Deksametazon, hidroksihlorokin... "Dimne bombe" ili korak bliže pravom leku? VIDEO

Koliko smo daleko od leka i vakcine za kovid 19, šta se trenutno sve primenjuje u terapiji, koji lekovi i preparati daju najbolje rezultate, koja istraživanja se rade u Srbiji? Za 150 minuta Prve TV o tome je govorio Miroslav Savić, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Kako Savić kaže, jasno je da su kortikosteroidi korisni kod zapaljenja. Zbog toga su bili i ostali prisutni na svakoj intenzivnoj nezi.

"Kada su u pitanju pacijenti na respiratorima, smanjuje se smrtnost za jednu trećinu, a kod onih koji primaju kiseonik ali nisu na respiratoru za oko 20%. Međutim, to su samo preliminarni rezultati", oprezan je.

Potrebno je, naravno, neki lek odobriti kako bi on mogao da se koristi. Ako govorimo konkretno o lečenju kovida 19, međutim, radi se o primeni zasnovanoj na različitim iskustvima zbog toga što univerzalni lek ne postoji. "Deksametazon i drugi koritkosteroidi su svakako lekovi koji mogu da suzbiju najteže vidove sistemskih zapaljenskih reakcija, što jeste bio slučaj kod pacijenata sa najtežim stadijumom kovida 19. Trebalo bi razlikovati upotrebu ovog leka za pacijente na respiratoru i upotrebu za one koji nemaju toliko teške oblike", kaže Savić.

Hlorokin i hidroksihlorokin su, takođe, lekovi za koje se spominjalo da bi znatno mogli da pomognu u borbi protiv koronavirusa.

"Ima dokaza da bi ovi lekovi mogli da deluju korisno kod pacijenata sa kovidom 19. Velika je medijska pažnja posvećena ovim lekovima, ja u taj deo zaista ne bih ulazio. Ako razmišljamo sa famakološkog apekta, nisu slučajno uvedeni", objašnjava.

"Ne znači da će se pokazati neka velika efikasnost, ali svakako jedva čekamo da vidimo te rezultate. U svakom slučaju, nipošto ne bi trebalo koristiti lekove na svoju ruku, jer to može da ima veoma teške posledice", dodao je, napomenuvši da, objektivno, nećemo skoro imati "univerzalni lek" za koronavirus.

Građani su, čini se, i sami oprezniji kada je u pitanju uzimanje lekova na svoju ruku.