Telemedicina u "doba korone": Nužno zlo ili nova perspektiva u lečenju?

Telemedicina je dobila na popularnosti od kad je pandemija koronavirusa i mnogi su odlučili da lekarski savet i pomoć potraže na ovaj način umesto uživo. Ipak, razgovor sa lekarom preko elektronskih komunikacionih tehnologija može samo delimično da pomogne i to ne u svim granama medicine. Uloga telemedicine je naročito zapažena u oblasti edukacije i prevencije, ali u hirurgiji ona još nije našla primenu, bar ne u Srbiji.

Izvor: S.Vasić
Podeli
Foto: depositphotos, verbaska
Foto: depositphotos, verbaska

Načelnica dnevne bolnice Klinike za pulmologiju KC Srbije dr Natalija Samardžić veruje da je telemedicina naša sadašnjost i sve više naša budućnost.

"Telemedicina će postati neizostavni vid života, bez nje više neće moći da se zamisli funkcionisanje i kada se bude stabilizovalo stanje u zemlji jer su otkriveni benefiti ovakve komunikacije koji olakšavaju život. Ovo je način da mi stručnjaci dobijemo najbrži dotok informacija, da budemo povezani na globalnom nivou sa kolegama iz celog sveta i da na taj način razmenimo znanja, iskustva i tako dalje. Isto tako u odnosu prema pacijentima i njihovim familijama postoji niz praktičnih rešenja. Čak i u hirurgiji na neki način preko telemedicine informacije mogu da stignu brže obostrano. Osnovna ideja je da se skrati put od pojave prvih simptoma do dobijanja adekvatnog lečenja jer je taj dijagnostički proces nedopustivo dug pogotovo za teške bolesti", kaže dr Samardžić za b92.net.

Ograničenja postoje

Ono što se telemedicinom gubi je, kako smatra taj lični kontakt, ta psihološka podrška i pogled oči u oči, a to je nezamenljivo. Osim tog psihološkog efekta, postoje mnogo ozbiljnija ograničenja u primeni telemedicine.

Foto: B92.net
Foto: B92.net

Pročitajte još:

Stručnjaci: "Za sreću nije dovoljno samo pozitivno razmišljanje, pazite da se ne razočarate" VIDEO

"Telemedicina je izuzetno značajna u edukaciji kada se operacije prenose uživo, kod održavanja onlajn kongresa i sastanaka. Tu je njena edukativna uloga nezamenljiva. Međutim, recimo na primeru otkrivanja raka dojke, ona može da da uputstvo za neki grubi skrining, ali ne može da zameni ni palpatorni pregled, ni ultrazvuk. Više je od pomoći ženama koje su imale tumor da se nađu i dele svoja iskustva, kao i kod trudnica, posebno sada kada su napuštene vežbe disanja", kaže dr Rastko Maglić, klinički asistent u bolnici GAK "Narodni front".

Kada je hirurgija u pitanju, tu telemedicina ima veću perspektivu, ali ne još, već u nekoj budućnosti.

"Teoretski je izvodljivo korišćenje robota na daljinu da bi se obavila neka operacija, ali to praktično još niko ne radi. Mi u Srbiji nemamo robote, ali naši hirurzi su odlični i još niko ne razmišlja da kupovinom takve opreme zameni stručnjake. To bi možda najbolje našlo primenu u zemljama trećeg sveta ili na ratištima kako ne bi rizikovali živote doktora".

Najšira primena u psihoterapiji

U uslovima epidemije mnogi psihoterapeuti su imali izbor, ili da prekinu da rade psihoterapiju ili da je rade pod maskama koje takođe dovode do izostanka informacija kao što su izrazi lica, ili da pređu na onlajn psihoterapiju. Velika većina je prešla na korišćenje raznih platformi za onlajn psihoterapiju uprkos ograničenjima koja su povezana sa takvim načinom rada.

Pročitajte još:

Pili smo ga kao mali i nismo voleli njegov ukus? Taj dodatak ishrani može sada mnogo da nam znači

U uslovima u kojima je moguće da se klijent i psihoterapeut susreću "uživo", korišćenje onlajn psihoterapije se smatra lošom zamenom jer sam medij dovodi do izostanka brojnih informacija koje su važne za komunikaciju, smatra psihoterapeut dr Zoran Milivojević.

"Posle skoro pola godine rada u uslovima onlajn psihoterapije, mnogi psihoterapeuti i klijenti su došli do zaključka da je ovaj način rada dovoljno dobar i da klijenti u ovim uslovima takođe postižu željene promene. Sve više je onlajn edukacija koje pomažu psihoterapeutima da što optimalnije koriste ove platforme. Ipak, za neke klijente je glavni problem u tome što nije dovoljno garantovana privatnost ovakve komunikacije, tako da nisu spremni da "otvaraju" pojedine teme sa svojim terapeutom, što posebno važi za klijente koji imaju paranoidne stavove, tako da odbijaju ovaj oblik primanja pomoći", zaključuje psihoterapeut.

strana 1 od 69 idi na stranu