Eksperimenti ohrabruju: Vakcinom se bavi 40 kompanija, od kraja maja život će se vraćati u normalu

DW. Političari na vlasti širom sveta tvrdili su na početku pandemije da je novi koronavirus isto što i sezonski grip. Šta znamo o ovom virusu i koliko se razlikuje od sezonskog gripa?

Florijan Kramer: Pre svega, trebalo bi da slušamo naučnike, a ne političare. Sa molekularnog stanovišta, ovaj virus se potpuno razlikuje od sezonskog gripa. Kad je objavljen genetski materijal virusa, svi u naučnoj zajednici su znali o čemu se radi. Najdrastičnija razlika je u tome što u populaciji apsolutno nema imuniteta, a nema ni lekova ni vakcina i zato se on širi veoma lako. Situacija je samim tim daleko opasnija.

Smatra se da ovaj virus potiče sa pijace u Vuhanu. Zar nije bilo moguće sprečiti širenje virusa?

U Vuhanu su zabeleženi slučajevi zaraze koji nisu bili povezani sa tom pijacom. Ovde se radi o virusu koji verovatno dolazi od slepog miša, ali ljudi mogu doći u kontakt sa njima i u Evropi. Mislim da je pogrešno reći da je to zbog zbog prehrambenih navika u Kini. Treba imati na umu da je pandemija svinjskog gripa došla sa farme svinja u Meksiku, a to je životinja koja dolazi u blizak kontakt sa ljudima na Zapadu. Dakle, još uvek nije zvanično dokazano da je koronavirus došao sa te pijace, ovo treba detaljno istražiti.

Virus je nemoguće zaustaviti - vakcina jedino dugotrajno rešenje

Genetski materijal ovog virusa nazvanog SARS-CoV-2 je čak 70% isti kao kod virusa SARS iz 2003. godine. Nauka je imala 17 godina da radi na razvijanju lekova i vakcina, ali nas je ova pandemija ipak iznenadila. Kako je to moguće?

Ova dva virusa jesu usko povezana, ali nije istina da se nauka nije bavila SARS-om. Posle epidemije SARS-a iz 2003. i nakon epidemije MERS virusa sa Bliskog istoka, radilo se na pronalasku vakcine i lekova. Dosta smo naučili iz testiranja na životinjama. To je razlog zašto vakcinu možemo imati za jednu godinu a ne za deset godina. Međutim, nakon što je širenje oba virusa bilo pod kontrolom, više nije bilo finansiranja i političke volje za nastavak istraživanja. Ovo je redak slučaj u istoriji, gde imamo dovoljno finansijskih sredstava za razvoj vakcine za određenu bolest.

Koliko je realno da ćemo uskoro imati vakcinu?

Veoma je realistično, jer vakcina nije u fazi istraživanju, već u kliničkim ispitivanjima. Klinička ispitivanja su dugotrajna i imaju nekoliko faza, jer vakcina mora da bude bezbedna pre nego što se vakciniše veliki broj ljudi. S obzirom na to da se oko 40 kompanija bavi pronalaskom, ne mislim da će razvoj vakcine biti problem. Međutim, to je proces koji traje oko petnaestak godina, a sada treba da je završimo za nekoliko meseci, što predstavlja izazov i zahteva strpljenje.

Restrikcije do sredine ili kraja maja

Broj zaraženih u svetu i dalje raste. Da li je moguće potpuno zaustaviti virus socijalnim distanciranjem i samoizolacijom?

Širenje virusa se više ne može u potpunosti zaustaviti i nije ga bilo moguće zaustaviti ni krajem februara. Ipak, zalažemo se za ove mere, jer moramo da poravnamo epidemiološku krivu, o kojoj svi govore. Ako se virus nekontrolisano širi, dobija se veliki broj teško obolelih u kratkom roku, koji preplavljuju zdravstveni sistem, a time bi i stopa smrtnosti bila veća. Sada se radi na tome da se ublaži šteta koju će virus naneti. Do tada je moguće da će se veliki procenat populacije zaraziti, a dalje širenje uspećemo da zaustavimo kad vakcina bude gotova.

Samoizolacija je vrlo neprijatna za mnoge ljude. Koliko dugo mislite da ćemo morati da živimo ovako izolovani jedni od drugih?

Mislim da će se ova situacija nastaviti bar do sredine ili kraja maja i tada će možda biti moguće da se društvene aktivnosti do određene mere vrate u normalu. Ali može da se desi da negde ponovo izbije epidemija i onda ponovo moramo da se vratimo na ovakav režim života. Moramo očekivati da će se talasi pandemije ponovo pojaviti i tokom leta, jeseni i zime, stoga moramo da se naviknemo na ovakvu situaciju sigurno do kraja 2020. godine.

U Nemačkoj je započeto testiranje pacijenata koji su se oporavili od infekcije koronom, kako bi utvrdili razvoj antitela u organizmu i stvaranje imuniteta. Na koji način su ova antitela sada korisna u lečenju?

Moj tim je takođe objavio studiju o tome ovde u Americi. Rezultati istraživanja antitela pacijenata koji su se oporavili su važni, jer time pokušavamo najpre da otkrijemo koliko je virus prisutan u populaciji. Zatim identifikujemo ljude koji imaju jak imunitet, jer od njih možemo da tražimo da doniraju krv. Iz njihove krvi se uzima plazma, koja se može koristiti za lečenje teških slučajeva, što je učinjeno u Kini, a verujem i u Italiji. Mi smo ovom metodom lečili i prvog pacijenta u našoj bolnici. Važno je napomenuti da oporavljeni pacijenti postaju imuni na ponovnu infekciju, što znači da mogu bez rizika po sebe i druge da se vrate na posao.

Nakon infekcije imunitet na određeno vreme

Dakle, već imate dokaz da pacijenti nakon infekcije postaju imuni na ovaj virus?

Vidimo da se pojavljuju snažna antitela koja neutralizuju virus, dakle imuni sistem ovih pacijenata reaguje jako dobro. Međutim, ne postoje dugoročne studije koje bi utvrdile da li su ti oporavljeni pacijenti sada zauvek zaštićeni. Ali znamo sa sigurnošću da ljudi postaju imuni jedno vreme i ne mogu se lako ponovo inficirati ovim virusom. Čak iako se desi da se ponovo zaraze, to će biti daleko blaži oblik bolesti. Dakle, može se reći - kada se oporavite, da ste bezbedni duže vreme.

Koliko je izvesno da u skorije vreme saznamo da li ovaj tretman deluje na širu populaciju?

Trenutno nemamo takozvane kontrolne grupe, u kojima jedan deo pacijenata prima, a drugi ne prima ovu terapiju, zato ne možemo da znamo efekat za širu populaciju. Kineski naučnici su u Vuhanu lečili pet pacijenata antitelima oporavljenih pacijenata i svi su se lepo oporavili nakon tretmana. Ovo nam zaista uliva dozu samopouzdanja.

Profesore Kramer, vaš rad je inače posvećen pronalasku univerzalne vakcine protiv svih oblika sezonskog gripa. Kako je ova pandemija uticala na vaš rad?

Od januara, kada je objavljena genetska sekvenca ovog virusa, moj rad u laboratoriji je potpuno preusmeren. Naš univerzitet sada dozvoljava samo istraživanja koronavirusa.

Florijan Kramer je profesor vakcinologije na odeljenju za mikrobiologiju škole medicine Ikan, koja se nalazi u okviru bolnice Maunt Sinaj u Njujorku. Njegov naučni rad je fokusiran na pronalaženje univerzalne vakcine za sezonski grip.