Sveopšti porast nasilja! Pitali smo stručnjake šta je uzrok

Još jedna žena stradala je zbog, po svemu sudeći, neuzvraćene ljubavi, a pored nje je pronađen i muškarac, za kojeg se sumnja da je izvršio krivično delo.

Izvor: B92
Podeli
Foto: artem_furman/depositphotos
Foto: artem_furman/depositphotos

  • 18 žena ubijeno od početka godine
  • 7 pokušaja ubistava žena od početka 2019.
  • 30 godina imala je najmlađa žrtva
  • 83 godine imala je najstarija žrtva
  • svaki treći ubica izvršio samoubistvo
  • svaki peti ubica pokušao samoubistvo
  • trećina prijavljivala nasilje
  • više od polovine žena ubijeno u kući u kojoj su živele s ubicom

*(podaci Autonomnog ženskog centra)

U beogradskom naselju Kotež juče je mladić upucao svoju devojku. Žena ima oko 30 godina, a prve informacije ukazuju da je muškarac pucao devojci u glavu, pa onda ispalio hitac u sebe. On je u kritičnom stanju, a žena je 19. žrtva nasilja od početka godine, podaci su Autonomnog ženskog centra u Srbiji.

Za B92 psiholog Radmila Vulić Bojović kaže da sveopšti porast nasilja i ekstremnih oblika (kao što su skoro svakodnevna ubistva unutar porodice i u partnerstvu) sugerišu da je prag tolerancije na frustraciju izrazito nizak i da ljudi (a naročito muškarci) nisu usmeravani ka tom da vode računa o drugima i poštuju potrebe (i život) drugog.

"Sveopšti porast nasilja i ekstremnih oblika pokazuju i da smo jedno društvo u kome pojedinac sebe posmatra kao meru svih stvari, da smo skloni fatalizmu (ako nije onako kako ja želim, onda neće biti nikako), da smo u suštini nedovoljno zreli i sazreli da se ponašamo kao odgovorni odrasli ljudi", navela je ona za B92.

Dodaje da zato svaki put kada svoje dete tretirate kao princa ili princezu, kad sve podređujete njemu i njegovim zahtevima i (najčešće izmišljenim) potrebama, kada ga - kao roditelj - ne izlažete ni najmanjem osujećenju i/ili zabrani, kada mu "čitate želje iz očiju", razmislite o tome koliko ga na takav način pripremate za realan život.

"Razmislite kako ga pripremate i za realne životne situacije u kojima niti je jedini, niti je najbolji, niti je glavni, već je upućen da sve to saobrazi i potrebama i željama drugih", navela je Vulić Bojovićeva.

Podaci "Autonomnog ženskog centra", u Srbiji pokazuju da je od početka godine zabeleženo 18 ubistava žena, dok se za tri slučaja još utvrđuje da li je u pitanju ubistvo, jer nadležne službe i dalje vode istragu, prenose mediji.

Takođe, zabeleženo je i sedam pokušaja ubistva, a dva slučaja su i dalje nerazjašnjena i istraga je u toku. Stradale žene su uglavnom bile žrtve porodičnog nasilja, najmlađa žrtva je bila starosti 30 godina, a najstarija 83.

Foto: sdecoret/depositphotos
Foto: sdecoret/depositphotos

Sve dolazi iz kuće

Nažalost, nije samo nasilje nad ženama izraženo u našem društvu. Svedoci smo poslednjih dana, čini se, sve učestalijeg vršnjačkog nasilja. Pripadnici MUP-a uhapsili su M. D. (19), J. D. (18) i dvojicu maloletnika osumnjičenih da su ubili B. M. (18) u Novom Kneževcu, a pre nekoliko dana dve devojčice su maltretirale svoju drugaricu.

Vulić Bojovićeva napominje da je vršnjačko nasilje jedan od vidova ispoljavanja nasilja u društvu i među ljudima, te da utisak da je u porastu i da uzima maha zaista ne vara.

"Kao da su pomerene sve granice i uklonjene sve barijere između onoga što je zabranjeno i dozvoljeno, nepoželjno i poželjno, pogrešno i ispravno. Mislim da nije toliko stvar u tome da deca i/ili mladi koji nasilje prema drugome čine ne znaju da je to što rade pogrešno - oni to znaju, nego se više radi o tome da očekuju da će proći nekažnjeno, da će na osnovu zloupotrebe svoje snage i moći zadobiti neku sitnu privilegiju ili zauzeti bolju poziciju unutar vršnjačke grupe", navela je ona. Ono što je izvor svakog, pa i vršnjačkog nasilja, objašnjava, jeste nedostatak empatije, saosećanja i osećaja za drugog (naročito slabijeg i ranjivog), a to su osobine i vrline koje se stiču unutar porodice i vaspitavaju od najranijeg uzrasta. "Tako da kad imate tinejdžera koji je surov prema vršnjaku, koji ga bije ili na bilo koji drugi način ugrožava (ne zaboravimo vređanje, omalovažavanje, isključivanje, sramoćenje, ponižavanje), vi osnovano možete pretpostaviti da on to ne čini prvi put, ali da odgovor roditelja, vaspitača, učitelja i društva u celini ranijih puta nije bio adekvatan, tako da mlada osoba nije dobila jasnu i nedvosmislenu poruku da je takvo ponašanje zabranjeno i nedopustivo", istakla je Vulić Bojovićeva. Poručuje da je problem to što se nasilje relativizuje, minimizira, negira, opravdava i ne zove pravim imenom, te da tako raste i korozivno se širi na sve mlađe kategorije.

Piše: B. Gigović Grubić

strana 1 od 13 idi na stranu