Ovo je najčešći način prenošenja zaraze koronavirusom

Naučnici su upozorili Svetsku zdravstvenu organizaciju da u smernicama za borbu protiv koronavirusa nije dovoljno uzeta u obzir opasnost od sitnih čestica koje lebde u vazduhu. Sad je i SZO uočila tu opasnost.

Dok mnoge evropske zemlje uverene da su prebrodile korona-krizu nastoje da se što pre vrate normalnom životu, 239 naučnika s raznih područja su u stručnom časopisu Clinical Infectious Diseases objavili upozorenje: zdravstvene ustanove i Svetska zdravstvena organizacija trebalo bi mnogo ozbiljnije nego do sada da uzmu u obzir opasnost od prenošenja virusa preko takozvanih aerosola.

Aerosoli su najsitnije čestice i kapljice vode koje lebde u vazduhu. Manje su od pet mikrometara. Kad ljudi izdišu, govore, smeju se ili pevaju, u vazduhu koji izdahnu nalaze se čestice koje se nesmetano šire po čitavoj prostoriji. Veće kapljice brzo padnu na pod, ali one najsitnije mogu da lebde još satima, naročito u zatvorenim prostorijama.

Ako u takvoj prostoriji boravi jedna zaražena osoba, ona za kratko vreme može da zarazi brojne druge ljude – čak i ako nikad nisu imali direktan kontakt.

Aerosoli – najčešći način prenošenja zaraze

S obzirom na javni apel 239 naučnika, sad je i Svetska zdravstvena organizacija spremna na promenu svojih preporuka. I ona uviđa „naznake dokaza“ da se novi korona-virus može preneti i preko vazduha, kaže Marija van Kerkove, tehnička direktorka u SZO zadužena za pandemiju Kovid 19.

Na osnovu novih saznanja bi i smernice SZO za borbu protiv korona-virusa morale da budu prilagođene. Još pre mesec dana SZO je morala da revidira svoju preporuku u vezi sa zaštitnim maskama.

Naučna istraživanja pokazala su da se korona-virusi prenose pre svega preko aerosola. „Imamo razloga da verujemo da se slično ponaša i virus SARS-CoV-2, i da su aerosoli glavni put za prenošenje virusa“, navodi se u apelu koji su potpisali stručnjaci većinom s područja hemije, fizike i tehničkih nauka, a manje virusolozi i medicinari.

Foto: Depositphotos/eldarnurkovic

Aktuelne mere zaštite – pranje ruku, nošenje zaštitnih maski, držanje rastojanja – prvenstveno su usmerene na sprečavanje prenošenja virusa preko većih kapljica i direktnog kontakta. Ali, to nije dovoljno. Na mogućnost prenosa preko aerosola do sada nije dovoljno ukazivano, ocenjuju naučnici.

Redovno provetravanje

Potpisnici apela zahtevaju redovno i efikasno provetravanje prostorija svežim vazduhom – ali bi cirkulaciju vazduha trebalo izbegavati, naročito u javnim zgradama, školama, kancelarijama, bolnicama i staračkim domovima. Postojeći sistemi za provetravanje trebalo bi da budu nadograđeni sistemima koji vazduh isisavaju, filtriraju ili koji uz pomoć ultraljubičastog svetla ubijaju viruse.

Ali pre svega bi trebalo izbegavati prepune prostorije i velika okupljanja ljudi u zatvorenim prostorijama. To važi ne samo za barove i restorane, već i za javne zgrade i sredstva javnog saobraćaja.

Iznenadna učestalost infekcija korona-virusom prilikom poseta barovima i restoranima, ali i prilikom nastupa horova, pokazuje da se infekcija verovatno prenosi preko aerosola. S tim se slaže i prof. dr Klemens Ventner, direktor Odeljenja za infektologiju i tropsku medicinu na klinici Švabing u Minhenu, iako nije među potpisnicima apela.

Moguće je da je „višestruka cirkulacija nefiltriranog vazduha za hlađenje“ u klanicama dovela do učestalog širenja zaraza, kaže Ventner. Taj lekar smatra da mere koje naučnici predlažu u apelu imaju smisla i očekuje da će i SZO korigovati svoje preporuke.

„S obzirom na rast broja zaraženih u svetu i istovremeno popuštanje mera ograničenja kretanja u nekim zemljama, poželjno bi bilo da Svetska zdravstvena organizacija pozove da se više vodi računa o aerosolima. A sa naučne tačke gledišta to je i neophodno“, kaže prof. dr Ventner. Ponašanje prilagoditi novim saznanjima

Sigurno je da je na početku epidemije bila precenjena opasnost od prenošenja virusa preko površina koje dodirujemo, kaže profesorka za infektivne bolesti na Univerzitetu u Ženevi, doktorka Izabela Ekerle, koja takođe nije potpisnica apela.

A s druge strane, potcenjena je opasnost od prenošenja vazduhom u blizini inficiranih osoba (na porodičnim okupljanjima, probama horova ili u sportskim dvoranama).

Korona-virus nije klasični uzročnik bolesti koji se prenosi aerosolima – kao ospice ili vodene kozice, kaže doktorka Ekerle. „Takav scenario se ne može očekivati kod virusa SARS-CoV-2.“

Profesionalne maske kategorije FFP3 mogle bi da spreče prenošenje zaraze aerosolima, ali preporuka stanovništvu da nosi takve maske niti ima smisla, niti je ostvariva, kaže lekarka.

„Mislim da se mora postupati pragmatično i saznanja koja do sad imamo o tom virusu pretočiti u smislene preporuke koje je moguće sprovesti. Shodno tome trebalo bi da budu zabranjena masovna okupljanja u zatvorenim prostorijama“, kaže profesorka za infektivne bolesti sa Univerziteta u Ženevi.