Korona virus - sve što treba da znate

Pojava novog korona virusa u Kini, zbog kojeg je do sada umrlo devet ljudi, oživela je bolna sećanja na respiratornu infekciju SARS, koja je pre 17 godina odnela 800 života, kao i strah od izbijanja slične pandemije

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
Ilustracija/Foto: Krisdog/Depositphotos
Ilustracija/Foto: Krisdog/Depositphotos

Svetska zdravstvena organizacija danas će na kriznom samitu odlučiti da li će biti proglašena međunarodna zdravstvena opasnost, a jedno od odlučujućih pitanja je koliko lako virus može da pređe sa zaraženog čoveka na zdravu osobu i na koji način vremenom mutira da bi se prilagodio organizmu domaćina. Novi korona virus koji se brzo širi verovatno vodi poreklo od slepih miševa iako genetički sličan virusima SARS ili MERS, pripada drugoj grupi nazvanoj beta korona virus, navodi se u jednoj kineskoj studiji.

Ovim virusom mogu da se zaraze divlje životinje i ljudi. Moguće je da ima poreklo od slepih miševa poput SARS-a, ali između ovih životinja i ljudi virus bi mogao da ima više domaćina posrednika, piše "Čajna dejli".

Prvi slučajevi zaraze otkriveni su u kineskom gradu Vuhan, gde je dosad od posledica oboljenja preminulo devet osoba i obolelo više od 400 ljudi, dok su kineske zdravstvene institucije potvrdile da se virus prenosi sa čoveka na čoveka. Do sada ipak nema indicija da se zaraza prenosi disajnim putevima. Prve infekcije dovedene su u vezu s jednom ribljom pijacom u Vuhanu, koja je u međuvremenu zatvorena, piše Dojče vele.

Moguće je da je prva zaraza bila takozvana zoonoza, dakle da se desila u direktnom kontaktu životinje i čoveka, ili kao što se dešava sa mnogim klicama, da je prenesena vazduhom. Zoonoze mogu da se prenose i preko prehrambenih namirnica, recimo, konzumiranjem mesa i drugih namirnica životinjskog porekla. Ako se ne obrade termički na dovoljno visokoj temperaturi ili ako su pripremani pod nepovoljnim uslovima, takvi produkti mogu da budu izvor zaraze. Stručnjaci su nedavno "otključali“ genetsku sekvencu novog korona virusa 2019-nCoV koji prethodno nije bio dijagnostifikovan kod čoveka. Korona virusi poznati su od šezdesetih godina 20. veka. Ime potiče od proteinske strukture virusnog omotača koja podseća na krunu.

Foto: Getty/Kevin Frayer / Stringer
Foto: Getty/Kevin Frayer / Stringer

Pročitajte još:

Epidemiolog za B92: "Postoji određeni rizik da se unese virus u Srbiju"

Ti virusi nisu ništa neuobičajeno. Često su infekcije u suštini bezazlene i protiču sa simptomima koji su slični gripu: groznica, kašalj, zadihanost, a ponekad i stomačni problemi s prolivom. Međutim, ti virusi su podmukli jer poseduju neverovatnu moć preobražavanja, piše DW. Spadaju u takozvane RNK-viruse, jer poseduju ribonukleinsku kiselinu kao genetički materijal.

Zato imaju veliki genetički varijabilitet. Praktično, to znači da oni lako preskaču barijere između vrsta da bi pronašli novog domaćina. Ti virusi mogu, pri nepovoljnom razvoju bolesti, da kod čoveka, uz upalu pluća i sve teže disanje, dovedu i do smrtnog ishoda. Na primer, 2002. i 2003. je agresivni korona virus SARS-CoV izazvao epidemiju. Bilo je zaraženo 8.000 ljudi, njih hiljadu je umrlo. Bolest je izbila u 30 zemalja.

Godine 2012. otkriven je MERS-CoV, virus koji se proširio Arabijskim poluostrvom. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je sazvala za danas krizni samit na kojem će se raspravljati o tome da li će biti proglašena međunarodna zdravstvena opasnost. U takvom slučaju su moguće mere karantina, pooštravanje graničnih kontrola, osnivanje specijalnih zdravstvenih centara za lečenje kao i ograničenje međunarodnog putničkog saobraćaja. Već sada su kontrole telesne temperature dolazećih putnika uvedene u Kini, kao i na aerodromima više azijskih zemalja, SAD i Italije.

Do sada ni Svetska zdravstvena organizacija, ni nemačko Ministarstvo spoljnih poslova nisu izdali zvanično upozorenje za putnike koji nameravaju da posete Vuhan. I dalje su na snazi opšta higijenska pravila kao i pravila ponašanja - izbegavati kontakt s ljudima koji imaju akutne respiratorne teškoće, kao i sa živim i mrtvim domaćim i divljim životinjama. Redovno pranje ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim ljudima ili njihovom okolinom. Stručnjaci još ne smatraju da postoji opasnost svetske epidemije. Jonas Šmit-Hanazit, koji radi za najveći nemački institut za tropske bolesti Institut Bernhard Noht iz Hamburga, kaže da je bitno da se situacija prati.

strana 1 od 27 idi na stranu