Vaskularnim hirurzima pune ruke posla, dežurale dve ekipe

Direktor te zdravstvene ustanove Lazar Davidović kaže za Tanjug da su to pacijenti kod kojih bi odlaganje operacije, za 15 dana ili mesec dana, dovelo do katastrofalnih posledica, kao što su gubitak noge ili ruke, moždani udar ili smrtni ishod.

"Mislim da će na kraju godine, kada budemo pravili uobičajenu analizu, na godišnjem nivou, biti 70 odsto uobičajenih operacija", rekao je Davidović.

On ističe da je posao organizovan tako da nijedan pacijent ne bude oštećen i da svi zaposleni, koliko god je moguće, budu zaštićeni.

"Napravljena je sasvim drugačija organizacija rada, na posao su dolazili samo oni koji su bili neophodni, tako je i sada", ukazuje Davidović i dodaje da su udvostručene dežurne ekipe.

Zbog epidemiološke situacije, kako je rekao, klinika nije radila u punom kapacitetu, a od tri operacione sale radile su dve.

Foto: Tanjug/Tara Radovanoviæ

On ističe da je Klinički centar Srbije bio jedan od retkih zdravstvenih ustanova koji nije bio u kovid-sistemu i da je pritisak bio nešto veći, jer su se četiri beogradska kliničko-bolnička centra uključili u zbrinjavanje kovid-pacijenata.

"U avgustu smo imali neuobičajeno veliki broj pacijenata sa rupturom trbušne aorte, što se inače sezonski gotovo isključivo dešava u januaru i februaru. Pretpostavljam zbog toga što su druge ustanove gde su ti bolesnici mogli biti zbrinuti, bile u kovid-sistemu", rekao je Davidović.

U Klinici za vaskularnu hirurgiju godišnje se obavi 2.400 procedura na krvnim sudovima, a čak 500 se odnosi na različite segmente aorte, po čemu je Klinika vodeća u regionu.

Kada je u pitanju aneurizma trbušne aorte, on navodi da veliki broj pacijenata nema nikakve simptome i da se bolest sasvim slučajno otkrivena ultrazvučnim pregledom.

"Imamo veliku zastupljenost rupturiranih aneurizma trbušne aorte u poređenju sa drugim visoko razvijenim zapadno evropskim zemljama, što je daleko teže za zbrinjavanje i praćeno sa daleko lošijim rezultatima i većom smrtnošću", rekao je Davidović.

Kako kaže, jedan od načina da se otkriju ti pacijenti jeste ultrazvučni pregled, kome bi trebalo da se podvrgnu, dodaje, tzv. rizične kategorije stanovništva. Napominje da su to osobe muškog pola starije od 55 godina, koje u porodici imaju nekog od srodnika po prvoj liniji koji takođe imaju aneurizmu.

Davidović dodaje da će Klinika ove godine konkurisati kod Fonda za nauku multidisciplinarnim projektom, čiji bi cilj bio rano otkrivanje aneurizma trbušne aorte.

"Ako se aneurizma trbušne aorte operiše dok nije rupturirala, u prvih mesec dana smrtnost u našoj kući je 1,5 odsto, što je za jednu takvu kompleksnu operaciju više nego zadovoljavajuće, imajući u vidu da pacijenti imaju čitav niz propratnih bolesti, pre svega srca i pluća", ukazuje Davidović.

On ističe da se svaki zdravstveni sistem mora prilagoditi datoj situaciji, te da je Klinički centar Srbije za sada u tome uspeo.

"I narednih godina će nam dolaziti mladi ljudi iz zapadne Evrope na usavršavanje, kao i prethodnih deset godina. Već sada znamo kandidate do sledećeg oktobra i svi oni će morati da se pridržavaju mera koje je propisala naša Vlada", zaključio je Davidović.