odsto, a tokom epidemije je oko 50 odsto. Zaključak je da se u epidemiji tokom hirurških intervencija mora voditi računa o prevenciji plućnih komplikacija, kao i da timovi u bolnicama moraju organizaciono biti spremni da prihvate veći broj pacijenata koji će imati neku od plućnih komplikacija", naveo je Radenković.

Napominje da operisani pacijenti nisu bili zaraženi, ali da se u epidemiji ne zna ko je asimptomatski nosilac virusa.

Druga studija koja se bavila odlaganjem hirurških operacija tokom pandemije kovida 19, pokazala je da 28 miliona pacijenata u svetu je imalo odloženu intervenciju i da su u 90 odsto slučajeva u pitanju bile benigne bolesti.

Radenković kaže da tako veliki broj odloženih operacija znači da ti pacijenti u nekom momentu moraju biti operisani što će biti značajan udar na sve zdravstvene sisteme.

"Treća studija se bavila kako su lečeni pacijenti sa kancerom za vreme kovida. Rezultati njihovog lečenja su pokazali da je mortalitet kod pacijenata koji su operisani zbog raka bio značajno veći u odnosu na period kada nije bilo pandemije, ali da je procenat hirurških komplikacija bio manji, najverovatnije zbog pažljivog odabira pacijenata“, naveo je Radenković.

Ističe da hirurzi moraju danas pažljivo da donose odluke o hirurškoj intervenciji, na osnovu rizika vezanih za opšte stanje pacijenta, operativnog, ali i organizacionog rizika.

Studija je pokazala da su lošije u lečenju prolazili pacijenti koji su imali kovid 19 neposredno pre ili posle operacije. Analiziran je uspeh lečenja pacijenata koji su operisani nakon preležane kovid infekcije i to nakon prve nedelje od negativnog PCR brisa, između druge i treće nedelje, posle četvrte nedelje.

"Studija je donela značajan zaključak da pacijenti koji su operisani četiri nedelje nakon poslednjeg PCR brisa su imali značajno bolje rezultate", pojasnio je Tanjugov sagovornik.

Jedan od rezultata projekta biće i izrada hirurških vodiča, a Srbija će zahvaljujući respektabilnoj poziciji u ovom projektu, biti jedna od prvih koji će ih dobiti, moća da prilagodi hirurško lečenje pacijenata u vreme epidemije.

"Srbija je kroz ovaj projekat, zahvaljujući učešću velikog broja kolega hirurga, ali i anesteziologa koji su istovremeno angažovani na najtežim poslovima u kovid-centrima i u operacionim salama i podršci Ministarstva zdravlja, još jednom pokazala da se naš zdravstveni sistem u uslovima pandemije jako dobro prilagodio. Kako se radi o potpuno novoj bolesti, što znači nepoznatoj i za lekare, neophodni su nam podaci na velikom uzorku operisanih, do kojih dolazimo kroz ovaj međunarodni projekat", naglasio je Radenković.

On kaže da žrtve pandemije nisu samo kovid bolesnici i zdravstveni radnici uključeni u kovid sistem, već da se mora razmišljati i o pacijentima koji nemaju kovid, a moraju da se leče.

U međunarodni projekat "Hirurgija u doba korone" bilo je uključeno 25 centara u Srbiji i to Beograda, Čačka, Novog Sada, Kragujevca.

strana 1 od 76 idi na stranu