Istraživanje: Ne postoji strah od novog talasa jer se smatra da je kovid 19 veštačka pojava

Istraživanje pod nazivom ''Subjektivno blagostanje u vreme pandemije kovid 19'' prva je longitudinalna studija u Srbiji u aktuelnom trenutku koja podrazumeva praćenje promena mentalnog zdravlja ispitanika tokom pandemije koronavirusa.

Sanja ĆulibrkIzvor: B92
Podeli
Foto: depositphotos/pressmaster
Foto: depositphotos/pressmaster

Studiju sprovode istraživači sa katedre za poslovnu psihologiju Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić. Sprovođenju same studije pomogli su studenti poslovne psihologije. ''Strah u samom početku nije bio izražen u velikoj meri, a u narednim nedeljama istraživanja je dodatno opadao. Strah za život bio je više izražen kod ispitanika koji imaju neku hroničnu bolest'' kaže za B92.net doc. dr Dušana Šakan, član istraživačkog tima.

Do kakvih saznanja ste došli tokom istraživanja pod nazivom ''Subjektivno blagostanje u vreme pandemije''?

''Istraživanje je trajalo šest nedelja i obuhvatilo je oko 1200 ispitanika u prvom talasu, a posle toga oko 600 ispitanika iz cele Srbije starosti od 20 do 81 godine u svakom narednom talasu istraživanja. Tih šest nedelja obuhvatilo je pet nedelja u vanrednom stanju i jednu nedelju nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji. Uopšteno govoreći, rezultati su ukazali da je pandemija u velikoj meri uticala na psihičko funkcionisanje ljudi.''

Da li je pitanje mentalnog zdravlja stanovništva ostalo zapostavljeno tokom pandemije?

''U toku pandemije zabeležen je veći broj ljudi koji su se javljali za psihološku pomoć, tako da možemo reći da mentalno zdravlje nije bilo zapostavljeno u tom smislu.''

Kakvog mentalnog zdravlja smo izašli iz karantina?

''Izlazak iz karantina doneo je neverovatan obrt u funkcionisanju ljudi. Nekima je izlazak iz karantina doprineo ogromnoj sreći i elanu, zbog slobode kretanja. Na druge je, pak, povratak u takoreći normalno stanje doprineo porastu anksioznosti, verovatno zbog bojazni za budućnost i generalno funkcionisanje nakon pandemije. Čak više od polovine ispitanika smatra da su razlozi za ublažavanje mera politički i ekonomski motivisani, a ne i medicinski opravdani, te je moguće da je određena anksioznost potekla i odatle – od nepoverenja da je opasnost po zdravlje prošla.''

Koji profil ljudi je najviše strahovao i zbog čega?

''Strah u samom početku nije bio izražen u velikoj meri, a u narednim nedeljama istraživanja je dodatno opadao. Strah za život bio je više izražen kod ispitanika koji imaju neku hroničnu bolest. Takođe, ispostavilo se da su mlađi ispitanici, starosti od 20 do 30 godina, teže podnosili mere u vanrednom stanju i više brinuli nego stariji ispitanici, i to posebno oni mladi koji su manje društveni i manje prilagodljivi. Stariji ispitanici, pogotovo srednjih godina, su se habituirali na novonastalu situaciju i dosta brzo ušli u svoj standardni režim funkcionisanja. Razlog za vulnerabilnost grupe mladih ljudi u kriznim vremenima može biti otežano prilagođavanje na promenu ritma života, ali i njihovo lično neiskustvo u kriznim situacijama koje su stariji u ovoj zemlji već preživeli (kao što su ratovi, sankcije, bombardovanje zemlje i slično).''

Foto: depositphotos/pressmaster
Foto: depositphotos/pressmaster

Da li su negativne emocije prisutnije kod muškaraca ili kod žena?

''Muškarci su stabilnije podnosili mere koje su bile propisane u vreme vanrednog stanja, kod njih nije bilo velikih fluktuacija, dok je kod žena bio više zabeležen stres, ali u isto vreme i više zadovoljstvo životom i međuljudskim odnosima. Takođe, kod žena je doživljaj kompetencije bio niži nego kod muškaraca.''

Da li smo u vreme koronavirusa uspeli da ostvarimo bolje odnose sa bližnjima s obzirom da smo bili stalno u kućama?

''Svaka ljudska individua ima potrebu da bude voljena i da voli, a tu potrebu ostvarujemo sa sebi bliskim i dragim ljudima. U situaciji kada konačno imamo vremena da budemo sa svojim najbližima, i to u vremenu kada nam tehnologije omogućavaju nesmetano komuniciranje čak i sa onima koji nam nisu fizički blizu, očekivali smo da će ljudi biti više zadovoljni svojim odnosima. Rezultati su ukazali na obrnut sled, ispostavilo se da je ta potreba zadovoljena u manjoj meri u odnosu na pre pandemije. Razlog možemo pronaći u tome što je situacija u kojoj smo se našli, a koja je nalagala više vremena sa porodicom, u stvari nametnuta spolja, a ne slobodno odabrana od strane pojedinca.''

Šta do sada pokazuje istraživanje, da li smo kao društvo stabilni?

''Rezultati su ukazali da je ova situacija imala veoma veliki uticaj na ljude. Neizvesnost koja je postojala od samog početka dovela je do porasta anksioznosti, negativnih osećanja i stresa. Nakon prve dve nedelje našeg ispitivanja ljudi su se u određenoj meri navikli i prilagodili promenama, a to je koincidiralo i sa stabilizacijom situacije u zemlji. Oni koji su pozitivnijeg pogleda na svet ušli u pandemiju, generalno su svoj optimizam uspeli i da održe tokom trajanja karantina, dok je za one koji su pak u pandemiju ušli negativnijeg pogleda na svet krizna situacija bila okidač za dodatni stres.

Interesantan je nalaz da su oni ispitanici koji imaju uverenje da je koronavirus nepostojeći, odnosno da postoji teorija zavere u osnovi pandemije, bili dosta stabilni u toku trajanja vanrednog stanja. Njihova je anksioznost porasla u trenutku kada je vanredno stanje ukinuto. Toj grupi ljudi je zaokupljivanje pažnje razvijanjem ličnih teorija o nastanku i uzroku pandemije, kao i informisanje o tome iz različitih izvora, pomoglo da održe zdravo funkcionisanje, dok je u trenutku prestanka vanrednog stanja uzrok pandemije za njih ponovo postao upitan pa je porasla i anksioznost. ''

Kako se pojedinac ponaša kad mu je nešto nametnuto i dokle ga može to stanje dovesti?

''Ovo pitanje je vrlo interesantno, čak se čini da je od globalnog značaja za ljudsko funkcionisanje trenutno. Jedna od osnovnih ljudskih potreba čoveka za normalno psihičko funkcionisanje je mogućnost donošenja samostalnih izbora, iskazivanje sopstvenog mišljenja i sloboda, bez spolja kontrolisanih odnosno nametnutih uslova. Pandemija koronavirusa je kao prirodni eksperiment, kada se naša osnovna potreba za autonomijom susreće sa vrlo kontrolisanim uslovima za život. Sledstveno tome, postavlja se pitanje kako će naše ljudske potrebe za zdravo mentalno funkcionisanje ‘’izdržati’’ taj test.

Nametnute, a opet prema rečima stručnjaka za zdravlje, neophodne mere za suzbijanje pandemije, zatvorile su ljude u sopstvene kuće, onemogućile mogućnost kretanja, rada i uživanja. Karantin je u psihološkom smislu ozbiljno pitanje, u istraživanjima nakon pandemije virusa SARS, registrovani su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja i depresivni simptomi, značajno više kod onih ljudi koji su bili u dužem karantinu, a ti problemi pratili su ih i do nekoliko godina kasnije. Da bi ljudi izašli mentalno zdravi iz karantina neophodno je da on bude kraćeg trajanja, kao i da se razlozi za karantin ljudima saopšte na takav način da oni te razloge razumeju i prihvate kao neophodne da bi sačuvali svoje zdravlje i zdravlje drugih.

To se postiže podizanjem odgovornosti kod ljudi, a nikako kritikovanjem njihovog ponašanja ili kažnjavanjem. Recimo, u zemljama u kojima su mere saopštavane na autonomno podržavajući način, negujući autonomiju i odgovornost pojedinaca, zabeleženi su veći stepeni zadovoljstva životom, čak i u vanrednom stanju, za razliku od onih zemalja u kojima su mere saopštavane kontrolisano uz poruke straha.''

Da li su ljudi u strahu od drugog talasa koronavirusa?

''Rezultati istraživanja ukazuju da su mišljenja podeljena, približno trećina ispitanika je vrlo zabrinuta od novog talasa pandemije, a isto toliko je umereno zabrinutih i onih koji uopšte nisu zabrinuti. Dakle, ne postoji veliki strah od pojave novog talasa, a razlog tome može biti i to što veliki broj ljudi smatra da je koronavirus veštačka pojava te da se ne može ponovo pojaviti u novom talasu kao što se to dešava sa virusima koji su prirodnog porekla.''

Piše Sanja Ćulibrk

strana 1 od 59 idi na stranu