Naučnici pronašli način da unište opasne viruse izazivače prehlade

Eksperiment koji su sproveli na miševima i ćelijama ljudskih pluća omogućio je potpunu zaštitu od tih virusa. Ipak, američki naučnici smatraju da stvar još nije spremna za testiranje i na ljudima.

Borba protiv prehlade zapravo je veliki problem u medicini. Većinu prehlada uzrokuju rinovirusi, pa postoji oko 160 različitih tipova tih virusa i oni toliko lagano mutiraju da vrlo brzo postaju otporni na lekove ili se prilagode i nauče da se sakriju u ljudskom imunološkom sistemu.

Ta činjenica dovela je do ideje o "terapiji usmerenoj prema nosiocu", što u principu znači učiniti ljudsko telo negostoljubivim za viruse prehlade.

Individualan virus nema sve što mu treba za razmnožavanje. On mora da zarazi drugu ćeliju i iz nje ukrade preostale sastojke potrebne da bi se replicirao i širio dalje organizmom. To je ujedno i činjenica zbog koje se naučnici i danas prepiru o tome da li su virusi zaista živi ili nisu.

Tim naučnika sa dva američka univerziteta, Stanford i Kalifornija iz San Franciska, uspeo je da pronađe jednu od komponenti koja je virusima potrebna za razmnožavanje u organizmu.

Koristeći metode modifikovanja gena u ljudskom DNK-u, oni su gasili naredbe u ljudskom DNK-u jednu po jednu, sve dok nisu naišli na naredbu koja je pokazala rezultat sa navedenim virusima.

Foto: depositphoto/Krisdog

Naime, kada su ugasili naredbu za protein metiltransferaza SETD3, enterovirusi (koji uključuju i rinoviruse) prestali su da se razmnožavaju u takvim ćelijama. U sledećem koraku naučnici su genetski modifikovali miševe koje su zarazili tim virusima i virusi u njihovim telima više nisu mogli da se razmnožavaju.

"Nedostatak tog gena u potpunosti je zaštitio miševe od virusne infekcije. Oni su bez te mutacije uvek umirali od infekcije, ali sad su preživeli i videli smo ogromnu smanjenost u razmnožavanju virusa i vrlo visok nivo zaštite", rekao je profesor Jan Karet sa univerziteta Stanford.

Protein koji su naučnici ugasili i od kog su virusi zavisili u organizmu imao je ulogu u organizaciji unutrašnjosti ćelija, odnosno citoskeletona. Plan naučnika nije da počnu da se stvaraju genetski modifikovani ljudi, već da se proizvede lek koji privremeno suzbija navedeni protein i na taj način pruža zaštitu.

"Pronašli smo fantastičnu metu od koje zavise svi enterovirusi i rinovirusi. Oduzmite im to i ti virusi zaista više nemaju šanse", naglasio je profesor.

On veruje da je učinjen vrlo dobar prvi korak u pronalasku pravog leka za virusne infekcije tog tipa i smatra kako će lek vrlo brzo i da se razvije.