Sve o vakcini: Dokle se stiglo i šta dalje?

Naučnici u čitavom svetu rade na razvijanju delotvorne i bezbedne vakcine protiv virusa SARS-CoV-2, koji je izazvao pandemiju. DW je sastavio pregled najvažnijih pitanja i odgovora u vezi s vakcinom.

Izvor: dw.com
Podeli
Foto: depositphotos/valuavitaly
Foto: depositphotos/valuavitaly

Dokle su naučnici stigli u razvoju i testiranju vakcine?

Naučnici trenutno testiraju više od 50 kandidata za vakcinu u kliničkim studijama. Ali nijedna još nije dobila odobrenje za korišćenje. Mnogo više kandidata za vakcinu trenutno se nalazi u pretkliničkoj fazi, a to znači da se efikasnost vakcine testira na životinjama.

Kliničke faze koje slede nakon toga razlikuju se, između ostalog, po svom obimu.

*U prvoj fazi, vakcina se testira na malim grupama pacijenata.
*U drugoj fazi, vakcina se testira na nešto većim grupama s najmanje 100 osoba, pri čemu se naročito vodi računa o ranijim bolestima ili starosti pacijenata.
*U trećoj fazi, vakcina se testira na najmanje 1.000 pacijenata, pri čemu se naročito obraća pažnja na njenu efikasnost i bezbednost.

Neke firme, kao recimo Bajontek i Fajzer ili ili Sinovak svoje kandidate za vakcinu testiraju paralelno u više testova: na različitim starosnim grupama ili s različitim doziranjima i načinom primene.

Kada kliničke faze budu uspešno završene, firme mogu formalno da zatraže dozvolu za korišćenje vakcine.

Pritom presudnu ulogu igraju tri ustanove: "Food and Drug Administration" (FDA) u Sjedinjenim Državama, "European Medicine Agency" (EMA) u Evropi i "Pharmaceutical and Medical Device Agency" u Japanu.

Foto: Depositphotos, Observer
Foto: Depositphotos, Observer

Šta se događa kad neka vakcina dobije dozvolu?

I kad neka vakcina dobije dozvolu za upotrebu ne znači da odmah svi ljudi mogu da budu vakcinisani. Najpre bi trebalo proizvesti velike količine vakcine. Zatim logističari moraju da se pobrinu da vakcinu dostave tamo gde je potrebno. A društvo mora da odgovori i na etička pitanja, recimo kako će vakcina biti podeljena i ko će imati prednost kod vakcinacije.

Na kraju, svaki pojedinac sam odlučuje da li će se vakcinisati ili neće. Jedno istraživanje na više od 13.000 ljudi u 35 zemalja koje su najteže pogođene kovidom 19 pokazalo je da bi se većina ljudi odlučila za vakcinaciju ako bi vakcina bilo bezbedna i efikasna.

Kad možemo da računamo s vakcinom protiv kovida 19?

Razvoj efikasne vakcine obično traje više godina. Potraga za vakcinom protiv HIV-a traje još od početka 1980-ih godina, ali do sada bez uspeha.

Prosečno, razvoj vakcine traje 10 do 12 godina. U slučaju kovida 19, naučnici ulažu velike napore kako bi skratili to vreme. Ipak, uprkos velikoj potrebi za pronalaženjem vakcine, ne smeju se praviti kompromisi kada je reč o bezbednosti – to naglašavaju i naučnici koji na tome rade, kao i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Za sadašnju kliničku fazu naučnici računaju da će trajati oko 17 meseci. A to je tek početak, jer ta faza mora da bude uspešno završena. Nakon dozvole za korišćenje i proizvodnje vakcine, sledi četvrta faza u kojoj naučnici i dalje posmatraju vakcinisane pacijente.

Foto: Depositphotos, scukrov
Foto: Depositphotos, scukrov

Kakvi tipovi vakcina se trenutno razvijaju?

Naučnici trenuto razvijaju deset različitih tipova vakcine protiv kovida 19.

Većina kandidata za vakcinu zasniva se na proteinskoj osnovi. Umesto da se potpuni patogeni virus upotrebljava za vakcinu, naučnici rade na samo jednom delu virusa – u ovom slučaju na jednom proteinu koji se pojavljuje u virusnoj ovojnici.

Taj protein se daje pacijentima u velikoj dozi s ciljem izazivanja brze i jake reakcije imunog sistema – u nadi da će se imuni sistem ubuduće da se "seća" toga proteina i pokreće podjednako snažnu odbranu ako dođe u kontakt sa stvarnim virusom.

Na takav način funkcionišu recimo vakcine protiv hepatitisa B i humanog papilomavirusa HPV.

U vezi s kovidom 19, kandidati za vakcinu te vrste testirani su do sada samo u prvoj i drugoj kliničkoj fazi, ali još nisu dospeli do treće kliničke faze (testiranja na više od 1.000 ljudi).

Do treće faze dospele su samo tri vrste vakcine i te vrste za sada najviše obećavaju: nereplicirajući viralni vektori, neaktivirani virusi i vakcina na osnovi ribonukleinske kiseline.

Nereplicirajući viralni vektori su jedna vrsta takozvanih rekombinantnih vakcina. Naučnici pritom menjaju genetsku informaciju virusa tako što određene funkcije uključuju ili isključuju ili menjaju. Tako recimo mogu da promene zaraznost nekog virusa. Ali takve promene pretpostavljaju da nauka već zna koji delovi u genetskoj strukturi virusa su odgovorni za koje funkcije, kako bi njima ciljano moglo da se manipuliše. Dodatak "nereplicirajući" znači da virus koji je u vakcini napada ljudske ćelije, ali tamo ne može samostalno da se razmnožava.

Foto: Depositphotos/DmitryPoch
Foto: Depositphotos/DmitryPoch

Vakcine koja se označavaju kao neaktivirane koriste "mrtve" oblike patogena koji izaziva bolest. One u pravilu ne garantuju tako dobar imunitet kao vakcina sa živim patogenima, zbog čega se neke od vakcina te vrste moraju uzimati više puta kako bi se postigla dobru zaštita. Recimo vakcine cjepiva s neaktiviranim patogenima su vakcine protiv gripa ili hepatitisa A.

Vakcine zasnovane na ribonukleinskoj kiselini RNK imaju drugačiju strategiju. One ne koriste nikakav "stvarni" sastojak virusa ili drugog patogena. Umesto toga, naučnici se u tom slučaju koriste jednim trikom: podstiču ljudsko telo da samo proizvodi određenu komponentu virusa. S obzirom na to da se stvara samo ta određena komponenta, kompletan virus ne može da se razvije, ali imuni sistem ipak uči da prepoznaje komponente koje nisu tipične za čovekov organizam i može da pokrene odbrambenu reakciju.

Ko radi na razvoju vakcine protiv kovida 19?

Trenutno više od stotinu timova naučnika u čitavom svetu radi na razvoju vakcine protiv kovida 19. Do sada je deset timova razvilo kandidata za vakcinu do treće kliničke faze testiranja.

Pritom se posebno ističe pet timova, jer oni već sprovode opsežne kliničke testove.

Belgijsko poduzeće Jannsen Pharmaceutical Companies trenutno izvodi testove svoga kandidata za vakcinu na oko 90.000 ljudi u SAD, Argentini, Brazilu, Kolumbiji i Belgiji. Radi se o vakcini zasnovanom na nereplicirajućem viralnom vektoru.

Na istom principu zasniva se i kandidat za vakcinu na kojem u javno-privatnom partnerstvu radi Univerzitet u Oksfordu i britanska firma AstraZeneca. Oni svoju potencijalnu vakcinu testiraju na oko 60.000 ljudi u SAD, Čileu, Peruu i Velikoj Britaniji.

Kinesko poduzeće Sinopharm radi u različitim konstelacijama zajedno sa institutima u Pekingu i Vuhanu. Oni svoju "neaktiviranu" vakcinu testiraju na oko 55.000 ljudi u Bahreinu, Jordanu, Egiptu, Maroku, Argentini i Peruu.

Drugačije je koncipiran kandidat za vakcinu firme BioNTech. Ona je zasnovana na ribonukleinskoj kiselini i trenutno se testira na oko 44.000 ljudi, između ostalog u SAD, Argentini i Brazilu.

Tim kineske firme CanSino trenutno svog kandidata testira na oko 41.000 ljudi u Pakistanu.

strana 1 od 72 idi na stranu